Amy Winehouse
- Začetnik teme nightrider
- Datum pokretanja
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.981
Strip-album „Ejmi Vajnhaus“ na srpskom jeziku
Strip o Ejmi Vajnhaus: Priča o jednom kratkom životu
U sredu se navršava tri godine od smrti jedne od najpoznatijih i najtragičnijih pevačica 21. veka. U ovaj strip je stalo sve što je odredilo njen put.
Pred čitaocima francuskog stripa „Ejmi Vajnhaus“, koji je za srpsko tržište izdao beogradski „Darkvud“, na pedesetak tabli su ključni momenti iz života Ejmi Vajnhaus, poput onog kako je otkrila džez i soul, prvih muzičkih koraka i planetarnog uspeha s debitantskim albumom, ali i iskustva i emocije koji su je vodili putem autodestrukcije.
Ostaje zapamćena kao pevačica čije su reči uvek bile direktne i bolno iskrene, i na bini i van nje. Pamtiće je dugo i svi oni koji su 18. juna te kobne 2011. godine bili na Kalemegdanu. Bio je to poslednji koncert Ejmi Vajnhaus.
- Ništa u vezi sa Ejmi nije moglo biti jednostavno. Njena lako zapaljiva priroda za posledicu je imala eksplozije blistavosti, ali je naposletku dovela i do spontanog sagorevanja. Ostaje žal što je domaća publika na koncertu u Beogradu bila svedok potonjeg - kaže urednik Dejan Savić u ime izdavačke kuće „Darkvud“.
Autor strip-albuma „Ejmi Vajnhaus“ je katalonski crtač Havi Fernandez, koji je prvi put radio na biografskom stripu. Za scenario je bio zadužen duo iz Francuske: muzičar i rok kritičar Patrik Odlin i scenarista i novinar Kristof Gofet. Oni koji umeju da slušaju njenu muziku i oni koji budu čitali ovaj strip shvatiće da Ejmi nije bila zlikovac, već biće sa svim manama i teretom koji ljudi nose sa sobom.
- Bilo da se Ejmi osećala nelagodno u svetu oko sebe ili u sopstvenoj koži, tek svojim glasom, senzibilitetom, retro i ujedno avangardnom pojavom... na svaki način davala je na znanje da je zalutala u ovu epohu - dodaje Savić.
On dodaje da je divna obrada evergrina „Body and Soul“, koju je Ejmi uradila s Tonijem Benetom, zaslužna za to što se završno poglavlje priče o njoj ne okončava u potpunosti u lošem tonu. To je bila njena poslednja pesma, a pevač je izjavio da mu je saradnja sa Ejmi, od svih dueta, ostala u najdražem sećanju. Pored muzike, i duh prerano preminule umetnice nastavlja da živi kroz Fondaciju „Ejmi Vajnhaus“, koja pomaže ranjivim mladim osobama koje se bore s problemima zavisnosti.
Kraj u Beogradu
Ejmi je 18. juna 2011. u Beogradu započela svetsku turneju. Nažalost, nije uspela da se koncentriše na pesme i koncert na Kalemegdanu je završen u rasulu posle jednog sata, a o nastavku turneje više nije bilo govora. Niko nije mogao da pretpostavi da je to bio njen poslednji nastup...
Klub 27
Kroz strip se, poput lajtmotiva, provlači duh zloglasnog „kluba 27“ (muzičari koji su umrli sa 27 godina), u koji se, preminuvši tog 23. jula 2011, i Ejmi učlanila (rođena je 14. septembra 1983), a u kojem su još: Dženis Džoplin, Džim Morison, Kurt Kobejn, Brajan Džouns...
- Vidimo da su delići slagalice koji su činili njenu rastrzanu ličnost bili rasuti među članovima porodice, prijateljima, fanovima i muškarcima za koje je očajnički želela da veruje da su idealni za nju. Sastavljanje tako kompleksne slagalice iziskuje strpljenje i metodičnost, osobine koje nisu krasile impulsivnu Ejmi - kaže Dejan Savić iz izdavačke kuće „Darkvud“.
Izvor: Blic Online
Strip o Ejmi Vajnhaus: Priča o jednom kratkom životu
U sredu se navršava tri godine od smrti jedne od najpoznatijih i najtragičnijih pevačica 21. veka. U ovaj strip je stalo sve što je odredilo njen put.
Pred čitaocima francuskog stripa „Ejmi Vajnhaus“, koji je za srpsko tržište izdao beogradski „Darkvud“, na pedesetak tabli su ključni momenti iz života Ejmi Vajnhaus, poput onog kako je otkrila džez i soul, prvih muzičkih koraka i planetarnog uspeha s debitantskim albumom, ali i iskustva i emocije koji su je vodili putem autodestrukcije.
Ostaje zapamćena kao pevačica čije su reči uvek bile direktne i bolno iskrene, i na bini i van nje. Pamtiće je dugo i svi oni koji su 18. juna te kobne 2011. godine bili na Kalemegdanu. Bio je to poslednji koncert Ejmi Vajnhaus.
- Ništa u vezi sa Ejmi nije moglo biti jednostavno. Njena lako zapaljiva priroda za posledicu je imala eksplozije blistavosti, ali je naposletku dovela i do spontanog sagorevanja. Ostaje žal što je domaća publika na koncertu u Beogradu bila svedok potonjeg - kaže urednik Dejan Savić u ime izdavačke kuće „Darkvud“.
Autor strip-albuma „Ejmi Vajnhaus“ je katalonski crtač Havi Fernandez, koji je prvi put radio na biografskom stripu. Za scenario je bio zadužen duo iz Francuske: muzičar i rok kritičar Patrik Odlin i scenarista i novinar Kristof Gofet. Oni koji umeju da slušaju njenu muziku i oni koji budu čitali ovaj strip shvatiće da Ejmi nije bila zlikovac, već biće sa svim manama i teretom koji ljudi nose sa sobom.
- Bilo da se Ejmi osećala nelagodno u svetu oko sebe ili u sopstvenoj koži, tek svojim glasom, senzibilitetom, retro i ujedno avangardnom pojavom... na svaki način davala je na znanje da je zalutala u ovu epohu - dodaje Savić.
On dodaje da je divna obrada evergrina „Body and Soul“, koju je Ejmi uradila s Tonijem Benetom, zaslužna za to što se završno poglavlje priče o njoj ne okončava u potpunosti u lošem tonu. To je bila njena poslednja pesma, a pevač je izjavio da mu je saradnja sa Ejmi, od svih dueta, ostala u najdražem sećanju. Pored muzike, i duh prerano preminule umetnice nastavlja da živi kroz Fondaciju „Ejmi Vajnhaus“, koja pomaže ranjivim mladim osobama koje se bore s problemima zavisnosti.
Kraj u Beogradu
Ejmi je 18. juna 2011. u Beogradu započela svetsku turneju. Nažalost, nije uspela da se koncentriše na pesme i koncert na Kalemegdanu je završen u rasulu posle jednog sata, a o nastavku turneje više nije bilo govora. Niko nije mogao da pretpostavi da je to bio njen poslednji nastup...
Klub 27
Kroz strip se, poput lajtmotiva, provlači duh zloglasnog „kluba 27“ (muzičari koji su umrli sa 27 godina), u koji se, preminuvši tog 23. jula 2011, i Ejmi učlanila (rođena je 14. septembra 1983), a u kojem su još: Dženis Džoplin, Džim Morison, Kurt Kobejn, Brajan Džouns...
- Vidimo da su delići slagalice koji su činili njenu rastrzanu ličnost bili rasuti među članovima porodice, prijateljima, fanovima i muškarcima za koje je očajnički želela da veruje da su idealni za nju. Sastavljanje tako kompleksne slagalice iziskuje strpljenje i metodičnost, osobine koje nisu krasile impulsivnu Ejmi - kaže Dejan Savić iz izdavačke kuće „Darkvud“.
Izvor: Blic Online
UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.546
Ko je ubio Ejmi Vajnhaus?
Novi dokumentarac “Amy” uperio je prst u nekoliko ljudi bliskih tragično nastradaloj pevačici kao u glavne krivce za njenu smrt.Reditelj Asif Kapadija u intervjuu za The Daily Beast objašnjava čija je to krivica.
Izvor: B92
Film na intiman način opisuje život Ejmi Vajnhaus, talentovane pevačice i namučene duše, kao podsetnik koliko je teško voditi lične bitke pred celim svetom.
Film sadrži i neke kućne i arhivske snimke koje su napravili njeni prijatelji, televizije i paparaci, kao i intervjue sa nekim ljudima koji su bili uz Ejmi dok je prolazila kroz različite faze meteorskog uspeha i šokantnog pada.
Kapadija je za potrebe snimanja obavio gotovo 100 intervjua, ali je njen otac ipak osudio reditelja i producente tvrdeći da Ejmin život nisu predstavili verodostojno.
Glavni razlog je to što je u filmu opisano kako je Mič Vajnhaus uprkos nastojanjima Ejminog producenta da je 2005. pošalje u kliniku za odvikavanje od alkohola, tvrdio da tako nešto nije neophodno.
U jednom naročito neprijatnom delu filma u kom Mič prati ćerku na Svetu Luciju gde je trebalo da izbegne iskušenja kojima je u Londonu svakodnevno bila izložena, otac pevačice vodi i ekipu snimatelja koji su snimali celo putovanje. Šta je želeo time da postigne? Da li su mu slava i novac bili važniji od ćerkinog zdravlja?
Film međutim govori i o našoj krivici – kulturi koja je “gutala” sa nezasitim žarom svaki snimak, fotografiju i priču o posrnuću mlade pevačice. Da li smo loši koliko i paparaci koji su je proganjali?
Kapadija je i sebi postavljao sva ova pitanja.
Publika će možda očekivati da im ovaj film ukaže na krivca. Kao reditelj ste izbegavali da se izjasnite. Ovi intervjui ne ukazuju na jasnog krivca?
Ne želim da upirem prst u bilo koga, zato što mislim da je reč o skupu elemenata. To ima veze sa samopouzdanjem. To ima veze sa idejom porodice. Sve se može čuti u njenim pesmama. Ona to govori na svoj način. Ona kaže šta se desilo u pesmi “Rehab”. “Rehab” zapravo dokumentarna pesma o tome šta joj se dogodilo s prvim menadžerom, koji je želeo da je pošalje na kliniku za odvikavanje, što ona nije želela. Deluje mi da što je više govorila “ne”, poput nekog deteta, više je mislila “da”.
Dakle, ona je na neki način tražila pomoć?
Sve je tu. Samo nismo obraćali pažnju. Nismo čitali pesme. Nismo vodili računa o tome šta govori... Osmislili smo dokumentarac tako da pođemo od njenih pesama. Kada kasnije razgovarate s ljudima, shvatite da je ona sve to već rekla. Samo je potrebno da se udubite u neku pesmu, kao u lošem detektivskom filmu. “O kome govori ovde?” “Ko je ova osoba?” “Kakav je ovo događaj?” “Gde se to dogodilo?” Onda shvatite o čemu se radi i da sve ima smisla.
Kako ste ubedili njenog oca da govori pred kamerama? Rekao je šta je rekao, a sada nije zadovoljan.
Od početka smo jasno naglasili da želimo da pravimo film kako treba. Jasno smo rekli da ćemo razgovarati sa svima. Moramo razgovarati s Blejkom (Filder Sivilom, bivšim Ejminim mužem). Moramo razgovarati s njenim prijateljima. A onda su neki rekli: “Nismo želeli da to uradite”.
Beta / AP Photo/Joel Ryan
Zašto se onda njen otac složio da učestvuje? Šta se tu desilo.
Mislim da se razmotalo mnogo psihičkih problema. Ja sam režirao film koji se zove “Ejmi” i to je film o njoj. Ja sam na njenoj strani. Želeo sam da pokažem kako je čudna, komplikovana osoba bila – briljantna, ali komplikovana – i u koliko komplikovanoj situaciji se našla. Želeo sam da nagovestim svima koji su je okruživali da nisu donosili odluke koje su po nju bile dobre u tom trenutku. Bile su najbolje za njih. Mislim da to sumira priču. To je i dalje predmet diskusije. Oni nisu mislili o njoj. Mislili su o sebi. Tako je uvek bilo. To je jedan od izazova s kojima se suočavala u svojoj koži. Uvek je postojao neko čija bliskost joj je bila potrebna, a oni su i u tome sebe stavljali na prvo mesto.
Da li mislite da joj je bilo spasa?
Ljudi s kojima sam razgovarao, lekari, ljudi iz tog sveta, stručnjaci i prijatelji rekli su isto – da što ranije počneš, imaš više šanse da uspeš. Tu su incidenti – više od jednog – koji su opisani u “Rehab” i posle kojih je bilo dobrih prilika da se ona spase. Posle Srbije (govori o njenom poslednjem koncertu u Beogradu) već je bilo kasno. Čak i da su pokušali. Onda su mnogi rekli da će umreti, ako se nešto ne preduzme. Mnogi koji su pomagali čuvenim rok zvezdama videli su da će umreti. “Dajte mi samo pet minuta s njom”, govorili su. Ne znam zašto nikad nisu dobili tih pet minuta.
Beta / AP Photo/Nabor Goulart
Dakle, postojala je šansa?
Na početku je bilo šanse. Ona je bila briljantna, inteligentna osoba, ali tvrdoglava i snažnija od većine ljudi u jednom smislu, ali slabija od svih u drugom. Mislim da je ljudima bilo teško da dopru do nje. Nisam stručnjak, ali znam da mnogi kažu da ljude ne možete naterati da se leče. Moraju to da odluče sami. Onda drugi kažu: “Da, ali ako ih pustite, oni će umreti”. Dakle, postoji jedan trenutak u kom ih morate prisiliti, a taj trenutak je davno prošao. Ja volim London, ali ona je morala da ode iz Londona. Da ode negde drugo. Da ode u Indiju, negde gde niko ne bi znao ko je ona.
Svi su videli snimak iz Srbije. Ceo svet je video.
Ceo svet. takođe, postala je jedna od prvih ljudi koji su postali poznati na društvenim mrežama. Bilo je to svuda. Sedamdesetih ste mogli da napravite loš koncert i eventualno o tome negde pročitate, ali u ovom slučaju, svi su videli njen nastup. Svi su to komentarisali. Ona se zainatila i rešila da namerno to radi.
Novi dokumentarac “Amy” uperio je prst u nekoliko ljudi bliskih tragično nastradaloj pevačici kao u glavne krivce za njenu smrt.Reditelj Asif Kapadija u intervjuu za The Daily Beast objašnjava čija je to krivica.
Izvor: B92
Film na intiman način opisuje život Ejmi Vajnhaus, talentovane pevačice i namučene duše, kao podsetnik koliko je teško voditi lične bitke pred celim svetom.
Film sadrži i neke kućne i arhivske snimke koje su napravili njeni prijatelji, televizije i paparaci, kao i intervjue sa nekim ljudima koji su bili uz Ejmi dok je prolazila kroz različite faze meteorskog uspeha i šokantnog pada.
Kapadija je za potrebe snimanja obavio gotovo 100 intervjua, ali je njen otac ipak osudio reditelja i producente tvrdeći da Ejmin život nisu predstavili verodostojno.
Glavni razlog je to što je u filmu opisano kako je Mič Vajnhaus uprkos nastojanjima Ejminog producenta da je 2005. pošalje u kliniku za odvikavanje od alkohola, tvrdio da tako nešto nije neophodno.
U jednom naročito neprijatnom delu filma u kom Mič prati ćerku na Svetu Luciju gde je trebalo da izbegne iskušenja kojima je u Londonu svakodnevno bila izložena, otac pevačice vodi i ekipu snimatelja koji su snimali celo putovanje. Šta je želeo time da postigne? Da li su mu slava i novac bili važniji od ćerkinog zdravlja?
Film međutim govori i o našoj krivici – kulturi koja je “gutala” sa nezasitim žarom svaki snimak, fotografiju i priču o posrnuću mlade pevačice. Da li smo loši koliko i paparaci koji su je proganjali?
Kapadija je i sebi postavljao sva ova pitanja.
Publika će možda očekivati da im ovaj film ukaže na krivca. Kao reditelj ste izbegavali da se izjasnite. Ovi intervjui ne ukazuju na jasnog krivca?
Ne želim da upirem prst u bilo koga, zato što mislim da je reč o skupu elemenata. To ima veze sa samopouzdanjem. To ima veze sa idejom porodice. Sve se može čuti u njenim pesmama. Ona to govori na svoj način. Ona kaže šta se desilo u pesmi “Rehab”. “Rehab” zapravo dokumentarna pesma o tome šta joj se dogodilo s prvim menadžerom, koji je želeo da je pošalje na kliniku za odvikavanje, što ona nije želela. Deluje mi da što je više govorila “ne”, poput nekog deteta, više je mislila “da”.
Dakle, ona je na neki način tražila pomoć?
Sve je tu. Samo nismo obraćali pažnju. Nismo čitali pesme. Nismo vodili računa o tome šta govori... Osmislili smo dokumentarac tako da pođemo od njenih pesama. Kada kasnije razgovarate s ljudima, shvatite da je ona sve to već rekla. Samo je potrebno da se udubite u neku pesmu, kao u lošem detektivskom filmu. “O kome govori ovde?” “Ko je ova osoba?” “Kakav je ovo događaj?” “Gde se to dogodilo?” Onda shvatite o čemu se radi i da sve ima smisla.
Kako ste ubedili njenog oca da govori pred kamerama? Rekao je šta je rekao, a sada nije zadovoljan.
Od početka smo jasno naglasili da želimo da pravimo film kako treba. Jasno smo rekli da ćemo razgovarati sa svima. Moramo razgovarati s Blejkom (Filder Sivilom, bivšim Ejminim mužem). Moramo razgovarati s njenim prijateljima. A onda su neki rekli: “Nismo želeli da to uradite”.
Beta / AP Photo/Joel Ryan
Zašto se onda njen otac složio da učestvuje? Šta se tu desilo.
Mislim da se razmotalo mnogo psihičkih problema. Ja sam režirao film koji se zove “Ejmi” i to je film o njoj. Ja sam na njenoj strani. Želeo sam da pokažem kako je čudna, komplikovana osoba bila – briljantna, ali komplikovana – i u koliko komplikovanoj situaciji se našla. Želeo sam da nagovestim svima koji su je okruživali da nisu donosili odluke koje su po nju bile dobre u tom trenutku. Bile su najbolje za njih. Mislim da to sumira priču. To je i dalje predmet diskusije. Oni nisu mislili o njoj. Mislili su o sebi. Tako je uvek bilo. To je jedan od izazova s kojima se suočavala u svojoj koži. Uvek je postojao neko čija bliskost joj je bila potrebna, a oni su i u tome sebe stavljali na prvo mesto.
Da li mislite da joj je bilo spasa?
Ljudi s kojima sam razgovarao, lekari, ljudi iz tog sveta, stručnjaci i prijatelji rekli su isto – da što ranije počneš, imaš više šanse da uspeš. Tu su incidenti – više od jednog – koji su opisani u “Rehab” i posle kojih je bilo dobrih prilika da se ona spase. Posle Srbije (govori o njenom poslednjem koncertu u Beogradu) već je bilo kasno. Čak i da su pokušali. Onda su mnogi rekli da će umreti, ako se nešto ne preduzme. Mnogi koji su pomagali čuvenim rok zvezdama videli su da će umreti. “Dajte mi samo pet minuta s njom”, govorili su. Ne znam zašto nikad nisu dobili tih pet minuta.
Beta / AP Photo/Nabor Goulart
Dakle, postojala je šansa?
Na početku je bilo šanse. Ona je bila briljantna, inteligentna osoba, ali tvrdoglava i snažnija od većine ljudi u jednom smislu, ali slabija od svih u drugom. Mislim da je ljudima bilo teško da dopru do nje. Nisam stručnjak, ali znam da mnogi kažu da ljude ne možete naterati da se leče. Moraju to da odluče sami. Onda drugi kažu: “Da, ali ako ih pustite, oni će umreti”. Dakle, postoji jedan trenutak u kom ih morate prisiliti, a taj trenutak je davno prošao. Ja volim London, ali ona je morala da ode iz Londona. Da ode negde drugo. Da ode u Indiju, negde gde niko ne bi znao ko je ona.
Svi su videli snimak iz Srbije. Ceo svet je video.
Ceo svet. takođe, postala je jedna od prvih ljudi koji su postali poznati na društvenim mrežama. Bilo je to svuda. Sedamdesetih ste mogli da napravite loš koncert i eventualno o tome negde pročitate, ali u ovom slučaju, svi su videli njen nastup. Svi su to komentarisali. Ona se zainatila i rešila da namerno to radi.