Alber Kami

[besherat]

Албер Ками је (фр. Albert Camus 7. новембар 1913. — 4. јануар 1960) француски писац и добитник нобелове награде за књижевност 1957. године Познат је по свом карактеристичном стилу писања и тематикама својих дела.

Прозни стил
По прометејском ангажовању да уметничком речју продре у загонетке живота и одгонетне смисао човековог присуства у свету и свемиру, Албер Ками спада међу најангажованије писце свога времена. Његово књижевно дело, са оригиналном филозофском основом, активно се укључује у борбу савременог човека за личне и друштвене слободе.

Биографија

Албер КамиАлбер Ками је рођен 7. новембра 1913. у породици сиромашног алзашког земљорадника у Алжиру. Отац је, убрзо по дечаковом рођењу, погинуо у чувеној бици на Марни у Првом светском рату. Камијево школовање и касније студије на Филозофском факултету у Алжиру протекли су у свакодневној борби за опстанак. Као студент је морао сам да зарађује хлеб, удара печате на возачке дозволе у алжирској префектури, а у слободним часовима да продаје аутомобилске делове и бележи барометарски притисак у метеоролошкој станици. Ками затим ради у алжирској радио-станици, интересује се за позоришну уметност, а једно време ради и са властитом позоришном трупом. До седамнаесте године, када му је дијагностификована туберкулоза, активно се бавио фудбалом играјући на позицији голмана.

Успешна публицистичка активност, међутим, постепено га одводи књижевном стварању. Као есејист, критичар и уредник листа „Борба“, који је 1940. покренуо у Паризу, Ками постаје истакнута личност у француском покрету отпора против нацизма. Богато животно искуство и већ оформљена визија света почели су да добијају свој уметнички облик у низу његових славних романа: Странац, (1942), Куга (1947) и Пад (1956); затим у драмама Неспоразум (1944), Калигула (1944) и Опсадно стање (1948), као и у дитативном лирском коментару романа Странац, објављеном 1943. године под називом Мит о Сизифу. Познати роман је и Побуњени човек (1951). Камијевом књижевном делу одато је највеће признање додељивањем Нобелове награде за књижевност 1957. године.

Ками је погинуо 4. јануара 1960. у саобраћајној несрећи. Возач је био његов блиски пријатељ и издавач Мишел Галимар (фр. Michel Gallimard), који је такође погинуо. Његове две ћерке близнакиње, Катрин и Жоан, власнице су ауторских права на његова дела.

Дела
Мит о Сизифу (1943)

Романи
Странац (1942)
Куга (1947)
Побуњени човек (1951)
Пад (1956)

Драме
Неспоразум (1944)
Калигула (1944)
Опсадно стање (1948)

Извор: Википедија



“ STRANAC “ ALBER KAMI

Interesantna prica o neobicnom covjeku,koji je osjecao ravnodusnost prema svemu, cak I prema sopstvenom zivotu.Bez ikakvog povoda ubija Arapina I biva osudjen na smrt giljotinom.Ravnodusnost prema zivotu pokazuje I u zadnjim trenutcima, sa realnim shvatanjem da nista nece pomoci razmisljanje o eventualnom pomilovanju.Cudna ljudska razmisljanja,ali interesantna.Citajuci ovaj roman,cijelo vrijeme sam pokusavala da nadjem opravdanje za njegovu bezvoljnost, za njegova djela,ravnodusnost prema smrti majke,ravnodusnost prema zenama,prema samom sebi,ali nisam shvatala.Sve sam mislila d a ce doci do nekog objasnjenja, ali ne,to je tako I tu nema analize,barem ja sam tako shvatila ovu pricu.
I poznati filozof dr.Slobodan Tomovic je obradjivao ovo djelo i opisao ga u " Junaku apsurda ".
PROPADANJE JE JEDINI STVARNI DOKAZ DA BICE POSTOJI.
NJEGOVA AKTIVNOST JE ISTO TAKO USMJERENA NA NJEGOVU PROPAST, BESCILJNOST JE NOVI CILJ. REVOLT SE SASTOJI U BLAGOJ IRONIJI, KOJOM NI SEBE NE ZAOBILAZI I TAJ CINIZAM JE PRODUKT NJEGOVOG INTELEKTA, OSVETA NEMOCNOSTI, OPRAVDANJE SLABOSTI.JUNAKU APSURDA JE STALO SAMO DA NE UMRE PONIZEN, POMIREN I PREVAREN.ON SE PODSMIJEVA RELATIVNOJ STVARNOSTI TAKO STO JE PRIHVATA.ZA APSURD JE KARAKTERISTICNA CRTA INTELEKTUALNOG MAZOHIZMA KADA JUNAK SA ZADOVOLJSTVOM PRIHVATA SVOJU PATNJU.
“ VJEROVANJE U SMISAO ZIVOTA PRETPOSTAVLJA UVIJEK LJESTVICU
VRIJEDNOSTI, IZBOR, PRETPOSTAVLJA DA SE NESTO CIJENI VISE OD NECEG DRUGOG.VJEROVANJE U APSURD,PREMA NASIM ODREDBAMA,UCI NAS NECEM SASVIM SUPROTNIM OD TOGA."
ALBERT CAMUS

Izvor: Beogradcafe

Citala sam i " Kugu ",odlicno djelo,sa vrlo realisticnim opisima.

 

[crvendac_011]

Alber Kami: Stranac u svojoj zemlji

Alber Kami: Stranac u svojoj zemlji

Neizvesna proslava veka od rođenja slavnog francuskog pisca. Rasplet skandala na sastanku francuskih političkih i kulturnih poslenika 15. oktobra



SVAĐE između intelektualaca, institucija i političara dovele su u pitanje održavanje velike proslave obeležavanja veka od rođenja slavnog pisca Albera Kamija. Zamišljeno je da centralni događaj bude izložba u novembru 2013. kada se navršava sto godina od rođenja, i u mestu Eks-an-Provans, u kome je smešten legat slavnog pisca.
U kulturnim krugovima Francuske već nekoliko leta govori se o "Godini Albera Kamija", ali nakon bezbroj problema i javnih polemika niko ne može da kaže da li će proslave uopšte biti. Poslednji u nizu skandala dogodio se pre desetak dana, kada je ugledni francuski filozof Mišel Onfre dao otkaz na mesto prvog čoveka organizacionog odbora. U oštrom pismu, poslatom uglednom francuskom dnevniku "Mond", Onfre je kazao da organizacija proslave sve više liči na "bordel i brod ludaka".

- Sve ono što je Kami prezirao vraća se kao bumerang: predimenzionirani ego, prljave političke igre, intrige, patološke laži, korupcija, nadmenost intelektualaca i apatija kulturnih institucija, borba naslednika, žuta štampa - optužuje Onfri.
I dok se nadležni političari i ministri brane po raznim novinama i TV stanicama, Kamijeva naslednica, ćerka Katrin, optužuje Onfrea što je ranije nije obavestio o ostavci i dodaje da od njenog oca nije naučio najosnovniju lekciju - o odanosti i meri u svemu.
Zamešateljstvo oko proslave, međutim, počelo je i pre Onfrea. Na čelo organizacionog odbora pre tri godine postavljen je Bendžamin Stora, poznati francuski istoričar, čija je specijalnost istorija kolonijalnog Alžira. Prema pisanju francuskih medija, Storina ideja je bila da pokaže ono što svi poznavaoci Kamija već znaju - slavni pisac zalagao se za veću autonomiju alžirskih vlasti, ali nije bio za potpunu samostalnost tadašnje francuske kolonije. Storina namera bila je da stavi akcenat na taj Kamijev dualizam i jednaku povezanost sa Francuskom i Alžirom.
Nakon proglašenja nezavisnosti Alžira 1962, mnogi "došljaci", među kojima je bila i porodica slavnog nobelovca, vratili su se u Francusku. Većina se naselila u distriktu Eks-an-Provans, u kome i danas živi Kamijeva ćerka. Među stanovnicima ove provincije mišljenja o Kamiju su podeljena. Dok jedni podržavaju ideju veličanja njegovog lika i dela, drugi (koji su u većini) ne mogu da mu oproste što je za vreme građanskog rata govorio o smrtnim kaznama i o torturi francuskih vlasti nad alžirskim pobunjenicima.
Važnu "ulogu" u ovom "vodvilju" odigrala je gradonačelnica Eks-an-Provansa Maris Žosen Masini koja je, bez obrazloženja, u maju ove godine otpustila Storu i na njegovo mesto postavila Onfrea. Reagujući na odluku političarke koju povezuju sa ekstremnom desnicom, francuski ministar kulture saopštio je da neće finansirati tu izložbu i zabranio organizatorima da koriste logo ministarstva.
Trenutno, sve ukazuje na to da je na pomolu još veći skandal od onog pre dve godine, a koji je izbio povodom obeležavanja 50 godina od smrti Kamija. Tadašnji predsednik Nikola Sarkozi predložio je da se posmrtni ostaci autora "Stranca" i "Mita o Sizifu" iz Provanse prenesu u Panteon, mesto sećanja na francuske velikane gde su sahranjeni Volter, Zola, Igo, Dima, Pjer i Marija Kiri... Na iznenađenje mnogih, porodica, predvođena naslednicom Katrin odbila je Sarkozijev predlog.

- Moj otac nije bio ljubitelj velikih počasti, i po sopstvenoj želji sahranjen je daleko od Pariza, njegovih palata i elita - poručila je Katrin.
Konačan rasplet najnovijeg skandala i odgovor na to da li će biti proslave stogodišnjice Kamijevog rođenja u Provansi, dobićemo 15. oktobra, kada se očekuje sastanak francuskih političkih i kulturnih poslenika. Ali, kako reče jedan od glavnih "aktera" Bendžamin Stora, najveći gubitnik u ovoj lakrdiji je niko drugi do - Alber Kami.

Izvor: Večernje novosti