LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Активирање прве фазе противракетног штита. Нова врста хладног рата?
Голос России, фото: Нови талас/ vostok.rs |
Русија ће бити приморана да иде на неке контрамере
У вези са размештањем Евро ПРО и активирањем прве фазе ракетног штита, аналитичар Мирослав Лазански изнео је своје мишљење. О новим, како европским, тако и глобалним безбедносним изазовима, господин Лазански говори:
"Први одговор Русије на активирање противракетног штита је недолазак Владимира Путина на састанак Г8 у Кемп Дејвиду. Било је јасно да је то једна врста негативног одјека у Москви на активирање прве фазе ракетног штита. Видели смо да је Русија тестирала континенталну ракету која може да избегава све ракетне штитове - а то је сад друга врста одговора. Трећа врста одговора ће бити инсталирање Искандер ракета у Калињинградској области, које могу да поклопе евентуалне циљеве НАТО-а у Пољској и видећемо шта ће Русија да инсталира на јужним границама према Румунији.
Занимљиво је то да се у Београду, нико од политичара, али и многобројних аналитичара и невладиног сектора који стално причају о безбедносним пробелмима Европе, нико није изјаснио у погледу тога да ће на 200км источно од Београда бити инсталирана америчка ракетна база која може бити први циљ руских нуклеарних ракета. Дакле, практично америчке ракете у Румунији дебело ремете безбедносну архитектуру каква је до сада постојала на Балкану. Не заборавимо да чак и у време постојања Варшавског пакта, Совјетски Савез никада није имао базе ни у Румунији, ни у Бугарској, ни у Мађарској."
Да ли то значи да сада долази до неке врсте заоштравања односа?
"Ово је апсолутно једна врста новог хладног рата и видећемо у ком правцу ће све то да иде. Јасно је да америчко објашњење, да су те ракетне базе у Румунији распоређене пре свега због заштите од евентуалног лансирања иранских ракета, прилично неуверљива за Москву. Јер инсталирањем тих ракета у Румунији, практично је угрожена могућност руског контраудара и остављено је Москви врло мало времена за размишљање у случају било каквих кризних ситуација када је у питању нуклеарна катаклизма. Ова ситуација личи на понављање Кубанске ракетне кризе, када су Совјети инсталирали своје ракете на Кубу, па су американци сматрали да је њима остало мало времена, видимо како се то завршило..."
Финале решавања ове кризе трајало је 2 дана, био је то ход по ивици и Кенедија и Хрушчова. На крају је криза била решена врло тананим дипломатским потезима.
Како у неком краткорочном периоду, Ви видите решавање ових данашњих затегнутости? Да ли ће уопште бити решавања или ће се односи и убудуће затезати?
"Не видим ту неку добру перспективу, обзиром на то да је Москва прво понудила коришћење својих радара у оквиру антиракетног штита, американци су одбили. Онда су руси понудили да њихова посада буде на тим радарским инсталацијама, американци су одбили. Затим је Москва тражила од Брисела и Вашингтона да дају писмене гаранције да штит није уперен против њих - и то је одбијено. Једноставно, Русија ће бити приморана да иде на неке контрамере. Самим тим ће се трка у наоружању убрзати и мислим да смо на прагу нове ере захлађивања односа, без обзира колико то нама звучало лоше и колико то изгледало песимистично. Заиста не знам чему тај антиракетни штит баш у Румунији. Ако је била интенција да се постави антиракетни штит против ракета Ирана, па зар није логично да се тај штит постави у Турској или Саудијској Арабији, Катару, Емиратима, Кувајту? Све су ове земље много ближе иранској територији. Антиракетни штит постављен у Румунији заправо је претња базама у јужним деловима Русије. Поготово ова у Пољској, сваки професор географије када погледа географску карту смејаће се објашњењу да су ракете пресретачи у Пољској намењене пресретању ракета из Ирана. То нема везе са географијом. Сетите се да је првобитно објашњење за антиракетни штит било одбрана од севернокорејских ракета. Питам се ко би то у Северној Кореји лансирао према америчкој територији преко Европе.
Дакле, то су све тако неуверљива објашњења, у која не верују ни многи амерички новинари. Било каква врста критике или било какво довођење у питање оправданости тог ракетног штита, они сви одмах објашњавају неком врстом анти-западне хистерије. Не ради се о томе, већ о обичним математичким аргументима, бројкама и географским подацима. Тачно је и да све то и није тако, као што вама ја кажем, битно је како руси то доживљавају. Чак да американци имају потпуно оправдање, битно је како то Москва доживљава јер то онда директно диктира њихове контрапотезе. О томе Америка мора да води рачуна уколико жели и даљу фазу добрих односа са Москвом. Уколико то није циљ Обамине администрације, онда је то друга прича. Можда ће се ствари променити када и ако Обама добије други мандат. Можда је активирање прве фазе антиракетне одбране заправо настојање Обаме да не изгуби пресдедничку трку са Ромнијем. А након тога, ако поново добије мандат, могуће је да ће доћи до новог ресетовања односа са Русијом и заправо гашења тог антиракетног штита."
Голос России, фото: Нови талас/ vostok.rs |
Русија ће бити приморана да иде на неке контрамере
У вези са размештањем Евро ПРО и активирањем прве фазе ракетног штита, аналитичар Мирослав Лазански изнео је своје мишљење. О новим, како европским, тако и глобалним безбедносним изазовима, господин Лазански говори:
"Први одговор Русије на активирање противракетног штита је недолазак Владимира Путина на састанак Г8 у Кемп Дејвиду. Било је јасно да је то једна врста негативног одјека у Москви на активирање прве фазе ракетног штита. Видели смо да је Русија тестирала континенталну ракету која може да избегава све ракетне штитове - а то је сад друга врста одговора. Трећа врста одговора ће бити инсталирање Искандер ракета у Калињинградској области, које могу да поклопе евентуалне циљеве НАТО-а у Пољској и видећемо шта ће Русија да инсталира на јужним границама према Румунији.
Занимљиво је то да се у Београду, нико од политичара, али и многобројних аналитичара и невладиног сектора који стално причају о безбедносним пробелмима Европе, нико није изјаснио у погледу тога да ће на 200км источно од Београда бити инсталирана америчка ракетна база која може бити први циљ руских нуклеарних ракета. Дакле, практично америчке ракете у Румунији дебело ремете безбедносну архитектуру каква је до сада постојала на Балкану. Не заборавимо да чак и у време постојања Варшавског пакта, Совјетски Савез никада није имао базе ни у Румунији, ни у Бугарској, ни у Мађарској."
Да ли то значи да сада долази до неке врсте заоштравања односа?
"Ово је апсолутно једна врста новог хладног рата и видећемо у ком правцу ће све то да иде. Јасно је да америчко објашњење, да су те ракетне базе у Румунији распоређене пре свега због заштите од евентуалног лансирања иранских ракета, прилично неуверљива за Москву. Јер инсталирањем тих ракета у Румунији, практично је угрожена могућност руског контраудара и остављено је Москви врло мало времена за размишљање у случају било каквих кризних ситуација када је у питању нуклеарна катаклизма. Ова ситуација личи на понављање Кубанске ракетне кризе, када су Совјети инсталирали своје ракете на Кубу, па су американци сматрали да је њима остало мало времена, видимо како се то завршило..."
Финале решавања ове кризе трајало је 2 дана, био је то ход по ивици и Кенедија и Хрушчова. На крају је криза била решена врло тананим дипломатским потезима.
Како у неком краткорочном периоду, Ви видите решавање ових данашњих затегнутости? Да ли ће уопште бити решавања или ће се односи и убудуће затезати?
"Не видим ту неку добру перспективу, обзиром на то да је Москва прво понудила коришћење својих радара у оквиру антиракетног штита, американци су одбили. Онда су руси понудили да њихова посада буде на тим радарским инсталацијама, американци су одбили. Затим је Москва тражила од Брисела и Вашингтона да дају писмене гаранције да штит није уперен против њих - и то је одбијено. Једноставно, Русија ће бити приморана да иде на неке контрамере. Самим тим ће се трка у наоружању убрзати и мислим да смо на прагу нове ере захлађивања односа, без обзира колико то нама звучало лоше и колико то изгледало песимистично. Заиста не знам чему тај антиракетни штит баш у Румунији. Ако је била интенција да се постави антиракетни штит против ракета Ирана, па зар није логично да се тај штит постави у Турској или Саудијској Арабији, Катару, Емиратима, Кувајту? Све су ове земље много ближе иранској територији. Антиракетни штит постављен у Румунији заправо је претња базама у јужним деловима Русије. Поготово ова у Пољској, сваки професор географије када погледа географску карту смејаће се објашњењу да су ракете пресретачи у Пољској намењене пресретању ракета из Ирана. То нема везе са географијом. Сетите се да је првобитно објашњење за антиракетни штит било одбрана од севернокорејских ракета. Питам се ко би то у Северној Кореји лансирао према америчкој територији преко Европе.
Дакле, то су све тако неуверљива објашњења, у која не верују ни многи амерички новинари. Било каква врста критике или било какво довођење у питање оправданости тог ракетног штита, они сви одмах објашњавају неком врстом анти-западне хистерије. Не ради се о томе, већ о обичним математичким аргументима, бројкама и географским подацима. Тачно је и да све то и није тако, као што вама ја кажем, битно је како руси то доживљавају. Чак да американци имају потпуно оправдање, битно је како то Москва доживљава јер то онда директно диктира њихове контрапотезе. О томе Америка мора да води рачуна уколико жели и даљу фазу добрих односа са Москвом. Уколико то није циљ Обамине администрације, онда је то друга прича. Можда ће се ствари променити када и ако Обама добије други мандат. Можда је активирање прве фазе антиракетне одбране заправо настојање Обаме да не изгуби пресдедничку трку са Ромнијем. А након тога, ако поново добије мандат, могуће је да ће доћи до новог ресетовања односа са Русијом и заправо гашења тог антиракетног штита."