Član
- Učlanjen(a)
- 08.10.2009
- Poruka
- 1.849
Secate li se svog detinjstva i rane mladosti?
Da li mislite da je to neko, samo nase vreme, imalo prednosti nad danasnjim nacinom zivljenja...
Podelite vasa iskustva sa mladjom generacijom, a mladji neka daju svoje vidjenje vremena u kojem su njihovi roditelji bili mladi...
***
Prvo, preživeli smo i rođeni normalni iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes.
U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Čuvati daleko od domašaja dece" na bočicama sa lekovima, vratima i ormarima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i piškili u krevet.
Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rošulama.
Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte a ne iz flašica kupljenih u supermarketu. Delili smo flašicu Kokte sa našim prijateljima i NIKO nije umro zbog toga.
Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kokte koje su i tada bile pune šećera ali nismo bili debeli zato što smo smo se STALNO IGRALI NAPOLJU.
Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici, žmurke, planova, klisa, klikera, Partizana i Nemaca, kauboja i Indijanaca, zaloga i svega ostalog što je samo dečija mašta bila u stanju da smisli.
Neretko, niko nije mogao da nas nadje po celi dan.
I nikad nije bilo problema...
Provodili smo cele dane praveći trokolice od otpada iz podruma, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica naućili smo kako da rešimo problem.
Mi nismo imali virtuelne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u školi.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i usmerivača, pa smo ipak završavali nekakve škole.
Nama nisu prodavali alkohol, cigarete niti drogu ispred škole...
Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box, nikakve video igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji (već samo dva), nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone, kompjutere, Internet, chat rooms.......
MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO IŠLI NAPOLJE
DA SE DRUŽIMO S NJIMA!
Padali smo sa drveća, znali se poseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga.
Igrali smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu Godinu i sve smo to preživeli bez posledica!
Išli smo biciklom ili peške do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno!
Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku.
U stvari, bili su često strožiji nego sam zakon!
Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali jednu kuću i jednu porodicu.
Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji čovečanstva.
Naše generacije su proizvele najbolje izumitelje i naučnike do danas.
Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost.
I naučili smo da živimo s tim !
I ti pripadaš toj generaciji?
ČESTITAM!
/izvor: skinuto sa neta, ne secam se odakle/
P.S.Jos samo da dodam, da u to nase vreme, ujutro izmedju pola sest i sest je bilo na ulicama guzve kao na pijacni dan, autobusi su dolazili i kupili radnike vodeci ih na posao, a na poslu su se ljudi druzili, poslovne planove ispunjavali uz pesmu, bez opterecenja da ce sutradan ostati bez plate ili zaposlenja.
Da si mogao setati u po noci kao i u po dana, bez bojazni da ces doziveti bliski susret sa monstrumima ili mafijasima...
Da se svaki praznik slavio uz bogatu trpezu, ljudi su dobijali kredite koje su sa lakocom otplacivali, sticali kuce, stanove, vikendice...
Svoje porodice su vodili na more leti, zimi na planine..
Penzioneri su provodili zime na moru u hotelima, po pristupacnim cenama i svoju starost obogacivali porodicnim okupljanjima, na koja su svi pozvani i nepozvani rado dolazili...
Mladi su postovali starije, uzori su im bili roditelji i prosvetni radnici...
Eh, samo kada se setim...
Da li mislite da je to neko, samo nase vreme, imalo prednosti nad danasnjim nacinom zivljenja...
Podelite vasa iskustva sa mladjom generacijom, a mladji neka daju svoje vidjenje vremena u kojem su njihovi roditelji bili mladi...
***
Prvo, preživeli smo i rođeni normalni iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes.
U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Čuvati daleko od domašaja dece" na bočicama sa lekovima, vratima i ormarima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i piškili u krevet.
Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rošulama.
Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte a ne iz flašica kupljenih u supermarketu. Delili smo flašicu Kokte sa našim prijateljima i NIKO nije umro zbog toga.
Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kokte koje su i tada bile pune šećera ali nismo bili debeli zato što smo smo se STALNO IGRALI NAPOLJU.
Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici, žmurke, planova, klisa, klikera, Partizana i Nemaca, kauboja i Indijanaca, zaloga i svega ostalog što je samo dečija mašta bila u stanju da smisli.
Neretko, niko nije mogao da nas nadje po celi dan.
I nikad nije bilo problema...
Provodili smo cele dane praveći trokolice od otpada iz podruma, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica naućili smo kako da rešimo problem.
Mi nismo imali virtuelne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u školi.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i usmerivača, pa smo ipak završavali nekakve škole.
Nama nisu prodavali alkohol, cigarete niti drogu ispred škole...
Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box, nikakve video igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji (već samo dva), nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone, kompjutere, Internet, chat rooms.......
MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO IŠLI NAPOLJE
DA SE DRUŽIMO S NJIMA!
Padali smo sa drveća, znali se poseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga.
Igrali smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu Godinu i sve smo to preživeli bez posledica!
Išli smo biciklom ili peške do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno!
Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku.
U stvari, bili su često strožiji nego sam zakon!
Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali jednu kuću i jednu porodicu.
Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji čovečanstva.
Naše generacije su proizvele najbolje izumitelje i naučnike do danas.
Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost.
I naučili smo da živimo s tim !
I ti pripadaš toj generaciji?
ČESTITAM!
/izvor: skinuto sa neta, ne secam se odakle/
P.S.Jos samo da dodam, da u to nase vreme, ujutro izmedju pola sest i sest je bilo na ulicama guzve kao na pijacni dan, autobusi su dolazili i kupili radnike vodeci ih na posao, a na poslu su se ljudi druzili, poslovne planove ispunjavali uz pesmu, bez opterecenja da ce sutradan ostati bez plate ili zaposlenja.
Da si mogao setati u po noci kao i u po dana, bez bojazni da ces doziveti bliski susret sa monstrumima ili mafijasima...
Da se svaki praznik slavio uz bogatu trpezu, ljudi su dobijali kredite koje su sa lakocom otplacivali, sticali kuce, stanove, vikendice...
Svoje porodice su vodili na more leti, zimi na planine..
Penzioneri su provodili zime na moru u hotelima, po pristupacnim cenama i svoju starost obogacivali porodicnim okupljanjima, na koja su svi pozvani i nepozvani rado dolazili...
Mladi su postovali starije, uzori su im bili roditelji i prosvetni radnici...
Eh, samo kada se setim...
