LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Agrobanka postaje Razvojna banka
[/h] Izvor: Danas, Dnevnik
Beograd -- NBS je nedavno uvela privremena mere u Agrobanku. Slično je bilo sa Metals bankom koja je postala Razvojna banka Vojvodine.
Postavlja se pitanje da li će Agrobanka u međuvremenu biti preimenovana u Razvojnu banku Srbije.
Najviše akcija u ovoj banci ima država Srbija s vlasničkim udelom od 20,11857 odsto, drugi krupniji gazda je Hipo Alpe-Adrija banka kastodi, s vlasničkim udelom od 6,92 odsto.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Službe u Agrobanci redovno rade po prazničnom rasporedu, krediti se otplaćuju. Najviše promena je u kabinetima upravljačkih struktura. Za prinudne upravnike imenovani su dosadašnji direktor Agencije za osiguranje depozita Milorad Džambić i bivši šef Uprave za sprečavanje pranja novca Julije Miladinović. Nakon njihovog imenovanja prestale su funkcije dosadašnjih članova Upravnog i Izvršnog odbora.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Među manjim akcionarima je još nekoliko stranih banaka poput Erste, Unikredit, Rajfajzen – one su akcije uglavnom kupovale u svoje ime ali za tuđ račun.
U postupku kontrole poslovanja ove kuće utvrđeno je da kapital kojim raspolaže ne odgovara nivou rizika koji je preuzela na sebe. Istovremeno, kontrola NBS-a utvrdila je zadovoljavajući nivo likvidnosti.
Tako bi sledeći korak bio ukidanje prinudne uprave i izbor novog rukovodstva. Međutim, da li će se tada naći u imenu „razvojna srpska„ još uvek se ne zna.
O tome da bi to mogla postati jedna od banka koja je još uvek u domaćem vlasništvu, dugo se priča. Međutim, kao siguran kandidat pominjala se Srpska banka, drugi je bila Privredna banka Beograd, a treći baš Agrobanka.
Jedan od stručnjaka koji radi na programu srpske razvojne kaže daje pre drugog talasa krize i Evropska unija bila spremna da iz svojih fondova pomogne osnivanje ovakve kuće. Evropa se danas više bavi svojim teškoćama nego što joj je do razvijanja zemalja koje još nisu dobile status kandidata. Osnivanje nove banke traži dosta novca, a kada se na pomoć, sem možda simboličnu, ne može računati, i nešto s iskustvom može da posluži.
Vlasnička struktura Agrobanke bila je već pod priličnom pažnjom javnosti sredinom 2010. godine.
Tada je ova banka trebalo da postane finansijska kuća za srpsku dijasporu. Ulazak kapitala srpskih iseljenika sprečila je slovenačka grupa akcionara ona je minirala Skupštinu, a priključili su im se i domaći manji vlasnici.
Tako mediji pišu da je tokom kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja, još u avgustu prošle godine, a sa stanjem na dan 30. juni 2011. godine, Narodna banka Srbije je utvrdila da kapital kojim raspolaže Poljoprivredna banka Agrobanka AD Beograd ne odgovara nivou rizika koji je ta banka preduzela u dosadašnjem poslovanju.
[/h] Izvor: Danas, Dnevnik
Beograd -- NBS je nedavno uvela privremena mere u Agrobanku. Slično je bilo sa Metals bankom koja je postala Razvojna banka Vojvodine.
Najviše akcija u ovoj banci ima država Srbija s vlasničkim udelom od 20,11857 odsto, drugi krupniji gazda je Hipo Alpe-Adrija banka kastodi, s vlasničkim udelom od 6,92 odsto.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Službe u Agrobanci redovno rade po prazničnom rasporedu, krediti se otplaćuju. Najviše promena je u kabinetima upravljačkih struktura. Za prinudne upravnike imenovani su dosadašnji direktor Agencije za osiguranje depozita Milorad Džambić i bivši šef Uprave za sprečavanje pranja novca Julije Miladinović. Nakon njihovog imenovanja prestale su funkcije dosadašnjih članova Upravnog i Izvršnog odbora.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Među manjim akcionarima je još nekoliko stranih banaka poput Erste, Unikredit, Rajfajzen – one su akcije uglavnom kupovale u svoje ime ali za tuđ račun.
U postupku kontrole poslovanja ove kuće utvrđeno je da kapital kojim raspolaže ne odgovara nivou rizika koji je preuzela na sebe. Istovremeno, kontrola NBS-a utvrdila je zadovoljavajući nivo likvidnosti.
Tako bi sledeći korak bio ukidanje prinudne uprave i izbor novog rukovodstva. Međutim, da li će se tada naći u imenu „razvojna srpska„ još uvek se ne zna.
O tome da bi to mogla postati jedna od banka koja je još uvek u domaćem vlasništvu, dugo se priča. Međutim, kao siguran kandidat pominjala se Srpska banka, drugi je bila Privredna banka Beograd, a treći baš Agrobanka.
Jedan od stručnjaka koji radi na programu srpske razvojne kaže daje pre drugog talasa krize i Evropska unija bila spremna da iz svojih fondova pomogne osnivanje ovakve kuće. Evropa se danas više bavi svojim teškoćama nego što joj je do razvijanja zemalja koje još nisu dobile status kandidata. Osnivanje nove banke traži dosta novca, a kada se na pomoć, sem možda simboličnu, ne može računati, i nešto s iskustvom može da posluži.
Vlasnička struktura Agrobanke bila je već pod priličnom pažnjom javnosti sredinom 2010. godine.
Tada je ova banka trebalo da postane finansijska kuća za srpsku dijasporu. Ulazak kapitala srpskih iseljenika sprečila je slovenačka grupa akcionara ona je minirala Skupštinu, a priključili su im se i domaći manji vlasnici.
Tako mediji pišu da je tokom kontrole boniteta i zakonitosti poslovanja, još u avgustu prošle godine, a sa stanjem na dan 30. juni 2011. godine, Narodna banka Srbije je utvrdila da kapital kojim raspolaže Poljoprivredna banka Agrobanka AD Beograd ne odgovara nivou rizika koji je ta banka preduzela u dosadašnjem poslovanju.