Agata Kristi

[zjovan29]

Agati Kristi je Poaro bio dojadio


(VIDEO) Britanskoj književnici Agati Kristi (Agatha Christie) bio je dojadio Herkul Poaro (Hercule Poirot), ali ga se nije “rešila” jer je bio njena “krava muzara”, ispričao je njen unuk u Radio Times-u.

Agata Kristi i Herkul Poaro

“Kraljica zločina” je želela da ubije belgijskog detektiva i “gunđala” što mora da napiše “još jednog Poaroa”, ispričao je Metju Pričard (Mathew Pritchard).
“Ideje za knjige joj nikada nisu nedostajale, ali neke od njih nisu išle uz Poaroovu ličnost. Ona je zaista želela da piše druge priče, sa drugim ličnostima”, dodao je književničin unuku.
“Međutim, njeni agenti i izdavači koji su upravljali finansijama, bili su oduševljeni Poaroom. On je bio najpopularnija ličnost” Agate Kristi i ona je bila svesna da je on njena “krava muzara”, dodao je Pričard.
Prema Ginisovoj knjizi rekorda, Agata Kristi je najprodavaniji pisac na svetu svih vremena, sa više od dve milijarde prodatih knjiga.
Herkul Poaro je jedan od njenih najpoznatijih likova koji se pojavljuje u 33 romana i 51 priči, objavljenima između 1920. i 1975, godinu dana pre smrti spisateljice.
Drugi veoma popularni lik koji je stvorila Agata Kristi je mis Marpl (Miss Marple) koja se pojavljuje u 12 romana i 20 priča.

120 godina od rođenja Agate Kristi

Nesumnjivo je da među najvrednije i najpoznatije pisce iz oblasti krimi-literature spada čuvena engleska spisateljica Agata Kristi (Agatha Christie, 1890-1976).

Raskos ambijenta u kojem se oni odigravaju, svirepi zločini, naizgled neprozirni veo tajne kojim su po pravilu bili obavijeni, beskrajno zamršeni zapleti i, konačno, uvek iznenađujuća pronicljivost njenog legendarnog junaka, belgijskog detektiva Herkula Poaroa, predstavljali su i predstavljaju i danas neodoljivi mamac milionima čitalaca sirom zemaljske kugle.

Širom sveta poznata je kao kraljica zločina. Njene knjige su prodate u više od milijardu primeraka na engleskom i u milijardu primeraka na 44 svetska jezika. Ona je najčešće objavljivani autor svih vremena i na svim jezicima.

izvor:gorannecin.rs

 

[maja_jevtic]

124 godine od rođenja "kraljice misterije"
Izvor: B92, Tanjug
Britanska književnica "kraljica misterije" i tvorac čuvenog Herkula Poaroa, Agata Kristi rođena je na današnji dan pre 124 godine u Torkiju kao ćerka Frederika Alve Milera i Klarise Margaret Miler.

Čuvena književnica je tokom svoje karijere duge duže od pola veka napisala 79 knjiga, od toga 66 kriminalističkih romana, ali i više zbirki kratkih priča i drugih dela koja su prodata u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedena na više od 50 jezika.

Prema "Ginisovoj knjizi rekorda" najprodavaniji je autor svih vremena i zanimljivo je da je zabeleženo da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživela veću prodaju od romana Agate Kristi.

Njena predstava "Mišolovka" drži rekord najdužeg prikazivanja u Londonu, prvi je put prikazana 25. novembra 1952. godine, a ukupno je odigrano više od 25.000 predstava. Godine 2013. proglašena je za najboljeg pisca detektivskih priča, a njen roman "Ubistvo Rodžera Akrojda" za najbolji krimi roman svih vremena.

Za vreme Prvog svetskog rata, Agata Kristi je radila u bolnici kao medicinska sestra, a prema njenim rečima to je "jedna od najplemenitijih profesija koje da čovek može da radi".

Kasnije je radila u bolničkoj apoteci, što je imalo veliki uticaj na njen književni rad, jer mnoga ubistva u njenim knjigama su izvršena uz pomoć otrova.

Godine 1914. udala se za pukovnika avijatičara pri Kraljevskim avio trupama Arčibalda Kristija sa kojim je imala ćerku, Rozalind Hiks.

Herkul Poaro, najpoznatiji lik iz Agatinih knjiga


Prvi roman Agate Kristi "Misteriozna afera u Stajlzu" objavljen je 1920. godine, a tokom tog braka koji je trajao do 1928. godine izdala je šest romana, zbirku pripovedaka, te objavila nekoliko kratkih priča u raznim časopisima.

Kristi se veoma zanimala za arheologiju, pa se 1930. godine udala za arheologa Maksa Malovana, sa kojim se zbližila nakon saradnje na arheološkim iskopavanjima. U braku su bili 46 godina, sve do njene smrti.

Često je u svojim pričama koristila postavke koje su dobro poznate, a putovanja sa Malovanom po Bliskom istoku doprinela su da upravo ta regija bude mesto dešavanja u nekoliko njenih romana.

Godine 1932. Kristi je objavila prvi od šest romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Bila je to dobro čuvana tajna sve do 1949. godine kada je časopis "Sunday Times" otkrio da je Vestmakot zapravo Agata Kristi.

Neki od njenih najpoznatijih romana su Zavesa, Ubistvo u Orijent ekspresu, Deset malih crnaca, Mačka među golubovima, Ubistva po abecedi i drugi.

Umrla je prirodnom smrću, 12. januara 1976. godine u svojoj kući u Volingfordu blizu Oksforda, u 86. godini života.

Većina njenih knjiga i kratkih priča adaptirane su u filmove, neke i više puta i dan danas ne gube na atraktivnosti.

 

[crvendac_011]

Najlepše misli Agate Kristi: Samo ljudi koje voliš, mogu ti učiniti život nepodnošljivim

Tajna uspjeha je samo u tome da se pokreneš.


Kajanje. To je gubljenje vremena.


Kada iz vlastitog iskustva saznate šta znači užas, naoružani ste protiv svega u životu.


Nikad ne radi sam one stvari koje neko drugi može uraditi za tebe.


Za sve što volite morate da platite neku cenu.


Mladi misle da su stari budale, a stari znaju da su mladi budale.


Nikad nisam volela novinare. U svim svojim knjigama sam ih ubila.


Malo nas je onako kako izgledamo.


Jedna od najsrećnijih stvari koja može da vam se dogodi u životu jeste srećno detinjstvo.


Svaki ubica je verovatno nečiji stari prijatelj.


Dobar savet se gotovo uvek ignoriše, ali to nije razlog da ga ne udelimo.


Idealan muž je arheolog jer što je žena starija to ga više zanima.


Zlo nije nešto nadljudsko, to je nešto manje od čoveka.


Ne priznajemo zaista važne trenutke u životu dok ne bude prekasno.


Svi grehovi bacaju duge senke.


Žena zaboravlja lakše nego muškarac, ali se ona i lakše seća onog što je zaboravila.


Kada su u pitanju velike sume novca, preporučljivo je da nikome ne verujete.


Samo ljudi koje voliš, mogu ti učiniti život nepodnošljivim.


Previše je tendencije da se pripiše Bogu zlo koje čovek čini svojom slobodnom voljom.

(Family.rs)

 

[crvendac_011]

10 zanimljivih činjenica o Agati Kristi

Sa preko dva miliona prodatih knjiga, britanska književnica Agata Kristi (1890-1976) je mnoge čiataoce držala budne do ranih jutarnjih časova. Misteriozni događaji iz njenog života ‒ uključujući i njen nestanak u dvadeesetih godina prošlog veka su se povremeno pokazali kao najbolji delovi njene proze. Pogledajmo neke proverene podatke iz života i dela slavne autorke.

1. Agatina majka nije želela da Agata nauči da čita
Pre nego što će postati jedan od autora najtiražnijih romana, postojala je opasnost da će Agata ostati nepismena. Njena majka se protivila tome da Agata uči da čita sve do njene osme godine (kada je Agata sama to naučila), insistirajući na obrazovanju kod kuće i odbijajući da joj dozvoli bilo kakvo formalno obrazovanje, sve do Agatine petnaeste godine, kada ju je porodica otpremila u školu u Pariz.

2. Herkul Poaro je zaista postojao
Otmeni detektiv sa brkovima koji je imao gospodski pristup rešavanju slučajeva je možda najpoznatija kreacija Agate Kristi. Smatra se da je Agata dobila ideju za njegov lik kada je primetila jednog Belgijanca koji je izlazio iz autobusa negde oko 1910. godine. Očito je bio pomalo čudan u svom izgledu, sa tim neobičnim brkovima i ciničnim izrazom lica. Prvo pojavljivanje njegovog izmišljenog dubleta u „Tajanstvenom događaju u Stajlsu‟ će biti prvo u nizu od 40 romana.

3. Nije volela nasilje
Iako je ubistvo neophodno za zaplet kriminalističkog romana, Agatin metod za taj čin je bilo trovanje. Tokom rata je radila u bolnici i dobro je poznavala sastav lekova. Njeni protagonisti retko kada nose oružje, a njena dva najpoznatija detektiva, gospođica Marpl i Herkul Poaro, su, zapravo, bili pacifisti.

4. Nije volela da se slika
Iako nije važila za osobu stidljivu pred objektivom, naprotiv, često se fotografisala na svojim putovanjima, izgleda da nije volela da joj slike budu na koricama knjiga, čak je insistirala da i ne liče na nju. Kao da nije želela da bude prepoznata u javnosti.

5. Zaklela se na pisanje detektivskih romana
Londonski detektivski klub, ili drugačije Poznati detektivski klub, osnovan 1928. predstavljao je udruženje uvaženih pisaca kriminalističkih romana. Članovi bi se „svečano zaklinjali“ da nikada neće skrivati najbitnije činjenice od svojih čitalaca, te da nikada neće koristiti potpuno izmišljene vrste otrova za ubistva. Agata je bila uvaženi član, i 1956. preuzela je ulogu počasnog predsednika, ali pod jednim uslovom: da nikada ne drži govore.

6. Obožavala je surfovanje
Zamisliti Agatu Kristi kako piše kriminalističke romane je vrlo lako, ali postojao je i period kada ste Agatu mogli videti kako jaše na talasima! Zajedno sa svojim suprugom, otisnula se na putovanje 1922. krenuvši od Južne Afrike, pa sve do Honolulua. Na tom putovanju su polako usavršavali svoju sposobnost na surferskim daskama; neki čak veruju da su njih dvoje prvi Britanci koji su surfovali u stajaćem položaju na dasci.

7. Silno se trudila da počne da puši
Iako je ubrzo dobilo reputaciju da ubija svoje ljubitelje, pušenje cigareta je nekada bilo cenjena osobina i bilo je neobično ako ne biste povukli koji dim. Ubrzo nakon završetka Prvog svetskog rata, Agata je izjavila da je bila razočarana jer nikada nije uspela da usvoji ovu naviku, premda je pokušavala.

8. Obožavala je i arheologiju
Nakon razvoda od, navodno, nasilnog Arčija, Kristijeva se1930. udala za arheologa Maksa Melovena i pridružila mu se na ekspedicijama u Siriji i Iraku. Izdavačka kuća Harper Kolins je 2015. objavila njene, dugo zaboravljene, putopisne memoare „Hajde reci kako živiš‟. Iako je pratila svog supruga prilikom njegovih iskopavanja, sama nikada nije prestajala da radi; njihov omiljeni način putovanja je bio Orijent ekspresom, što ju je verovatno i navelo na ideju da napiše „Ubistvo u Orijent ekspresu‟.

9. Bar jedna osoba iz stvarnog života je poslužila kao inspiracija za žrtvu u romanu
U vreme kada se udala za Melovena, on je bio asistent čuvenom aheologu ser Leonardu Vuliju. Njihovo venčanje je uznemirilo Vulijevu suprugu i ona nikako nije htela da dopusti da Agata boravi u arheološkom kampu u Mesopotamiji, pa je Meloven bio primoran da svako veče hvata voz za Bagdad kako bi video svoju suprugu. Agata je ubrzo napisala „Ubistvo u Mesopotamiji‟, a žrtva je bila žena jednog glavnog arheologa koja je nasmrt udarena prastarim topuzom. Posvetila je knjigu Vulijevima koji se nikada više nisu priključili Melovenu na ekspediciji.

10. Možete da iznajmite njenu staru kuću
Ako vam je obitavanje u istom prostoru gde je živela i Agata Kristi jedna od stavki na listi stvari koje biste uradili, njen dom u Devonširu je dostupan za izdavanje. Ovo vekovima staro zdanje bilo je njeno sklonište pedesetih godina XX veka; neki delovi kuće su za izdavanje pojedincima ili grupama po ceni od 500 dolara za noć. U kući se još uvek nalaze nameštaj i klavir koji su pripadali autorki.

Izvor: Mentalfloss.com