- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Afrički krastavac na prijedorskim tezgama
Malo se ko od domaćih poljoprivrednika razume u "uvozne" biljne kulture, koje retko kada uspevaju na našim prostorima, ali to nije slučaj sa prijedorskim domaćinom Milanom Kantarom.
Ovaj trgovac sa prijedorske tržnice, koji se bavi i poljoprivredom, ove godine je prvi put u svojoj bašti zasadio neobičnu vrstu povrća - krastavac kivono, koji vodi poreklo iz Južne Afrike. Možda ova biljna kultura i ne bi bila tako zanimljiva da nije reč o izuzetno lekovitom povrću, koje, kao što je Kantar i dokazao, sada može uspeti i kod nas.
- Valjda nam je i klima sve sličnija afričkoj - u šali kaže Kantar.
Kao što obično biva, tek kada muka natera, svako pokuša i ono što nikada nije mislio da hoće. Tako je i ovaj Bišćanin, sa prijedorskom adresom, tek kada je počeo da se bori sa visokim procentom šećera u krvi i holesterolom, odlučio da pokuša sve što se uraditi može. A da afrički krastavac leči, kaže, uverio se sam.
- Moja snaha je nabavila ovo seme i mi smo ga zasadili. Prvo nismo bili sigurni da li će da se primi. Uzgojili smo nekih 140 komada i sve rasprodajemo. Ovo je izuzetno lekovito povrće, koje je mene spaslo i kada je reč o šećeru i kada je reč o holesterolu. Jede se kada požuti, pet dana se koristi, dva dana se prekida, pa tako opet. Ja sam imao šećer u krvi preko 10, a sada je 6,2 - kaže Kantar.
Ovo povrće slatkastog ukusa, sa primesom kiselkastog, najviše se koristi za kulinarsku dekoraciju.
- Ovi krastavci se mogu jesti tako što ih ogulite kao krompir, pa jesti kašikom, a mogu se i raseći napola kao kokosov orah, pa se kašičicom vadi i jede unutrašnjost - priča Kantar.
Prema rečima Tanje Marić, šefa Odseka za unapređenje poljoprivrede u opštini Prijedor, ovo povrće iz porodice tikvi do sada se uglavnom nije uzgajalo na našem području.
-Ova tikvičasta vrsta krastavca uzgaja se u Južnoj Africi, a može se naći i na Novom Zelandu i u Kaliforniji. Traži visoku temperaturu vazduha i zemlje. Često je koriste i ketering kuće, jer su izuzetno vizuelno atraktivni kao dekoracija - kaže Marićeva.
Izvor:
Novosti.rs
Malo se ko od domaćih poljoprivrednika razume u "uvozne" biljne kulture, koje retko kada uspevaju na našim prostorima, ali to nije slučaj sa prijedorskim domaćinom Milanom Kantarom.
Ovaj trgovac sa prijedorske tržnice, koji se bavi i poljoprivredom, ove godine je prvi put u svojoj bašti zasadio neobičnu vrstu povrća - krastavac kivono, koji vodi poreklo iz Južne Afrike. Možda ova biljna kultura i ne bi bila tako zanimljiva da nije reč o izuzetno lekovitom povrću, koje, kao što je Kantar i dokazao, sada može uspeti i kod nas.
- Valjda nam je i klima sve sličnija afričkoj - u šali kaže Kantar.
Kao što obično biva, tek kada muka natera, svako pokuša i ono što nikada nije mislio da hoće. Tako je i ovaj Bišćanin, sa prijedorskom adresom, tek kada je počeo da se bori sa visokim procentom šećera u krvi i holesterolom, odlučio da pokuša sve što se uraditi može. A da afrički krastavac leči, kaže, uverio se sam.
- Moja snaha je nabavila ovo seme i mi smo ga zasadili. Prvo nismo bili sigurni da li će da se primi. Uzgojili smo nekih 140 komada i sve rasprodajemo. Ovo je izuzetno lekovito povrće, koje je mene spaslo i kada je reč o šećeru i kada je reč o holesterolu. Jede se kada požuti, pet dana se koristi, dva dana se prekida, pa tako opet. Ja sam imao šećer u krvi preko 10, a sada je 6,2 - kaže Kantar.
Ovo povrće slatkastog ukusa, sa primesom kiselkastog, najviše se koristi za kulinarsku dekoraciju.
- Ovi krastavci se mogu jesti tako što ih ogulite kao krompir, pa jesti kašikom, a mogu se i raseći napola kao kokosov orah, pa se kašičicom vadi i jede unutrašnjost - priča Kantar.
Prema rečima Tanje Marić, šefa Odseka za unapređenje poljoprivrede u opštini Prijedor, ovo povrće iz porodice tikvi do sada se uglavnom nije uzgajalo na našem području.
-Ova tikvičasta vrsta krastavca uzgaja se u Južnoj Africi, a može se naći i na Novom Zelandu i u Kaliforniji. Traži visoku temperaturu vazduha i zemlje. Često je koriste i ketering kuće, jer su izuzetno vizuelno atraktivni kao dekoracija - kaže Marićeva.
Izvor:
Novosti.rs