Šta je novo?

Ada Huja - potencijal koji Beograd ne sme da protraći

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
38.051
Stručnjaci traže formiranje javnog preduzeća

Ada Huja - potencijal koji Beograd ne sme da protraći



Izvor: Blic Miljana Leskovac | 02. 07. 2011. - 00:02h

BEOGRAD - Od svih beogradskih ada: Ade Kale koja je potonula, Ade Ciganlije koja se održava i Velikog ratnog ostrva, može se reći da je najgore prošla Ada Huja.

154972_bg-ada-huja-danas-3_f.jpg


Ada Huja danas - zatrpano šutom, a u Dunavcu hemijski otrovi

Stara je priča da je ovo poluostrvo na Dunavu trebalo da postane glavna konkurencija “beogradskom moru”. Danas su zemljište, vazduh i vode Ade Huje puni teških metala, metana i nafte a njen status ne ide dalje od deponije građevinskog otpada. Rešenje, kažu stručnjaci, postoji - u formiranju javnog preduzeća “Ada Huja”.

Dejan Krajinović, urednik veb sajta “Beobild”, namenjenom izgradnji i urbanističkom razvoju Beograda, kaže za “Blic” da bi osnivanje javnog preduzeća koje bi se isključivo bavilo obnovom ovog poluostrva bilo spas za prezagađenu i zapuštenu Ada Huju.

Šut od rečnog ostrva napravio poluostrvo

- Poluostrvo je do sredine šezdesetih godina bilo ostrvo. Tada je počelo nekontrolisano zatrpavanje šutom i otpadom i popunjavanje veze, stvaranje zemljouza od obale do ade.
- Naselja u okruženju: Višnjica, Višnjička banja i Rospi Ćuprija na istoku i jugoistoku, Karaburma na jugu i Viline vode na Zapadu.
- Količina opasnog otpada procenjuje se na oko 300.000 kubnih metara
- Godišnji priliv naftnih ugljovodonika u Dunav iznosi 13 kilograma na svakih 100 metara obale Ade Huje
- Žarišta sa povećanim koncentracijama metana prelaze 30 odsto
- Trenutna upotreba: industrijska zona, deponovanje građevinskog otpada i divlje odlaganje šuta, skladišta šljunka, marine…



SPORTSKI SADRŽAJI

- trim staza sa devet sprava za rekreaciju i vežbanje
- po jedan teren za fudbal, odbojku i košarku
- karting staze

- Ada Huja je veliko bogatstvo i potencijal i može se nalik Adi Ciganliji preurediti u prelepu zelenu oazu.

Prepreku predstavlja promenjen Urbanistički plan, prema kome je od 2009. najveći deo Ade Huje namenjen u komercijalne svrhe, što bi moglo značiti i još jedan tržni centar. Ada Huja je više od šezdeset godina bila zamišljana kao veliki park sa plažom i to bi trebalo vratiti u Urbanistički plan, pre nego što investitori ne uzmu stvar u svoje ruke – ističe Krajinović.

Sa ovim tvrdnjama u potpunosti su saglasni i gradski čelnici. U opštini Palilula, koja od 2003. brine o Adi Huji, kažu da već godinu dana razmišljaju o osnivanju javnog preduzeća, ali da problem predstavlja spor Grada i Luke Beograd oko vlasništva nad ovim zemljištem.

- Zamislite da osnujemo javno preduzeće i uložimo veliku svotu novca u obnovu Ade Huje, a onda Luka Beograd dobije spor, preuzme zemljište i preuredi ga po svojoj volji. Preduzeće bi moralo da se gasi i gradski budžet bi pretrpeo velike gubitke.

Godišnje iz budžeta izdvajamo oko 15 miliona dinara za uređenje Ade Huje – kaže član opštinskog veća Palilule Predrag Divac.

Na pitanje šta misli o izmeni Urbanističkog plana da veći deo Ade bude komercijalan, Divac odgovara da kada bi osnovali javno preduzeće, ono bi ovo poluostrvo uređivalo isključivo u rekreativne svrhe.

154974_www.mojdunav.com_hs.jpg

Sa visine Ada Huja deluje i privlačno


Poluostrvo je toliko zagađeno da bi i radnici koji bi tu radili na iskopavanju bili izloženi riziku od dobijanja raka.

- Prilikom poslednjeg istraživanja 2010, zabeležene su povišene koncentracije metana, ugljen-dioksida i isparljivih materija naftnog porekla u vazduhu. Zemljište je zagađeno teškim metalima, kao i podzemne i površinske vode. Zagađenost vode u rukavcu u potpunosti isključuje mogućnost njenog korišćenja u rekreativne svrhe – kaže Nataša Đokić, inženjer geologije iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

Kontinuiranom zagađenju doprinosi i nelegalan istovar šuta na ovo područje. “Beobild” je pisao o kamionima koji noću krišom dolaze kako bi na Adi Huji istovarali građevinski otpad. Sva ta nasipanja su išla na veliku štetu vodenih površina.

- Još nije kasno. Možda rukavac ne bi mogao da se preuredi za kupanje kao na Adi Ciganliji, ali to ne znači da Ada Huja ne bi mogla da ima prelepu plažu i da u celosti bude park za odmor na reci, na kojem bi mnoge evropske pretonice mogle da pozavide Beogradu – smatra Dejan Krajinović.
 
Top