- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Abolicija - ni nova, ali ni česta
Abolicija kao varijanta pomilovanja nije novost u srpskom pravosuđu iako primena tog mehanizma nije česta, izjavili su Tanjugu pravni stručnjaci.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić prošle nedelje prekinuo je sudski postupak protiv nekadašnjeg predsednika FK Crvena zvezda Dragana Džajića, što je za trojicu Džajićevih saradnika danas zatražio i ministar pravde Nikola Selaković.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić rekao je da je abolicija varijanta pomilovanja, takozvani akt milosti u nadležnosti predsednika Republike, koji određenu osobu oslobađa od krivičnog gonjenja.
Međutim, u Zakonu o pomilovanju, kako ističe Škulić, ne navode se kriterijumi koja krivična dela dolaze u obzir za davanje pomilovanja.
"Ta odluka je potpuno prepuštena oceni predsednika Republike. On nije dužan da obrazlaže razloge zašto je nekoga pomilovao, odnosno odbio zahtev za pomilovanje. Međutim, u praksi se po pravilu podrazumeva da postoje razlozi koji se svode na neku vrstu procene da nije vredno, potrebno ili u redu da se konkretno lice goni", objašnjava Škulić.
U slučaju nekadašnjeg predsednika FK Crvena zvezda, smatra Škulić, Džajić je aboliran od krivičnog gonjenja "jer se verovatno ocenilo da je, s obzirom na karakteristike slučaja, veća šteta nego korist od vođenja krivičnog postupka".
"S druge strane, konkretno kod Džajića, možda ima uticaj što je on prethodno na prilično brutalan način uhapšen i sproveden uz vezivanje lisica pred televizijskim kamerama, iako za to nije bilo objektivnih razloga", ocenio je Škulić.
S ovim mišljenjem je saglasani profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu Božidar Banović, koji dodaje da od predsednika Republike takođe očekuje da budu abolirani i ostali učesnici postupka - funkcioneri FK Crvena zvezda Vladimir Cvetković i Miloš Marinković, kao i fudbalski menadžer Ranko Stojić.
"Suština abolicije jeste da se neko oslobodi gonjenja zato što onaj ko donosi akt, u ovom slučaju predsednik, ceni da je nepravedno i nepravično da se postupak vodi protiv određenog lica. Na primer, kao u slučaju Dragana Džajića, gde je ta osoba ugledna ličnost. Takođe, bilo bi pravično da predsednik abolira i preostalu trojicu okrivljenih jer je reč o istom postupku u kojem ti ljudi odgovaraju za iste stvari kao i Džajić", rekao je Banović.
Kako Škulić i Banović ističu, u praksi je daleko češće obično pomilovanje gde se okrivljeni, nakon donošenja pravosnažne sudske odluke, oslobađa cele kazne ili njenog dela, dok je mnogo ređe kada se odluka o pomilovanju donese tokom trajanja sudskog postupka.
"Abolicija nije mnogo zastupljena upravo zbog toga što se mogu pojaviti problemi sa oštećenima, odnosno nadoknadom štete počinjene krivičnim delom. U slučaju Dragana Džajića i njegovih saradnika, koliko smo do sada videli i na osnovu onoga što se izveštavalo u medijima, nema oštećenih lica, dok su to eventualno klub ili država za neuplaćeni porez", kazao je Banović.
Škulić je naglasio da svaka država u svom zakonodavnom sistemu ima mogućnost da donese pomilovanje, pa tako i Srbija, navodeći kao jedan od primera abolicije jugoslovenskom zakonodavstvu odluka Josipa Broza Tita da na 4. brionskom plenumu abolira Aleksandra Rankovića zbog slučaja prisluškivanja.
On je dodao da, bez obzira na prekid krivičnog postupka, oštećeni mogu zahtevati nadoknadu štete.
"Ako postoji šteta koja je nastala usled određenog događaja, to se neće tretirati kao šteta ili krivično delo, jer delo neće biti ni utvrđeno pošto nema postupka. Međutim, to ne znači da se šteta ne može eventualno utvrđivati na druge načine po opštim pravilima iz domena građanskog, odnosno obligacionog prava. Ukoliko neko smatra da je pretrpeo štetu, može tužiti Džajića kao i svakog drugog čoveka, samo je pitanje kako će se dokazivati", rekao je Škulić.
On je dodao da se nakon odluke predsednika o aboliciji u slučaju Džajića postavlja pitanje kako može šteta da nastane iz nečega što je bilo krivično delo, ukoliko to delo nije utvrđeno.
"Sada je pitanje da li uopšte postoji šteta i to bi eventualno moglo da se dokazuje u parničnom postupku", zaključio je Škulić.
Izvor:
B92.net
Abolicija kao varijanta pomilovanja nije novost u srpskom pravosuđu iako primena tog mehanizma nije česta, izjavili su Tanjugu pravni stručnjaci.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić prošle nedelje prekinuo je sudski postupak protiv nekadašnjeg predsednika FK Crvena zvezda Dragana Džajića, što je za trojicu Džajićevih saradnika danas zatražio i ministar pravde Nikola Selaković.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić rekao je da je abolicija varijanta pomilovanja, takozvani akt milosti u nadležnosti predsednika Republike, koji određenu osobu oslobađa od krivičnog gonjenja.
Međutim, u Zakonu o pomilovanju, kako ističe Škulić, ne navode se kriterijumi koja krivična dela dolaze u obzir za davanje pomilovanja.
"Ta odluka je potpuno prepuštena oceni predsednika Republike. On nije dužan da obrazlaže razloge zašto je nekoga pomilovao, odnosno odbio zahtev za pomilovanje. Međutim, u praksi se po pravilu podrazumeva da postoje razlozi koji se svode na neku vrstu procene da nije vredno, potrebno ili u redu da se konkretno lice goni", objašnjava Škulić.
U slučaju nekadašnjeg predsednika FK Crvena zvezda, smatra Škulić, Džajić je aboliran od krivičnog gonjenja "jer se verovatno ocenilo da je, s obzirom na karakteristike slučaja, veća šteta nego korist od vođenja krivičnog postupka".
"S druge strane, konkretno kod Džajića, možda ima uticaj što je on prethodno na prilično brutalan način uhapšen i sproveden uz vezivanje lisica pred televizijskim kamerama, iako za to nije bilo objektivnih razloga", ocenio je Škulić.
S ovim mišljenjem je saglasani profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu Božidar Banović, koji dodaje da od predsednika Republike takođe očekuje da budu abolirani i ostali učesnici postupka - funkcioneri FK Crvena zvezda Vladimir Cvetković i Miloš Marinković, kao i fudbalski menadžer Ranko Stojić.
"Suština abolicije jeste da se neko oslobodi gonjenja zato što onaj ko donosi akt, u ovom slučaju predsednik, ceni da je nepravedno i nepravično da se postupak vodi protiv određenog lica. Na primer, kao u slučaju Dragana Džajića, gde je ta osoba ugledna ličnost. Takođe, bilo bi pravično da predsednik abolira i preostalu trojicu okrivljenih jer je reč o istom postupku u kojem ti ljudi odgovaraju za iste stvari kao i Džajić", rekao je Banović.
Kako Škulić i Banović ističu, u praksi je daleko češće obično pomilovanje gde se okrivljeni, nakon donošenja pravosnažne sudske odluke, oslobađa cele kazne ili njenog dela, dok je mnogo ređe kada se odluka o pomilovanju donese tokom trajanja sudskog postupka.
"Abolicija nije mnogo zastupljena upravo zbog toga što se mogu pojaviti problemi sa oštećenima, odnosno nadoknadom štete počinjene krivičnim delom. U slučaju Dragana Džajića i njegovih saradnika, koliko smo do sada videli i na osnovu onoga što se izveštavalo u medijima, nema oštećenih lica, dok su to eventualno klub ili država za neuplaćeni porez", kazao je Banović.
Škulić je naglasio da svaka država u svom zakonodavnom sistemu ima mogućnost da donese pomilovanje, pa tako i Srbija, navodeći kao jedan od primera abolicije jugoslovenskom zakonodavstvu odluka Josipa Broza Tita da na 4. brionskom plenumu abolira Aleksandra Rankovića zbog slučaja prisluškivanja.
On je dodao da, bez obzira na prekid krivičnog postupka, oštećeni mogu zahtevati nadoknadu štete.
"Ako postoji šteta koja je nastala usled određenog događaja, to se neće tretirati kao šteta ili krivično delo, jer delo neće biti ni utvrđeno pošto nema postupka. Međutim, to ne znači da se šteta ne može eventualno utvrđivati na druge načine po opštim pravilima iz domena građanskog, odnosno obligacionog prava. Ukoliko neko smatra da je pretrpeo štetu, može tužiti Džajića kao i svakog drugog čoveka, samo je pitanje kako će se dokazivati", rekao je Škulić.
On je dodao da se nakon odluke predsednika o aboliciji u slučaju Džajića postavlja pitanje kako može šteta da nastane iz nečega što je bilo krivično delo, ukoliko to delo nije utvrđeno.
"Sada je pitanje da li uopšte postoji šteta i to bi eventualno moglo da se dokazuje u parničnom postupku", zaključio je Škulić.
Izvor:
B92.net