- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
A ŠTA BI FROJD REKAO O SELFIJU?
Na selfije danas gledamo kao na neku novu pojavu, sam izraz je ušao u Oksford rečnik 2013. i ubrzo postao reč godine. Selfiji su, međutim, stari koliko i fotografija, a prvi selfi fotogtrafije je 1839. godine napravio Amerikanac Robert Kornelijus.
U analizi u kojoj se selfijima bavio BBC, a tekst preneo Nedeljnik, autor primećuje da bi fenomen selfija sigurno bio zanimljiv Sigmundu Frojdu, tvorcu psihoanalize i da bi on verovatno primetio da ljudi kače selfije ne zato što su zaljubljeni u sebe, već zato što žele da svi ostali budu zaljubljeni u njih.
BBC podseća da je Frojd započeo svoja istraživanja krajem 19. veka, u doba daleko veće seksualne represije, kao i da su se žene i muškarci držali odvojeno i da su učeni da se stide zbog izražavanja svoje seksualnosti, ili još gore, zbog uživanja u njoj.
Mnoge Frojdove pacijentkinje iz bečkog visokog društva patile su od “histerične paralize”, odnosno, bile su nesposobne da hodaju, bez ikakvog fizi;kog uzroka. Frojd je smatrao da su time u stvari tražile pažnju.
– Ako nam je pažnja drugih ljudi toliko potrebna, zar nije bolje podeliti nekoliko besramnih selfija? Možda jeste, ali to ne znači da ne postoji nešto nezdravo u ovoj opsesiji, ne samo za one koji slikaju selfije, već i u odnosu na to kako selfiji utiču na druge – navodi autor na BBC i konstatuje da selfiji pokazuju ljude koji žive najbolje živote i pažljivo se biraju i sređuju, tako da smo okruženi slikama ljudi sa savršenim životima i telima, a da novije studije pokazuju da se zbog njih osećamo sve zavidnije, izolovanije, nesigurnije i neadekvatnije.
Frojdovim rečima – tuđi selfiji nas čine neurotičnim, konstatuje se u analizi i podseća na njegove reči da je cilj psihoanalize da zameni neurotičnu patnju normalnom ljudskom nesrećom.
Sledeći put kada poželite da slikate selfi, setite se Narcisa i umesto selfija usmerite se na prijatelje, poruka je u tekstu BBC-ja, a reč je o liku iz grčke mitologije koji se udavio pokušavajući da zagrli svoj odraz u vodi, a diveći se sopstvenoj lepoti.
Frojd kaže da je samoljublje prirodno, podseća autor, ali podseća i da ono može da se pretvori u psihološki poremećaj kada neko voli sebe do te mere da isključuje sve ostale.
– Ako se umesto selfija usmerite na prijatelje, možda nećete dobiti onoliko lajkova koliko biste želeli, ali ćete dobiti Frojdovo odobravanje i to bi trebalo da vam bude dovoljno – zaključak je teksta, koji je objavio BBC.
Inače, psiholozi su razvili test za merenje osobina ličnosti kao što je narcizam, navodi BBC.
Ovo su neki rezultati:
Narcisi su obično aktivniji na društvenim mrežama
Kačenje selfija povezuje se sa preteranim samoljubljem
Žene su obično manje sklone narcizmu od muškaraca, iako kače više selfija.
S druge strane, američki psiholog Džin Tvenge pokazala je da je narcisizam u sve većem porastu: u proteklih nekoliko decenija dostigao je istu stopu kao i gojaznost.
Izvor: Tanjug
Na selfije danas gledamo kao na neku novu pojavu, sam izraz je ušao u Oksford rečnik 2013. i ubrzo postao reč godine. Selfiji su, međutim, stari koliko i fotografija, a prvi selfi fotogtrafije je 1839. godine napravio Amerikanac Robert Kornelijus.
U analizi u kojoj se selfijima bavio BBC, a tekst preneo Nedeljnik, autor primećuje da bi fenomen selfija sigurno bio zanimljiv Sigmundu Frojdu, tvorcu psihoanalize i da bi on verovatno primetio da ljudi kače selfije ne zato što su zaljubljeni u sebe, već zato što žele da svi ostali budu zaljubljeni u njih.
BBC podseća da je Frojd započeo svoja istraživanja krajem 19. veka, u doba daleko veće seksualne represije, kao i da su se žene i muškarci držali odvojeno i da su učeni da se stide zbog izražavanja svoje seksualnosti, ili još gore, zbog uživanja u njoj.
Mnoge Frojdove pacijentkinje iz bečkog visokog društva patile su od “histerične paralize”, odnosno, bile su nesposobne da hodaju, bez ikakvog fizi;kog uzroka. Frojd je smatrao da su time u stvari tražile pažnju.
– Ako nam je pažnja drugih ljudi toliko potrebna, zar nije bolje podeliti nekoliko besramnih selfija? Možda jeste, ali to ne znači da ne postoji nešto nezdravo u ovoj opsesiji, ne samo za one koji slikaju selfije, već i u odnosu na to kako selfiji utiču na druge – navodi autor na BBC i konstatuje da selfiji pokazuju ljude koji žive najbolje živote i pažljivo se biraju i sređuju, tako da smo okruženi slikama ljudi sa savršenim životima i telima, a da novije studije pokazuju da se zbog njih osećamo sve zavidnije, izolovanije, nesigurnije i neadekvatnije.
Frojdovim rečima – tuđi selfiji nas čine neurotičnim, konstatuje se u analizi i podseća na njegove reči da je cilj psihoanalize da zameni neurotičnu patnju normalnom ljudskom nesrećom.
Sledeći put kada poželite da slikate selfi, setite se Narcisa i umesto selfija usmerite se na prijatelje, poruka je u tekstu BBC-ja, a reč je o liku iz grčke mitologije koji se udavio pokušavajući da zagrli svoj odraz u vodi, a diveći se sopstvenoj lepoti.
Frojd kaže da je samoljublje prirodno, podseća autor, ali podseća i da ono može da se pretvori u psihološki poremećaj kada neko voli sebe do te mere da isključuje sve ostale.
– Ako se umesto selfija usmerite na prijatelje, možda nećete dobiti onoliko lajkova koliko biste želeli, ali ćete dobiti Frojdovo odobravanje i to bi trebalo da vam bude dovoljno – zaključak je teksta, koji je objavio BBC.
Inače, psiholozi su razvili test za merenje osobina ličnosti kao što je narcizam, navodi BBC.
Ovo su neki rezultati:
Narcisi su obično aktivniji na društvenim mrežama
Kačenje selfija povezuje se sa preteranim samoljubljem
Žene su obično manje sklone narcizmu od muškaraca, iako kače više selfija.
S druge strane, američki psiholog Džin Tvenge pokazala je da je narcisizam u sve većem porastu: u proteklih nekoliko decenija dostigao je istu stopu kao i gojaznost.
Izvor: Tanjug