Šta je novo?
SerbianForum

Dobrodošli na SerbianForum.org, mjesto na kojem možete pronaći apsolutno sve, mjesto druženja i odlične zabave!

8 jednostavnih saveta koji će vam pomoći da lakše zapamtite sadržaj pročitanih knjiga

  • Začetnik teme crvendac_011
  • Datum pokretanja
crvendac_011

crvendac_011

Always a lady
MODERATOR
8 jednostavnih saveta koji će vam pomoći da lakše zapamtite sadržaj pročitanih knjiga

Kada su ga jednom prilikom pitali da li je čitanje bilo od presudnog značaja za njegov uspeh, osnivač Majkrosofta milijarder Bil Gejts je rekao: „Čovek počinje da stari kada prestane da uči. Svaka pročitana knjiga me uči nečem novom ili omogućava da stvari vidim iz drugog ugla... Čitanje održava u životu našu znatiželju o svetu, a to je ono što mi je pomoglo da napredujem u ovom poslu.“



Slično Bilu Gejtsu, većina nas je svesna važnosti čitanja, ali mnogi imaju poteškoća sa pamćenjem pročitanih sadržaja. Koliko puta vam se dogodilo da ste proveli sate čitajući ili slušajući neku knjigu, da bi već nakon nekoliko dana zaboravili njene najvažnije poruke?

Kada nismo u stanju da se setimo onoga što smo pročitali, primorani smo da ponovnim čitanjem gubimo vreme i energiju, koje bismo mogli utrošiti na čitanje neke druge korisne knjige.

Tokom poslednjih nekoliko godina isprobavao sam različite metode koje pospešuju sposobnost razumevanja teksta i pomažu da zapamtimo pročitano.

Izbor sam suzio na osam efikasnih strategija, koje će vam pomoći da u glavi zadržite što više pročitanog sadržaja, a da pritom ne morate da hvatate beleške:

1. Podelite sa drugima ono što ste saznali

Jedan od najboljih načina da zapamtite ono što ste pročitali jeste da o tome razgovarate sa prijateljima, porodicom i kolegama.

Na isti način na koji vam pevušenje poznate pesme pomaže da zapamtite njene stihove, razgovor o idejama iz pročitanih tekstova – uključujući i to kako se te ideje mogu odraziti na vas – pomoći će vam da ih zapamtite.

Ako biste pak najradije svoje misli zadržali za sebe, možete se osloniti na strategiju učenja koju je osmislio dobitnik Nobelove nagrade za fiziku Ričard Fajnman.

„Fajnmanova tehnika“ je krajnje jednostavna: uzmite prazan list papira i pri vrhu strane napišite naslov knjige, a zatim ispod njega zabeležite glavne ideje kao da ih objašnjavate osmogodišnjem detetu.

Budete li u stanju da uvežbate kako da ključne ideje objasnite apsolutnom početniku, poboljšaćete vlastitu sposobnost razumevanja teksta i istovremeno zapamtiti sve što ste pročitali.

2. Pronađite sličnosti sa onim što već znate

Milijarder Čarli Manger, partner Vorena Bafeta, jednom prilikom je izjavio: „Ako razvijete mentalnu naviku da ono što čitate automatski povezujete sa idejama koje su u samoj osnovi teksta, polako ćete početi da akumilirate mudrost.“

Kada sam, na primer, čitao knjigu Paradoks izbora: Zašto je više manje, uporedio sam njene ključne koncepte sa situacijama u kojima sam obično zbunjen bogatstvom izbora u restoranskom meniju.

Povezujući nove sadržaje sa stvarima koje su vam već poznate, bićete u stanju da zapamtite više i olakšate sebi razumevanje teksta.

Ova tehnika pružiće vam priliku i da otkrijete inovativna rešenja za već poznate probleme, jer novi uvidi obično nastaju kombinovanjem saznanja koja pripadaju različitim oblastima.

Kada sledeći put budete čitali neku knjigu, jednostavno se zapitajte: „Na šta me ovo podseća?“

3. Čitajte jednu za drugom više knjiga iz iste oblasti

Životno iskustvo čitanja više različitih knjiga o istoj temi, naučilo me je da su informacije i znanje koji se u njima nalaze zapravo grane istog drveta. Iako svaka grana izgleda drugačije, sve one niču iz istog stabla.

Drugim rečima, u različitim knjigama koje govore o istoj temi, osnovne ideje su međusobno slične.

To me je podstaklo da osmislim sopstvenu tehniku koju nazivam „okružiti se sa 5“.

Ideja je jednostavna: izaberem pet najznačajnijih knjiga iz neke oblasti i „okružim se“ njihovim sadržajem, kao slušalac „surround sound“ sistemom, tako što ih sve pročitam od početka do kraja.

Primera radi, kada sam želeo da se upoznam sa filozofijom, okružio sam se najznačajnijim delima Platona, Aristotela, Kanta, Ničea i Sartra. To mi je pomoglo da odmah uočim veze između njihovih osnovnih ideja i zapamtim šta sam pročitao. Pored toga, uštedeo sam vreme i energiju koje bih inače protraćio tragajući za dobrim i čitajući loše knjige.

Kada pročitate najznačajnije knjige posvećene nekoj temi, izgradićete solidan temelj ili „stablo drveta“. Vremenom mu možete dodavati nove sadržaje, koji će biti dopuna vašem osnovnom znanju.

4. Čitajte knjige koje odmah možete primeniti

Jedan od boljih načina da unapredite sposobnost razumevanja teksta jeste da čitate knjige koje se direktno tiču vaših svakodnevnih problema.

Ako, na primer, imate problema sa održavanjem optimalne telesne težine i fizičke kondicije, pročitajte neku od knjiga posvećenih toj tematici i ponuđene savete odmah primenite u praksi.

Na taj način ćete ubrzati proces učenja, jer ćete sa svih pet čula uroniti u to iskustvo.

Trebalo bi pritom imati na umu da nisu sve knjige namenjene primeni u svakodnevnom životu. Ali ako je to ipak moguće, obavezno postavite sebi pitanje: „Postoji li bar jedna stvar koju mogu da primenim nakon čitanja?“

Sprovodeći u praksu ono što ste pročitali, lakše ćete zapamtiti sadržaj knjige i istovremeno premostiti jaz između znanja i mudrosti.

5. Dobro organizujte beleške

Ako ste već odlučili da tokom čitanja detaljno vodite beleške, postoje različiti alati koji će vam pomoći u pamćenju pročitanog.

Za dobru organizaciju beleški preporučujem aplikaciju Evernote, koja korisnicima omogućava laku pretragu i pristup sa mobinog telefona ili laptopa. Pre nego što sam otkrio prednosti ove aplikacije, beleške sam zapisivao po raznim sveskama, koje sam redovno gubio. To je značilo da sam stalno morao da ih prepisujem, što je bilo veliko gubljenje vremena.

6. Slušajte sporo da biste učili i brzo da biste se zabavili

Slušanje audio knjiga predstavlja sjajan način da se oplemeni vreme provedeno u javnom prevozu ili obavljanju prozaičnih svakodnevnih zadataka. Problem je u tome što mnogi od nas posle izvesnog vremena počnu da se dosađuju, ne znaju gde su stali ili jednostavno zaborave šta su slušali.

Jedan od dobrih načina da zapamtite sadržaj teksta je da usporite audio knjigu tokom delova koje bi trebalo naučiti, a da je ubrzate tokom zabavnih segmenata.

Dozvolite da objasnim.

Većina autora iz oblasti publicistike popunjava svoje knjige pričama, statistikama i vežbama, koje su osmišljene tako da zadrže interesovanje čitaoca i posluže kao podrška osnovnim idejama.

Ti „fileri“ su zanimljivi, ali nisu od ključnog značaja.

Pošto oni čine skoro 80% sadržaja većine knjiga te vrste, tokom slušanja tih sekvenci brzinu audio knjige možete povećati za 1,5 do 2 puta.

Kada stignete do važnih delova, jednostavno premotajte unazad i u tom segmentu smanjite brzinu.

Na ovaj način ćete uštedeti vreme preskačući filere i moći ćete da se posvetite pažljivom slušanju bitnih informacija.

Savet profesionalca: nabavite par bežičnih slušalica kako bi vam ruke bile slobodne u toku vežbanja, putovanja na posao ili obavljanja kućnih poslova.

7. Čitajte samo dobre knjige koje vam se dopadaju (dvaput)

Čitanje je slično ishrani.

Što više „đubreta“ unosite u telo, to vam zdravlje i kondicija postaju gori. Slično tome, što više loših knjiga čitate, to će vaša baza znanja postajati nekvalitetnija i lakše ćete zaboravljati pročitano.

Isuviše često u ruke uzimamo knjige samo zato što su nam preporučene ili popularne. To nije garancija njihovog kvaliteta. Osim toga, često smo skloni da prebacujemo sebi zato što nismo do kraja pročitali neku osrednju knjigu.

Evo boljeg pristupa: ne trudite se da čitate knjige koje nisu dobre.

U knjizi Kako čitati knjigu: Klasični vodič za inteligentno čitanje Mortimer Adler objašnjava: „dobra knjiga nas uči o svetu i nama samima. Iz nje ćete saznati kako da kvalitetnije čitate, ali će vas naučiti i ponešto o životu. Postaćete mudriji.“

Zahvaljujući bogatom iskustvu sa čitanjem loših knjiga osmislio sam efikasnu strategiju u tri koraka, koja će vam pomoći da „odvojite žito od kukolja“:

1. korak: Pročitajte sadržaj knjige kako biste utvrdili o čemu se otprilike radi, zatim letimično pročitajte prvih nekoliko pasusa prvog i nekoliko zaključnih pasusa poslednjeg poglavlja. Na sledeći korak pređite samo ako vas knjiga još uvek nije odbila.

2. korak: Letimično pročitajte nekoliko prvih i nekoliko poslednjih pasusa u okviru poglavlja koja vas posebno zanimaju. Pređite na sledeći korak samo ako vam knjiga još uvek deluje korisno.

3. korak: Otvorite knjigu nasumično i pročitajte jedno celo poglavlje. Ako vas još uvek privlači, znači da se nećete prevariti ako je pročitate od početka do kraja.

Loše knjige bi trebalo samo „probati“, dobre „progutati“, dok se odlične pažljivo „žvaću i vare“. Drugim rečima, odlične knjige treba čitati više puta. Oskar Vajld je rekao: „Ako knjiga u vama ne budi želju da je stalno čitate, onda je nemojte čitati uopšte.“

8. Čitajte pre spavanja

Studija o strategijama za unapređenje memorije, objavljena u žurnalu Psychological Science, pokazala je da spavanje u pauzama učenja za 50% smanjuje potrebu za ponavljanjem i znatno unapređuje dugoročno pamćenje informacija.

U eksperimentu je učestvovalo šezdeset Francuza, koji su bili podeljeni u tri grupe: kontrolnu grupu, grupu koja spava i grupu koja ne spava.

Svakom od učesnika naloženo je da nauči i zapamti francuske prevode šesnaest reči na svahiliju.

Kontrolna grupa je uveče učila reči i bila podvrgnuta testiranju dvanaest sati posle spavanja.

Grupa kojoj je bilo omogućeno da spava je takođe uveče učila reči, a zatim je testirana dvanaest sati posle spavanja. Njima je, međutim, data prilika da se pre testa još jednom upoznaju sa rečima.

Grupa kojoj nije bilo dozvoljeno da spava učila je reči ujutru i zatim išla na test memorije dvanaest sati kasnije. I njima je pružena prilika da po drugi put vide reči, ali ovog puta između dve sesije nije bilo spavanja.

Testovi su ponovljeni nakon nedelju dana, a zatim i šest meseci kasnije.

Rezultat: grupa koja je spavala i kontrolna grupa su bolje zapamtile reči od grupe koja nije spavala. Nakon šest meseci, grupa koja je spavala imala je bolje rezultate od preostale dve grupe.

Spavanje je doprinelo poboljšanju memorije.

Najbolji način da ovo sprovedete u praksu je da čitate pre odlaska u krevet, a da se zatim dobro naspavate.

Zapamtite, čitanje nije samo stvar zabave. Ono predstavlja investiranje u sopstvenu budućnost i način da se upoznate sa mislima mudrih ljudi koji, u većini slučajeva, više nisu među nama.

Mnogi od nas se prema knjigama odnose kao prema potrošnoj robi: čitaju ih usput, dok se bave drugim stvarima, a zatim ih odbace.

Morate biti svesni činjenice da čitanje predstavlja tek polovinu posla. Druga polovina je razmišljanje o onome što smo pročitali.

Najbolji način da pročitano zadržimo u glavi jeste da razmišljanju o tim sadržajima posvetimo jednaku količinu vremena koju smo potrošili na samo čitanje.

Filozof Džon Lok je rekao: „Čitanje samo snabdeva um materijalom saznanja, tek nam razmišljanje omogućava da usvojimo ono što smo pročitali.“

Autor: Mejo Ošin
Izvor: theladders.com
Prevela: Jelena Tanasković

(Laguna.rs)
 
Top