UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.547
3 svetske ekonomije potpisale "smrtnu presudu"
Tri od 10 najvećih svetskih ekonomija okončale su 2016. godinu u gorem stanju nego što su je započele, a za to same snose odgovornost.
Izvor: klix.ba
Foto: Thinkstock
Zbog dva referenduma i eksperimenta s valutom 2017. godina će biti prilično neizvesna za Veliku Britaniju, Italiju i Indiju.
Velika Britanija je 23. juna glasala za izlazak iz Evropske unije, a Bregzit je imao direktan uticaj na globalna tržišta i pad deonica.
Stanje se ubrzo popravilo, ali birtanska valuta je bila najveći gubitnik. Funta je pala na najniži nivo u odnosu na dolar u proteklih 30 godina. Funta je izgubila 18 odsto vrednosti, a cena životnih namirnica je porasla. Inflacija će se ubrzati tokom 2017. godine.
Najveći problem je što se britanska ekonomija suočava sa mogučnošću prekida sporazuma s glavnim partnerima. Ujedinjeno Kraljevstvo je imalo najbržu stopu rasta u G7, a sada se suočava sa najsporijim tempom širenja.
Indija je na teži način otkrila šta se desi kad zemlja koja živi na gotovini naglo odluči da ukine većinu svojih novčanica.
Premijer Narendra Modi 8. novembra je objavio da se novčanice od 500 i 1.000 rupija više neće koristiti, te da će biti zamenjene novim novčanicama od 500 i 2.000 rupija.
Nakon ove odluke nastao je pravi haos kada su se ljudi počeli da se bore da dođu do svog novca. Patili su i biznismeni, a rezultat su problemi u privredi.
Indija je imala stopu rasta od 7,3 odsto, ali očekuje se da će se ona znatno smanjiti. Neke banke su prognozu rasta već smanjile za 0,5 odsto, a analitičari ističu da bi šteta mogla biti znatno veća. Vlada tvrdi da je zabrana korišćenja novčanica bila usmerena na brobu protiv utaje poreza i lažnih valuta, te da će ova odluka na dugoročnom planu biti korisna.
Italija je 4. decembra glasala protiv ustavnih reformi koje je predložio sad već bivši premijer Mateo Renci. Reforme su bile usmerene na okončanje političkog zastoja i oživljavanje ekonomije.
Renzi je dan nakon reforenduma podneo ostavku, a usledile su politička i ekonomska nesigurnost. Prva žrtva je bila najstarija svetska banka Monte dei Paski di Siena koju su nervozni investitori odbili da sanbdevaju, a potrebno joj je 5 milijardi dolara.
Italijanska vlada je bila prisiljena da interveniše sa polaganjem kaucije zbog čega će se državni dug znatno povećati.
Pretnja za prevremene izbore je manja, ali nije nestala. Ukoliko se izbori dese, populističke stranke bi mogle predvoditi talas nezadovoljstva Evropom. Stranka Five-Star Movement već je najavila referendum po uzoru na Bregzit, ali analitičari tvrde da su izgledi za tako nešto jako mali.
Tri od 10 najvećih svetskih ekonomija okončale su 2016. godinu u gorem stanju nego što su je započele, a za to same snose odgovornost.
Izvor: klix.ba
Foto: Thinkstock
Zbog dva referenduma i eksperimenta s valutom 2017. godina će biti prilično neizvesna za Veliku Britaniju, Italiju i Indiju.
Velika Britanija je 23. juna glasala za izlazak iz Evropske unije, a Bregzit je imao direktan uticaj na globalna tržišta i pad deonica.
Stanje se ubrzo popravilo, ali birtanska valuta je bila najveći gubitnik. Funta je pala na najniži nivo u odnosu na dolar u proteklih 30 godina. Funta je izgubila 18 odsto vrednosti, a cena životnih namirnica je porasla. Inflacija će se ubrzati tokom 2017. godine.
Najveći problem je što se britanska ekonomija suočava sa mogučnošću prekida sporazuma s glavnim partnerima. Ujedinjeno Kraljevstvo je imalo najbržu stopu rasta u G7, a sada se suočava sa najsporijim tempom širenja.
Indija je na teži način otkrila šta se desi kad zemlja koja živi na gotovini naglo odluči da ukine većinu svojih novčanica.
Premijer Narendra Modi 8. novembra je objavio da se novčanice od 500 i 1.000 rupija više neće koristiti, te da će biti zamenjene novim novčanicama od 500 i 2.000 rupija.
Nakon ove odluke nastao je pravi haos kada su se ljudi počeli da se bore da dođu do svog novca. Patili su i biznismeni, a rezultat su problemi u privredi.
Indija je imala stopu rasta od 7,3 odsto, ali očekuje se da će se ona znatno smanjiti. Neke banke su prognozu rasta već smanjile za 0,5 odsto, a analitičari ističu da bi šteta mogla biti znatno veća. Vlada tvrdi da je zabrana korišćenja novčanica bila usmerena na brobu protiv utaje poreza i lažnih valuta, te da će ova odluka na dugoročnom planu biti korisna.
Italija je 4. decembra glasala protiv ustavnih reformi koje je predložio sad već bivši premijer Mateo Renci. Reforme su bile usmerene na okončanje političkog zastoja i oživljavanje ekonomije.
Renzi je dan nakon reforenduma podneo ostavku, a usledile su politička i ekonomska nesigurnost. Prva žrtva je bila najstarija svetska banka Monte dei Paski di Siena koju su nervozni investitori odbili da sanbdevaju, a potrebno joj je 5 milijardi dolara.
Italijanska vlada je bila prisiljena da interveniše sa polaganjem kaucije zbog čega će se državni dug znatno povećati.
Pretnja za prevremene izbore je manja, ali nije nestala. Ukoliko se izbori dese, populističke stranke bi mogle predvoditi talas nezadovoljstva Evropom. Stranka Five-Star Movement već je najavila referendum po uzoru na Bregzit, ali analitičari tvrde da su izgledi za tako nešto jako mali.