LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Semjuel Beket, pesimista koji je voleo tišinu
21. godina od smrti Semjuela Beketa
Dramaturg Semjuel Beket čije je delo jedinstveno u 20. veku, umro je na današnji dan 1989. godine u Parizu.
Autor čuvenog komada "Čekajući Godoa" i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1969. godine, rođen je 13. aprila 1906. godine u Foksroku, bogatom predgrađu Dablina.
Kao briljantan student, Beket je bio predodređen da postane profesor. Prvi put napušta Irsku 1928. godine i odlazi u Pariz, gde je radio kao lektor za engleski jezik.
1937. godine piše svoj prvi roman "Marfi", koji su odbila 42 izdavača. Po izbijanju rata, priključuje se francuskom pokretu otpora. Njegov sledeći roman, "Vat", pisan na engleskom jeziku, takođe ne pronalazi izdavača.
Tada počinje da piše na francuskom jeziku, minimalističkim izrazom, koji će i sam okarakterisati kao stil "bez stila".
Monolog postaje glavna forma njegovog dela, ’40-ih piše trilogiju "Maloa", "Malone umire" i "Neimenljivi".
Uspeh je postigao 1953. godine, posle susreta sa rediteljem Rožeom Blenom. On je postavio njegov kultni komad "Čekajuchi Godoa", koji su pre toga odbili svi pozorišni direktori u Parizu.
Semjuel Beket je danas jedan od najprevođenijih francuskih pisaca u svetu.
B92
Dodato posle 19 Sati 7 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Semjuel Beket, pesimista koji je voleo tišinu
Dramaturg Semjuel Beket, radikalni pesimista opsednut tišinom, čije je delo jedinstveno u 20. veku, umro je na današnji dan 1989. godine u Parizu.
Autor čuvenog pozorišnog komada "Čekajući Godoa" i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1969. i dalje "živi" zahvaljujući svom pozorištu, u isto vreme tragičnom i komičnom, koje izražava nemoć i beznadežnost ljudskog roda.
Beket je stvorio jedno sasvim novo dramsko delo koje je od ovog Irca, školovanog u najboljim protestantskim koledžima, načinilo velikog francuskog književnika.
Rodjen je 13. aprila 1906. godine u Foksroku, bogatom predgradju Dablina. Kao briljantan student, Beket je bio predodredjen da postane profesor, ali ga je osećaj za apsurdnost sveta, a pre svega za apsurdnost jezika, učinio čovekom koji živi "po strani". Beket je prvi put napustio Irsku 1928. godine i obreo se u Parizu, gde je radio kao lektor za engleski jezik. Tu je upoznao intelektualnu slobodu, ali i alkohol, i postao prijatelj sa svojim zemljakom Džejmsom Džojsom.
Deset godina kasnije, Beket se definitivno nastanjuje u Francuskoj. U početku je pisao pesme na engleskom jeziku, a 1937. svoj prvi roman "Marfi", koji su odbila 42 izdavača. Po izbijanju rata, priključuje se francuskom pokretu otpora.
Ni njegov sledeći roman, "Vat", pisan takodje na engleskom jeziku, ne nalazi izdavača. Tada se odvaja od maternjeg jezika i počinje da piše na francuskom, osobenim, minimalističkim izrazom, koji će sam okarakterisati kao stil "bez stila". Monolog postaje glavna forma njegovog dela, a krajem četrdesetih godina piše trilogiju "Maloa", "Malone umire" i "Neimenljivi".
Uspeh postiže 1953. godine, posle susreta sa rediteljem Rožeom Blenom, koji je postavio njegov kultni komad "Čekajući Godoa". Taj komad su pre toga odbili svi pozorišni direktori u Parizu. Poslednjih godina života Beket je živeo u potpunoj osami. On je danas jedan od najprevodjenijih francuskih pisaca u svetu, ali i dramaturg čija su dela predmet najvećeg broja komentara.
SrbijaNet
21. godina od smrti Semjuela Beketa
Dramaturg Semjuel Beket čije je delo jedinstveno u 20. veku, umro je na današnji dan 1989. godine u Parizu.
Autor čuvenog komada "Čekajući Godoa" i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1969. godine, rođen je 13. aprila 1906. godine u Foksroku, bogatom predgrađu Dablina.
Kao briljantan student, Beket je bio predodređen da postane profesor. Prvi put napušta Irsku 1928. godine i odlazi u Pariz, gde je radio kao lektor za engleski jezik.
1937. godine piše svoj prvi roman "Marfi", koji su odbila 42 izdavača. Po izbijanju rata, priključuje se francuskom pokretu otpora. Njegov sledeći roman, "Vat", pisan na engleskom jeziku, takođe ne pronalazi izdavača.
Tada počinje da piše na francuskom jeziku, minimalističkim izrazom, koji će i sam okarakterisati kao stil "bez stila".
Monolog postaje glavna forma njegovog dela, ’40-ih piše trilogiju "Maloa", "Malone umire" i "Neimenljivi".
Uspeh je postigao 1953. godine, posle susreta sa rediteljem Rožeom Blenom. On je postavio njegov kultni komad "Čekajuchi Godoa", koji su pre toga odbili svi pozorišni direktori u Parizu.
Semjuel Beket je danas jedan od najprevođenijih francuskih pisaca u svetu.
B92
Dodato posle 19 Sati 7 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Semjuel Beket, pesimista koji je voleo tišinu
Dramaturg Semjuel Beket, radikalni pesimista opsednut tišinom, čije je delo jedinstveno u 20. veku, umro je na današnji dan 1989. godine u Parizu.
Autor čuvenog pozorišnog komada "Čekajući Godoa" i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1969. i dalje "živi" zahvaljujući svom pozorištu, u isto vreme tragičnom i komičnom, koje izražava nemoć i beznadežnost ljudskog roda.
Beket je stvorio jedno sasvim novo dramsko delo koje je od ovog Irca, školovanog u najboljim protestantskim koledžima, načinilo velikog francuskog književnika.
Rodjen je 13. aprila 1906. godine u Foksroku, bogatom predgradju Dablina. Kao briljantan student, Beket je bio predodredjen da postane profesor, ali ga je osećaj za apsurdnost sveta, a pre svega za apsurdnost jezika, učinio čovekom koji živi "po strani". Beket je prvi put napustio Irsku 1928. godine i obreo se u Parizu, gde je radio kao lektor za engleski jezik. Tu je upoznao intelektualnu slobodu, ali i alkohol, i postao prijatelj sa svojim zemljakom Džejmsom Džojsom.
Deset godina kasnije, Beket se definitivno nastanjuje u Francuskoj. U početku je pisao pesme na engleskom jeziku, a 1937. svoj prvi roman "Marfi", koji su odbila 42 izdavača. Po izbijanju rata, priključuje se francuskom pokretu otpora.
Ni njegov sledeći roman, "Vat", pisan takodje na engleskom jeziku, ne nalazi izdavača. Tada se odvaja od maternjeg jezika i počinje da piše na francuskom, osobenim, minimalističkim izrazom, koji će sam okarakterisati kao stil "bez stila". Monolog postaje glavna forma njegovog dela, a krajem četrdesetih godina piše trilogiju "Maloa", "Malone umire" i "Neimenljivi".
Uspeh postiže 1953. godine, posle susreta sa rediteljem Rožeom Blenom, koji je postavio njegov kultni komad "Čekajući Godoa". Taj komad su pre toga odbili svi pozorišni direktori u Parizu. Poslednjih godina života Beket je živeo u potpunoj osami. On je danas jedan od najprevodjenijih francuskih pisaca u svetu, ali i dramaturg čija su dela predmet najvećeg broja komentara.
SrbijaNet
Poslednja izmena: