LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
10 misterija evolucije čoveka
B92
Ljudi su jedinstvena stvorenja na planeti, ali je i dalje misterija kako smo došli do ovog stepena razvoja. Predstavljamo vam nekoliko najvećih zagonetki o usponu čoveka.
"Vitruvianski čovek", Leonardo da Vinči (Foto: Doug.Williams / Flickr.com)
Koji koraci su bili prvi u evoluciji čoveka? Zašto smo napredovali u ovom, a ne nekom drugom smeru? Zašto smo ostali jedina vrsta humanoida?
Zašto smo dobili velike mozgove?
Nema sumnje da je veliki mozak doneo čoveku ogromnu prednost u svetu. Ipak, taj mozak je izuzetno „skup“ organ, budući da zauzima svega dva odsto mase, a koristi više od petine energije organizma.
Do pre dva miliona godina ni jedan naš predak nije imao veći mozak od majmuna, u poređenju sa veličinom tela.
Kako smo dobili takav organ? Jedna mogućnost je da je viša inteligencija pomagala našim precima da koriste alate. Druga je da nam je veliki mozak pomogao da bolje komuniciramo međusobno.
Možda su i radikalne promene u okruženju takođe zahtevale od naših predaka da imaju bolje kognitivne sposobnosti.
Zašto ljudi hodaju na dve noge?
Naši preci evoluirali su u uspravan položaj mnogo pre nego što su dobili veće mozgove ili počeli da koriste kameno oruđe.
Ipak, zašto se to desilo? Čini se da hod na sve noge zahteva manje energije, nego kretanje na sva četiri ekstremiteta. Uspravno držanje možda je čak pomagalo nekadašnjim ljudima da kontrolišu temperaturu tela i izbegnu direktno izlaganje kože suncu.
Šta se desilo s našim krznom?
Ljudi su prilično golišavi u odnosu na rođake majmune. Zašto nismo zadržali krzno?
Jedna mogućnost je da su se naši preci rešili dlaka kako bi se rashladili tokom prelaska vrelih savana u Africi.
Još jedna je da nam je oslobađanje od krzna pomoglo u sprečavanju širenja parazita i bolesti.
Jedna prilično radikalna ideja sugeriše da je ljudska nagost razvijena neposredno posle našeg prilagođavanja na vodu i plivanje, iako cećina vodenih sisara približne veličine zapravo poseduje gusto krzno.
Zašto su istrebljeni naši najbliži rođaci?
Esculapio / Wikimedia Commons
Pre oko 24.000 godina, vrsta Homo sapiens nije bila sama na svetu – imali smo najbliže rođake Neandertalce. Takođe, vrsta prozvana „hobit“ čiji su ostaci pronađeni u Indoneziji, takođe je pripadala rodu Homo, a čini se da je opstajala do pre 12.000 godina.
Zašto su svi oni nestali, a mi preživeli? Postoje mogućnosti da je neka infekcija ili promena u okruženju pobila sve njihove pripadnike, ali i šansa da se Homo sapiens obračunao s rođacima i istrebio ih. Ipak, i dalje ne postoje čvrsti dokazi ni za jednu od hipoteza.
Da li se ljudska evolucija ubrzava?
Nedavni dokazi upućuju da čovečanstvo ne samo evoluira, nego i da se ta evolucija ubrzala i do sto puta u odnosu na nivo iz vremena začetaka poljoprivrede.
Veliki broj naučnika se ne slaže s tom hipotezom, ali i dalje ne postoje dokazi ni za jednu tvrdnju. Ipak, ako je to istina, postavlja se pitanje zašto se evolucija ubrzava?
Ishrana i bolesti možda su uticali na to da se čovek ubrzano menja.
Šta je hobit?
Da li su „hobiti“, mali skeleti otkriveni na indonežanskom ostrvu Flores zapravo ostaci istrebljene vrste ljudi ili su samo primerci deformisanih Homo sapiensa?
Da li je to, pak, različita vrsta poput šimpanzi? Rešavanje ove misterije moglo bi da pomogne u rasvetljavanju misterije o čovekovoj evoluciji više nego i jedno otkriće ranije.
Zašto su se moderni ljudi preselili iz drevne Afrike?
Pre oko 50.000 godina, moderni ljudi napuštali su Afriku i kolonizovali gotovo sve kontinente došavši i do udaljenih ostrva u Pacifiku.
Veliki broj naučnika smatra da je ova migracija povezana sa mutacijama koje su transformisale mozak čoveka i dovele do složene upotrebe jezika i alata.
Mnogo popularnije stanovište sugeriše da je takvo ponašanje postojalo i pre egzodusa, budući da je broj jedinki vrste već dostigao dovoljan broj za takav razvoj.
Da li smo imali seks s neandertalcima?
Da li se ljudska vrsta ukrštala sa „rođacima“? Da li su neki geni ostali u nama od naših istrebljenih srodnika?
Naučnici smatraju da Neandertalci možda nisu ni izumrli, nego su prosto apsorbovani u moderno čovečanstvo.
Ko je bio prvi hominid?
Naučnici su otkrili mnogo hominida, ali je pronaći najstarijeg veoma teško.
Taj zadatak je, međutim, veoma važan jer će pomoći da se odgovori na ključno pitanje o ljudskoj evoluciji – koje adaptacije su nas učinile ljudima i kojim redosledom su se desile?
Odakle potiču ljudi?
Najoštrije debate na polju društvenih nauka vođene su zbog nesuglasica o tome odakle potiče čovek.
Hipoteza o Africi kao prapostojbini svih ljudi je najraširenija, ali postoje i takozvane multiregionalne hipoteze da su ljudi evoluirali od različitih arhaičnih vrsta hominida na raznim krajevima sveta.
B92
Ljudi su jedinstvena stvorenja na planeti, ali je i dalje misterija kako smo došli do ovog stepena razvoja. Predstavljamo vam nekoliko najvećih zagonetki o usponu čoveka.
"Vitruvianski čovek", Leonardo da Vinči (Foto: Doug.Williams / Flickr.com)
Koji koraci su bili prvi u evoluciji čoveka? Zašto smo napredovali u ovom, a ne nekom drugom smeru? Zašto smo ostali jedina vrsta humanoida?
Zašto smo dobili velike mozgove?
Nema sumnje da je veliki mozak doneo čoveku ogromnu prednost u svetu. Ipak, taj mozak je izuzetno „skup“ organ, budući da zauzima svega dva odsto mase, a koristi više od petine energije organizma.
Do pre dva miliona godina ni jedan naš predak nije imao veći mozak od majmuna, u poređenju sa veličinom tela.
Kako smo dobili takav organ? Jedna mogućnost je da je viša inteligencija pomagala našim precima da koriste alate. Druga je da nam je veliki mozak pomogao da bolje komuniciramo međusobno.
Možda su i radikalne promene u okruženju takođe zahtevale od naših predaka da imaju bolje kognitivne sposobnosti.
Zašto ljudi hodaju na dve noge?
Naši preci evoluirali su u uspravan položaj mnogo pre nego što su dobili veće mozgove ili počeli da koriste kameno oruđe.
Ipak, zašto se to desilo? Čini se da hod na sve noge zahteva manje energije, nego kretanje na sva četiri ekstremiteta. Uspravno držanje možda je čak pomagalo nekadašnjim ljudima da kontrolišu temperaturu tela i izbegnu direktno izlaganje kože suncu.
Šta se desilo s našim krznom?
Ljudi su prilično golišavi u odnosu na rođake majmune. Zašto nismo zadržali krzno?
Jedna mogućnost je da su se naši preci rešili dlaka kako bi se rashladili tokom prelaska vrelih savana u Africi.
Još jedna je da nam je oslobađanje od krzna pomoglo u sprečavanju širenja parazita i bolesti.
Jedna prilično radikalna ideja sugeriše da je ljudska nagost razvijena neposredno posle našeg prilagođavanja na vodu i plivanje, iako cećina vodenih sisara približne veličine zapravo poseduje gusto krzno.
Zašto su istrebljeni naši najbliži rođaci?
Pre oko 24.000 godina, vrsta Homo sapiens nije bila sama na svetu – imali smo najbliže rođake Neandertalce. Takođe, vrsta prozvana „hobit“ čiji su ostaci pronađeni u Indoneziji, takođe je pripadala rodu Homo, a čini se da je opstajala do pre 12.000 godina.
Zašto su svi oni nestali, a mi preživeli? Postoje mogućnosti da je neka infekcija ili promena u okruženju pobila sve njihove pripadnike, ali i šansa da se Homo sapiens obračunao s rođacima i istrebio ih. Ipak, i dalje ne postoje čvrsti dokazi ni za jednu od hipoteza.
Da li se ljudska evolucija ubrzava?
Nedavni dokazi upućuju da čovečanstvo ne samo evoluira, nego i da se ta evolucija ubrzala i do sto puta u odnosu na nivo iz vremena začetaka poljoprivrede.
Veliki broj naučnika se ne slaže s tom hipotezom, ali i dalje ne postoje dokazi ni za jednu tvrdnju. Ipak, ako je to istina, postavlja se pitanje zašto se evolucija ubrzava?
Ishrana i bolesti možda su uticali na to da se čovek ubrzano menja.
Šta je hobit?
Da li su „hobiti“, mali skeleti otkriveni na indonežanskom ostrvu Flores zapravo ostaci istrebljene vrste ljudi ili su samo primerci deformisanih Homo sapiensa?
Da li je to, pak, različita vrsta poput šimpanzi? Rešavanje ove misterije moglo bi da pomogne u rasvetljavanju misterije o čovekovoj evoluciji više nego i jedno otkriće ranije.
Zašto su se moderni ljudi preselili iz drevne Afrike?
Pre oko 50.000 godina, moderni ljudi napuštali su Afriku i kolonizovali gotovo sve kontinente došavši i do udaljenih ostrva u Pacifiku.
Veliki broj naučnika smatra da je ova migracija povezana sa mutacijama koje su transformisale mozak čoveka i dovele do složene upotrebe jezika i alata.
Mnogo popularnije stanovište sugeriše da je takvo ponašanje postojalo i pre egzodusa, budući da je broj jedinki vrste već dostigao dovoljan broj za takav razvoj.
Da li smo imali seks s neandertalcima?
Da li se ljudska vrsta ukrštala sa „rođacima“? Da li su neki geni ostali u nama od naših istrebljenih srodnika?
Naučnici smatraju da Neandertalci možda nisu ni izumrli, nego su prosto apsorbovani u moderno čovečanstvo.
Ko je bio prvi hominid?
Naučnici su otkrili mnogo hominida, ali je pronaći najstarijeg veoma teško.
Taj zadatak je, međutim, veoma važan jer će pomoći da se odgovori na ključno pitanje o ljudskoj evoluciji – koje adaptacije su nas učinile ljudima i kojim redosledom su se desile?
Odakle potiču ljudi?
Najoštrije debate na polju društvenih nauka vođene su zbog nesuglasica o tome odakle potiče čovek.
Hipoteza o Africi kao prapostojbini svih ljudi je najraširenija, ali postoje i takozvane multiregionalne hipoteze da su ljudi evoluirali od različitih arhaičnih vrsta hominida na raznim krajevima sveta.