Rezultati pretrage

ко чита да разуме, а ко разуме нека задржи за себе, баш као што је и патријарх учинио. почео је пост кота703... сада у посту се најбоље види шта је ко хтео да каже... па наравно да нам је потребан лек... свето причешће, сложићеш се ваљда.

бог не ствара из зла добро-каже свети владика николај жички-него пробуђеним злом буди успавано добро. никакво зло не можемо да учинимо, што неће било нама или неком другом отворити очи за одоговарајуће добро. па како је драма овога света почела грехом, и како сваком добру претходи зло, значи, да...

сваким даном је све ближи његов долазак, у то нема сумње... ко не верује-доживеће.

размишљајући о овој теми, дошао сам до закључка да је једини прави одговор садржан у песми над песмама.

не постоји мала или велика количина сујете. сујета је сујета, и она увек делује у својој пуноћи зла које носи у себи. лек за сујету је врло горак, али може да се пије. лек за сујету јесте смирење. шта је то смирење, и како се стиче? и за то је потребно време. да би стекли смирење морамо се...

то је добар знак-препознати непријатеља. кад је неко у стању да открије у себи бољку која га мучи... па још и када смогне снаге да призна... е, то је већ нешто. ако ти ове речи пријају, то значи да је бољка захватила већи део твог унутрашњег бића. оно што би сада било најгоре, јесте пасти у...

самоћа је добра, ако у њој проналазимо нешто, или некога узвишенијег. нешто што је проверено, истинито-осведочено у времену. онда човек у ствари и није отуђен од другога човека. усамљеност није добра. (...у-себи-сам-са-собом...) није добро тако живети. последице таквог начина живота су свима...

Patrijarh Pavle nije rukopolagao ako je bilo nekih smetnji za primanje monaštva ili sveštenstva, neki smrtni greh ili slučajevi navedeni u Ustavu. U takvim slučajevima je često govorio: „Svetac, vi možete da postanete, jer smo svi pozvani da budemo sveci, ali, sveštenik – nikada“. (НЕКА СЕ...

ето, тако некако би требало да говори чисто срце.

па ипак је потребно да постоји неки "молитвени кутак", ако смо у ситуацији да га имамо... ако нисмо можемо да се молимо свугде и на сваком месту. пред иконом стојимо углавном молитве ради.

сретао сам многе људе који нису верујући, али су ипак били упућени у основне догмате хришћанства, (ако ништа друго, а оно да би расправљали-умовали о богу, о судовима божијим... ако ниси спознао бога не коментариши судове његове, јер су свуда око тебе...). и највећи атеисти са којима сам...

има један фотографија коју тренутно нисам у ситуцији да поставим, али покушаћу да је опишем: -време лепо-сунчано, околни предео сав у зеленилу, воловска кола стоје застрта сламом, волови упрегнути... у колима седе јован велимировић, хризостом браничевски, василије жички, и павле, (наш павле)-...

сјано је то рекао отац... ето као говори неко ко има духа светога за шаптача.

свако од нас ће уочити нешто занимљиво у вези са историјом. можемо је посматрати као науку, или као прости зборник догађаја који су се десили у прошлости, а ето, ми смо нашли за сходно да од тога направимо науку. плитким "орањем" ћемо заиста и почети овако да размишљамо. меморисање догађаја само...

страдања у овоме животу нису условљено насловом ове теме. страдања, и све невоље овога живота не настају као последица природе божије... јер ако је неко створио човека од земље за вечност, (по лику своме) и да буде бог по благодати, (не по суштини), и да влада, и да буде у равни са анђелима-то...

SVETI KIRILO JERUSALIMSKI: "Kiša pada po svoj zemlji... Ali ona i daje belinu krinovima, crvenilo ružama, purpur ljubičicama i zumbulima. Jedan plod odgaja na palmi, drugi na lozi. Biva sve u svemu, pa ipak je jedna te ista, prosta kiša. Tako i Duh Sveti: -Jednome daje mudrost, drugome...

SVETI VLADIKA NIKOLAJ ŽIČKI (Vojnički rok): "Ma koliko izgledalo čudno, ipak je istina, mi dolazimo u ovaj svet, ne da u njemu živimo, nego da se od njega spasemo. Kao što ljudi ne idu u rat, da se naslađuju ratom, nego da se spasu od rata! Radi većeg blaga od rata, ljudi idu u rat. Radi veđeg...

To se dešava na početku rasuđivanja o dobru i zlu. Tada je sve sadržano u spoljašnjem izobražavanju, manifestacijama, ličnim doživljaima sebe i drugih oko nas. Nije to tako strašno, jer se dešava na početku, kada je i iskustva malo, a želje i "znanja" puno... Ako se takav stav nastavi kasnije te...

Zaista, teško je to, ali nigde nije ni obećan široki put, već onaj uzani-trnoviti, kojim ljudi moraju da hodaju u koloni jedan iza drugoga. Borba je to velika, unutrašnja i nevidljiva... Prilično smo zaparloženi, i ne poznajemo svoje snage. Kako ćemo onda da razumemo drugoga, i njegovu potrebu...

Kako smo složni, i uglavnom istomišljenici, (bez obzira na neslaganja po osnovu drugih tema), kada je ishrana i briga o telu u pitanju. ps. Ne ljutite se nisam nisam ništa loše mislio... Samo kažem.