Rezultati pretrage

Код старих Јужних Словена постојало је четири врсте простих - примитивних кошница (с непокрстним саћем). Трмке су плели од прућа, лозе и шибља, облепљивали их малтером од иловаче и пепела, а неки тој мешавини додавали говеђу балегу и плеву од сламе. Плетаре су плели од ражене сламе, па ако је...

На острву Криту су нађене глинене кошнице пореклом 3.400 год. пре наше ере. Те примитивне кошнице су прављене од глине, имале су цеваст облик а постављане су положено. Такве исте кошнице су биле приказане и на старим египатским цртежима, који потичу из 1.450-те године пре наше ере. Ове...

Историјски развој кошнице Милош Антонић, свештеник, Коцељева У природним условима пчелиња друштва живе по шумама у дупљама дрвећа, у пукотинама стена, малим пећинама, подземним рупама и разним њима погодним местима, која саме налазе и у њима се настањују. Заклоњене од неповољних спољних...

Такође је и краљ Урош I (1242-1276), потврдио писаним путем привилегије Дубровачким трговцима да тргују по српским земљама:" Да им се не узме силом ни скрлат ни мед, ни бршно, ни која друга роба". У Босни је први трговачки уговор са Дубровчанима 1189. године склопио Кулин бан. Тим уговором...

стакларија, со, оружје, чоја и друго, а извожени су стока и сточни производи, восак, мед, усољена риба и друго. Немања је ва мору основао први српски трговачки град Котор са 650 кућа. Котор је био главна спона у трговачком пословању са Дубровником, са развијеним воскарским занатом и трговином...

Главни трговачки путеви, у средњем веку, са запада на исток и севера на југ, пролазили су преко српских земаља са важном раскрсницом у непосредној близини Немањине престонице Раса. Трговина се обављала на многим трговима (градовима) као што су: Брсково, Ново Брдо, Призрен, Нова Варош, Рудник и...

Мед и восак су од давнина били предмет трговине. О трговини пчелињим производима са Словенима неке податке је оставио Маврикије, још у VI веку, а Димитрије Солунски (VIII-IX век) каже да су на Солунски сајам Словени допремали због размене различите производе који су укључивали восак и мед. Да би...

Према историјским споменицима из XIV века види се да је у то доба код Срба било и мањих пчелињака. То се може закључити из повеље краља Стевана Дечанскога (1322-1331) о оснивању цркве у Грачаници у којој краљ наређује да "они који имају пчелињак да дају храму мед" а "који не да, а има, да узме...

И ако је пчеларство у ово доба наше историје било веома развијено, ипак изгледа да вештих пчелара тада није било много. То је разумљиво већ с обзиром на феудални систем привреде у коме себри (земљорадници) нису могли бити власници и имати свој пчелињак. Да није било много вештих пчелара указује...

И цар Душан (1331-1355) је Хиландару поклонио један пчелињак а тако исто и Деспот Стеван Лазаревић(1389-1427). Највећи од манастирских пчелињака био је онај на Слатини, који је основао цар Душан приликом подизања манастира Св. Арханђела Михаила и Гаврила у Призрену. Међе овога пчелињака...

Ови пчелињаци, као и девет села која се помињу у повељи, налазила су се у околини Призрена, који је у средњевековној српској држави играо веома истакнуту улогу, а за време цара Душана био престоница. У "Хиландарској повељи" Немања наглашава да ово што је поклонио манастиру неможе нико да одузме...

Из историјских споменика, који нам стоје на располагању, види се да су и сва властела и сви владаоци наше средњевековне државе имали своје велике пчелињаке и да су, подижући разне задужбине (манастире), поклањали им осим некретнина још и пчелињаке са пчеларима. Први писани документ код Срба...

Хроничари из времена трећег крсташког рата бележе да је Стефан Немања са својом властелом свечано у Нишу дочекао немачког цара Фридриха I. Барбаросу, при његовом проласку кроз Србију те га са војском и пратећом свитом угостио вином в медовином, као знаком посебне пажње. У Лондонском музеју се...

Виљем Тирски, историчар и државник из XII века прошао је 1166. године кроз Србију за коју каже да обилује у крупној и ситној стоци, млеку, сиру, месу, меду и воску. Приказивање спрских земаља као богатих крајева са пчели-њим производима, догодило се исте године када је Стефан Немања дошао на...

Према писању византијског цара и историчара Константина VII Порфирогенита, Срби су средином седмог века дошли до Солуна, где су по дозволи цара Ираклија (610-641), населили један део солунске области, који је по њима добио назив Србица (Сервија). У X веку су српске земље постојале у приморским...

Византијски цар Маврикије (582-602) записао је да су у VI веку Словени производили у изобиљу житарице, стоку и да је у њих пчеларство веома развијено и да од меда праве напитак - медовину. Већ од шестог века Словени врше нападе на Балканско полуострво. За разлику од Авара они показују интерес...

Један од најстаријих података о присуству Словена у Подунављу говори и о гајењу пчела на том подручју. Те податке оставио нам је византијски дипломата и историчар Приск. Приск је био ретор и философ по образовању, а радио је у дипломатској служби цара Теодосија II (408-450) а затим Маркијана и...

Постојали су идеални услови за успешно пчеларење, што су стари Словени знали од најстаријих времена да користе. Грчки историчар Херодот, у петом веку пре наше ере, наводи да су Скити, који су насељавали Источно-европску равницу и били у додиру са Словенима, бавили се трговином медом и воском...

ИСТОРИЈА НАШЕГ ПЧЕЛАРСТВА Развој пчеларства у средњевековној Србији Милош Антонић, свештеник, Коцељева Наши далеки претци, стари Словени су дуго живели далеко од Средоземља, колевке античких држава, па су дуго времена остали непознати античким писцима. Зато је о старим Словенима...

Римски писац Колумела живео је крајем старе и почетком нове ере. Као агроном проучио је све што је до тада било написано у Риму, Грчкој и Картагини. Затим се са пољопривредом и пчеларством боље упознао путујући кроз Италију, Шпанију, Сирију и Сицилију. Колумела је у времену од 35. - 45. године...