Srbi, najbolji muževi na svetu?
Izvor: Blic, Jelena Milentijević, Foto: Shutterstock, 20. 11. 2010. 00:02
Istraživanje kanala “Diskaveri” - “Vrste: vodič za razumevanje mladih muškaraca” rađeno 2009. i 2010. godine pokazalo je da su naši momci najbolji od svih. Zamolili smo dr Zorana Milivojevića, psihijatra, da prokomentariše svaki od podataka do kojih je tim “Diskaverija” došao.
Naši muškarci misle da su idealni. Porodica im je najvažnija i dobro podnose stres
– Najvažnija im je porodica. Iako su pod pritiskom, dobro se nose s njim. Ne žive u prošlosti i gledaju napred. Uz to su obrazovani i otvoreni za moderne ideje – zaključuje Kristijan Kurc, vođa ovog istraživanja.
Naš sagovornik Zoran Milivojević na ovo kaže:
– Kad su naše mlade muškarce pitali šta o sebi misle, ispostavilo se da imaju najbolju sliku o sebi u celoj Evropi. Pitanje je da li to znači da smo zaista jako dobri ili da imamo nerealno pozitivnu sliku o sebi. Verovatno ima i jednoga i drugoga. Ali kakvi su zaista mladi muškarci u Srbiji, ne treba da nam objašnjava profesor Kurc, već mlade žene koje takođe žive u Srbiji. Nisam siguran da bi se one složile s ovim rezultatima.
VRLO SU LOJALNI
- 89% smatra da je najbitnija stvar u životu postati otac i podizati porodicu (evropski prosek je 54 odsto)
Porodica je u našoj kulturi visoka vrednost, kaže dr Milivojević, tako da ne čudi podatak da skoro devet od 10 anketiranih želi da ima porodicu i decu. Tome doprinosi i iskustvo koje su imali u primarnim porodicama. Čini mi se da se i generacija njihovih roditelja trudila da dobro ispuni svoju roditeljsku ulogu. Upravo između 25. i 39. godine mladi razmišljaju o porodici ili ulaze u bračne vode. Međutim, tu postoji jedno “ali” koje narušava zaključak ankete. Jedno je smatrati da je porodica veoma važna, a drugo je zasnovati porodicu. Ljudi koji imaju perfekcionističke stavove prema tome kakvu porodicu treba da imaju i koliko treba da joj se posvete često odlažu njeno zasnivanje jer smatraju da je to velika žrtva na koju još uvek nisu spremni.
– Mislim da kod nas u urbanim sredinama ima sve više mladih koji odbijaju da emocionalno odrastu i prihvate obaveze tako što ih “pomeraju” za neko kasnije vreme – objašnjava dr Milivojević.
- 68% smatra da su sposobni da odgajaju decu jednako dobro kao žene
Ovo je istraživanje o tome kako naši mladi muškarci vide sebe, a ne kakvi zaista jesu. Međutim, i ako imaju nerealnu sliku o svojim sposobnostima, takva slika je ipak pozitivan znak jer ukazuje da su spremni da se potrude oko roditeljskte uloge. Iz ovakve samopercepcije može nastati problem rivaliteta sa ženama, u smislu da se oni mogu takmičiti u tome ko je bolji roditelj i kako treba vaspitavati dete.
- 69% smatra da je emotivna podrška članovima porodice bitna kao i zarađivanje
U društvenim uslovima u kojima živimo i nema baš mnogo mogućnosti da se zaradi, pa se ljudi okreću jedni drugima. Kvalitet života se traži u druženju, odnosima, vezama. A najčvršće veze su upravo porodične.
IZUZETNO SU AMBICIOZNI
73% ima cilj da bude sam svoj gazda (evropski prosek 62%), a 86% u poslu, pored dobre zarade, traži i duhovno ispunjenje
– Jedno je imati ambicije, a drugo imati energiju i disciplinu da se te ambicije i ostvare. Želja da neko bude dobro plaćen i da radi ono što voli je legitimna, ali može biti i znak velike razmaženosti. Nisam siguran da kapitalizam tako funkcioniše. Ne postoji društvo u kojem su tri četvrtine stanovništva gazde. Rezultat više ukazuje na našu nesposobnost da se dobro organizujemo kao grupa i na loša iskustva koja kod nas ljudi imaju sa udruživanjem, sa ulogama nadređenog i podređenog, poslodavca i zaposlenog – kaže dr Milivojević.
MNOGO SU LEPI
68% smatra da su dobar spoljašnji izgled i briga o njemu jako važni (evropski prosek 47%)
Ovaj rezultat ne iznenađuje jer mi jesmo društvo u kojem je izgled precenjen i kod žena i kod muškaraca. Mnoga istraživanja su pokazala da izgledati lepo i uredno zaista pomaže u životu. Međutim, naši ljudi su skloni da neuspehe u jednoj životnoj sferi kompenzuju uspesima u erotskoj sferi, jer je to lakši način da se dođe do osećanja uspešnosti.
PAMETNI
79% želi da ih okolina doživljava kao dobro obaveštene i svestrane (evropski prosek 74)
Savremen trend je široko znanje, a zasnovan je na strahu da u nekoj situaciji čovek može da ispadne neobavešten, pa da se osramoti. Međutim, veoma je važno i znanje koje se proteže u dubinu jedne oblasti, a ono nije u trendu.
U indentičnom istraživanju koje je rađeno paralelno sa ovim na ženskom anketnom uzorku, naše žene su zauzele tek 32. mesto na listi. Najviše negativnih poena su sakupile zbog neusklađenosti želja sa mogućnostima, izražene tendencije da menjaju svog supružnika i prilagođavaju ga svojim potrebama kao i veoma velikog stepena posesivnosti gde su jedino Grkinje sakupile manji broj poena od naših.
Izvor: Blic, Jelena Milentijević, Foto: Shutterstock, 20. 11. 2010. 00:02
Istraživanje kanala “Diskaveri” - “Vrste: vodič za razumevanje mladih muškaraca” rađeno 2009. i 2010. godine pokazalo je da su naši momci najbolji od svih. Zamolili smo dr Zorana Milivojevića, psihijatra, da prokomentariše svaki od podataka do kojih je tim “Diskaverija” došao.
Naši muškarci misle da su idealni. Porodica im je najvažnija i dobro podnose stres
– Najvažnija im je porodica. Iako su pod pritiskom, dobro se nose s njim. Ne žive u prošlosti i gledaju napred. Uz to su obrazovani i otvoreni za moderne ideje – zaključuje Kristijan Kurc, vođa ovog istraživanja.
Naš sagovornik Zoran Milivojević na ovo kaže:
– Kad su naše mlade muškarce pitali šta o sebi misle, ispostavilo se da imaju najbolju sliku o sebi u celoj Evropi. Pitanje je da li to znači da smo zaista jako dobri ili da imamo nerealno pozitivnu sliku o sebi. Verovatno ima i jednoga i drugoga. Ali kakvi su zaista mladi muškarci u Srbiji, ne treba da nam objašnjava profesor Kurc, već mlade žene koje takođe žive u Srbiji. Nisam siguran da bi se one složile s ovim rezultatima.
VRLO SU LOJALNI
- 89% smatra da je najbitnija stvar u životu postati otac i podizati porodicu (evropski prosek je 54 odsto)
Porodica je u našoj kulturi visoka vrednost, kaže dr Milivojević, tako da ne čudi podatak da skoro devet od 10 anketiranih želi da ima porodicu i decu. Tome doprinosi i iskustvo koje su imali u primarnim porodicama. Čini mi se da se i generacija njihovih roditelja trudila da dobro ispuni svoju roditeljsku ulogu. Upravo između 25. i 39. godine mladi razmišljaju o porodici ili ulaze u bračne vode. Međutim, tu postoji jedno “ali” koje narušava zaključak ankete. Jedno je smatrati da je porodica veoma važna, a drugo je zasnovati porodicu. Ljudi koji imaju perfekcionističke stavove prema tome kakvu porodicu treba da imaju i koliko treba da joj se posvete često odlažu njeno zasnivanje jer smatraju da je to velika žrtva na koju još uvek nisu spremni.
– Mislim da kod nas u urbanim sredinama ima sve više mladih koji odbijaju da emocionalno odrastu i prihvate obaveze tako što ih “pomeraju” za neko kasnije vreme – objašnjava dr Milivojević.
- 68% smatra da su sposobni da odgajaju decu jednako dobro kao žene
Ovo je istraživanje o tome kako naši mladi muškarci vide sebe, a ne kakvi zaista jesu. Međutim, i ako imaju nerealnu sliku o svojim sposobnostima, takva slika je ipak pozitivan znak jer ukazuje da su spremni da se potrude oko roditeljskte uloge. Iz ovakve samopercepcije može nastati problem rivaliteta sa ženama, u smislu da se oni mogu takmičiti u tome ko je bolji roditelj i kako treba vaspitavati dete.
- 69% smatra da je emotivna podrška članovima porodice bitna kao i zarađivanje
U društvenim uslovima u kojima živimo i nema baš mnogo mogućnosti da se zaradi, pa se ljudi okreću jedni drugima. Kvalitet života se traži u druženju, odnosima, vezama. A najčvršće veze su upravo porodične.
IZUZETNO SU AMBICIOZNI
73% ima cilj da bude sam svoj gazda (evropski prosek 62%), a 86% u poslu, pored dobre zarade, traži i duhovno ispunjenje
– Jedno je imati ambicije, a drugo imati energiju i disciplinu da se te ambicije i ostvare. Želja da neko bude dobro plaćen i da radi ono što voli je legitimna, ali može biti i znak velike razmaženosti. Nisam siguran da kapitalizam tako funkcioniše. Ne postoji društvo u kojem su tri četvrtine stanovništva gazde. Rezultat više ukazuje na našu nesposobnost da se dobro organizujemo kao grupa i na loša iskustva koja kod nas ljudi imaju sa udruživanjem, sa ulogama nadređenog i podređenog, poslodavca i zaposlenog – kaže dr Milivojević.
MNOGO SU LEPI
68% smatra da su dobar spoljašnji izgled i briga o njemu jako važni (evropski prosek 47%)
Ovaj rezultat ne iznenađuje jer mi jesmo društvo u kojem je izgled precenjen i kod žena i kod muškaraca. Mnoga istraživanja su pokazala da izgledati lepo i uredno zaista pomaže u životu. Međutim, naši ljudi su skloni da neuspehe u jednoj životnoj sferi kompenzuju uspesima u erotskoj sferi, jer je to lakši način da se dođe do osećanja uspešnosti.
PAMETNI
79% želi da ih okolina doživljava kao dobro obaveštene i svestrane (evropski prosek 74)
Savremen trend je široko znanje, a zasnovan je na strahu da u nekoj situaciji čovek može da ispadne neobavešten, pa da se osramoti. Međutim, veoma je važno i znanje koje se proteže u dubinu jedne oblasti, a ono nije u trendu.
U indentičnom istraživanju koje je rađeno paralelno sa ovim na ženskom anketnom uzorku, naše žene su zauzele tek 32. mesto na listi. Najviše negativnih poena su sakupile zbog neusklađenosti želja sa mogućnostima, izražene tendencije da menjaju svog supružnika i prilagođavaju ga svojim potrebama kao i veoma velikog stepena posesivnosti gde su jedino Grkinje sakupile manji broj poena od naših.
Poslednja izmena:
Il' da odmah pređem na strankinje?