Pusti Mihajla, Bleki, šali se malo.
Nego, ovo što ti Vuk kaže je stvarno delotvorno. Imaš te divne predele oko Niša, ne moraš ni daleko da ideš. Možeš i samo do šume na Bubnju (jel' se tako beše zove?)
Izađi malo ne u klasičnu šetnju, nego na pešačenje. Malo bržim tempom. Odredi sebi neku dužu maršutu, možeš i da poneseš neku opuštajuću muziku u mp3 plejeru, a možeš i da malo o'ladiš od svega i slušaš ptičice.
Veruj mi, vratićeš se k'o nov čovek.
Psihijatri to prvo preporučuju kao osnovnu terapiju. Ne trebaju ti medikamenti, ne treba ti ništa za "dizanje" ili "spuštanje" raspoloženja, treba ti da malo izađeš iz kuće i udahneš vazduh punim plućima.
A svima nam to ponekad zatreba. To ne znači da smo "prsli", znači samo da smo malo prezasićeni nekim svakodnevnim stvarima.
Jedan moj drug, inače taksista, kad odradi smenu i krene kući, prelazi Pančevački most. Kad god vozi sam preko mosta, urla iz petnih žila. Jednom je to uradio preda mnom, naravno da se nisam začudila jer ga sasvim dobro znam, ali kaže da deluje jako opuštajuće.
Probaj nešto od toga, videćeš, bićeš mnogo bolje.
