- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.056
Postoji li idealan muškarac, osim u ženskoj mašti?
Blic žena
Junaci za kojima žene žude čitajući savremene ljubavne romane daleko su od onih na kakve smo navikli u knjigama kao što su „Prohujalo sa vihorom“. Moderni heroji su svedeni na mlakonje koji nemaju baš previše veze sa realnim muškarcima, a heroine su zaboravile da se ženska privlačnost krije u njenoj snazi da posle ljubavnog brodoloma kao mačka brzo ponovo stanu na svoje noge.
Žene se danas okreću osetljivim romantičnim herojima, nasuprot snažnim mačo junacima kojima su nekad bile naklonjenije, kad je reč o ljubavnim romanima
Nešto nije u redu sa junacima savremenih romantičnih romana. Gde li je nestao Ret Batler koji se borio da kroz Atlantu u plamenu spasi Skarlet O’Haru, pita se kolumnistkinja magazina „Dailymail“ Danuta Kean, koja primećuje da su moderni heroji današnjih čitateljki sladunjavi do ivice neprivlačnosti.
Moderne heroine su, s druge strane, toliko iscrpljene bolešću, stresom, razvodom ili nefunkcionisanjem porodice da su i zaboravile šta znači istinska strast za nečim ili nekim.
Sa toliko depresivne romantične fikcije u ponudi, ne čudi što raste i broj onih koji su počeli da gaje tajnu strast prema čitanju žanra za koji smo mislili da izumire.
Istovremeno raste i broj onih koji te knjige radije čitaju u digitalnom izdanju nego što ih kupuju. Savremeni čitaoci kao da žele da sakriju interesovanje za pomenutu romantičnu literaturu, zbog čijeg kvaliteta bi i sama Džejn Ostin danas verovatno pocrvenela.
ZAŠTO ČEZEMO ZA MUŠKARCIMA KOJI U STVARNOSTI NE POSTOJE
Iznurene junakinje u savremenim romanima čeznu za muškarcem, kog nema u njihovom životu. Možda problem leži u tome što se slične priče mogu čuti i u redovima u supermarketu. Savremene junakinje žive bez ljubavi ili tuguju bar šest godina za izgubljenim muškarcem kao u knjizi Mirande Dickinson „Fairytale Of New York“, iako bi bilo normalno da se već posle druge obrate stručnjaku za pomoć, ukoliko već ne mogu u sebi da pronađu snagu da nastave život. Šta se dogodilo sa onim: „Sutra je novi dan!“ i junakinjama koje su bile pune stoicizma pred važnim životnim odlukama, heroinama koje su svojom životnom energijom izazivale divljenje. Gde su nestale natprosečne žene, koje ne žele da budu žrtve, i ne predstavljaju sebe takvima, jer žrtva ste, ako to sebi dozvolite.
Šta junakinje koje ne uspevaju da funkcionišu bez muškaraca ili da se oporave od raskida mogu dati nekom mladom čitaocu?
Pisci i izdavači u svetu brane ovakve ljubavne knjige tvrdeći da su plod realnosti savremenog doba. Žene, navodno, gravitiraju prema osetljivijim herojima jer im je potrebna podrška, posebno u vreme kad pokušavaju da se ostvare u svim ulogama koje im društvo nameće − u kući, jednako kao i u poslu. Ali, da li zaista sada čeznemo za muškarcima koji nisu muževni i mišićavi? Da li nam je to doneo feminizam? Treba li muškarci, kako su predstavljeni u savremenim romanima, da budu svojom prenaglašenom osetljivošću dostojni prezira? Ima li takvih heteroseksualnih muškaraca uopšte, osim u ženskoj mašti.
DA LI JE MAČO MUŠKARCIMA ODZVONILO
Realne muške vrline, kao što su snaga, integritet, sposobnost da se deluje u teškim i kriznim situacijama, ignorišu se u novoj literaturi.
Ovakav pogled žena na previše osetljive junake, preti da razori odnos žene sa muškarcima u njenom životu − kako sa sinovima, tako i sa ljubavnicima. Poređenja sa muškarcima iz romana, često dovode do razdora u vezama. Kako najčešće komentarišu muški čitaoci na raznim forumima, žene imaju nerealna očekivanja od muškaraca. A da li je savremeni muškarac baš toliko očajan? Ako ima dobar posao, uredan je i negovan − reklo bi se da bi ga svaka majka poželela u kući svoje ćerke. Međutim, prema pravilima savremene romantične literature, on je daleko od „poželjnog junaka“ jer voli pivo, fudbal i izlaske u muškom društvu. Jednom rečju − on je čovek. U svetu ove literature, muškarci sa neprijatnim mirisima i razmišljanjima na način muškaraca, uklonjeni su i zamenjeni onima koji uživaju u tome da razgovaraju o muško-ženskim odnosima. Takvo portretisanje može dovesti do stvaranja beznadežno idealizovanih očekivanja kod žena. Ovi likovi su zasnovani na savremenim arhetipovima o kojim žene sanjare, ali toga baš i nema u životu.
Blic žena
Junaci za kojima žene žude čitajući savremene ljubavne romane daleko su od onih na kakve smo navikli u knjigama kao što su „Prohujalo sa vihorom“. Moderni heroji su svedeni na mlakonje koji nemaju baš previše veze sa realnim muškarcima, a heroine su zaboravile da se ženska privlačnost krije u njenoj snazi da posle ljubavnog brodoloma kao mačka brzo ponovo stanu na svoje noge.
Žene se danas okreću osetljivim romantičnim herojima, nasuprot snažnim mačo junacima kojima su nekad bile naklonjenije, kad je reč o ljubavnim romanima
Nešto nije u redu sa junacima savremenih romantičnih romana. Gde li je nestao Ret Batler koji se borio da kroz Atlantu u plamenu spasi Skarlet O’Haru, pita se kolumnistkinja magazina „Dailymail“ Danuta Kean, koja primećuje da su moderni heroji današnjih čitateljki sladunjavi do ivice neprivlačnosti.
Moderne heroine su, s druge strane, toliko iscrpljene bolešću, stresom, razvodom ili nefunkcionisanjem porodice da su i zaboravile šta znači istinska strast za nečim ili nekim.
Sa toliko depresivne romantične fikcije u ponudi, ne čudi što raste i broj onih koji su počeli da gaje tajnu strast prema čitanju žanra za koji smo mislili da izumire.
Istovremeno raste i broj onih koji te knjige radije čitaju u digitalnom izdanju nego što ih kupuju. Savremeni čitaoci kao da žele da sakriju interesovanje za pomenutu romantičnu literaturu, zbog čijeg kvaliteta bi i sama Džejn Ostin danas verovatno pocrvenela.
ZAŠTO ČEZEMO ZA MUŠKARCIMA KOJI U STVARNOSTI NE POSTOJE
Iznurene junakinje u savremenim romanima čeznu za muškarcem, kog nema u njihovom životu. Možda problem leži u tome što se slične priče mogu čuti i u redovima u supermarketu. Savremene junakinje žive bez ljubavi ili tuguju bar šest godina za izgubljenim muškarcem kao u knjizi Mirande Dickinson „Fairytale Of New York“, iako bi bilo normalno da se već posle druge obrate stručnjaku za pomoć, ukoliko već ne mogu u sebi da pronađu snagu da nastave život. Šta se dogodilo sa onim: „Sutra je novi dan!“ i junakinjama koje su bile pune stoicizma pred važnim životnim odlukama, heroinama koje su svojom životnom energijom izazivale divljenje. Gde su nestale natprosečne žene, koje ne žele da budu žrtve, i ne predstavljaju sebe takvima, jer žrtva ste, ako to sebi dozvolite.
Šta junakinje koje ne uspevaju da funkcionišu bez muškaraca ili da se oporave od raskida mogu dati nekom mladom čitaocu?
Pisci i izdavači u svetu brane ovakve ljubavne knjige tvrdeći da su plod realnosti savremenog doba. Žene, navodno, gravitiraju prema osetljivijim herojima jer im je potrebna podrška, posebno u vreme kad pokušavaju da se ostvare u svim ulogama koje im društvo nameće − u kući, jednako kao i u poslu. Ali, da li zaista sada čeznemo za muškarcima koji nisu muževni i mišićavi? Da li nam je to doneo feminizam? Treba li muškarci, kako su predstavljeni u savremenim romanima, da budu svojom prenaglašenom osetljivošću dostojni prezira? Ima li takvih heteroseksualnih muškaraca uopšte, osim u ženskoj mašti.
DA LI JE MAČO MUŠKARCIMA ODZVONILO
Realne muške vrline, kao što su snaga, integritet, sposobnost da se deluje u teškim i kriznim situacijama, ignorišu se u novoj literaturi.
Ovakav pogled žena na previše osetljive junake, preti da razori odnos žene sa muškarcima u njenom životu − kako sa sinovima, tako i sa ljubavnicima. Poređenja sa muškarcima iz romana, često dovode do razdora u vezama. Kako najčešće komentarišu muški čitaoci na raznim forumima, žene imaju nerealna očekivanja od muškaraca. A da li je savremeni muškarac baš toliko očajan? Ako ima dobar posao, uredan je i negovan − reklo bi se da bi ga svaka majka poželela u kući svoje ćerke. Međutim, prema pravilima savremene romantične literature, on je daleko od „poželjnog junaka“ jer voli pivo, fudbal i izlaske u muškom društvu. Jednom rečju − on je čovek. U svetu ove literature, muškarci sa neprijatnim mirisima i razmišljanjima na način muškaraca, uklonjeni su i zamenjeni onima koji uživaju u tome da razgovaraju o muško-ženskim odnosima. Takvo portretisanje može dovesti do stvaranja beznadežno idealizovanih očekivanja kod žena. Ovi likovi su zasnovani na savremenim arhetipovima o kojim žene sanjare, ali toga baš i nema u životu.
mislim da u sustini svako dobije ono sto i zasluzuje...na kraju...