Dobro, sad bar znam ko je "Lohi", no ipak vratiću se temi koju, kako mi se čini, neki ne razumeju niti sagledavaju na pravi načim.
Pokušaću da izbegnem suvoparne definicije onoliko koliko je to moguće no ipak se mora istaći da kada se obradjuje problem i tema nacije kao pojma, moraju se u obzir uzeti dva osnovna pristupa
- nacija kao politički pojam vezan za formiranje savremenih država u kojima etnicitet nema presudnu, kohezionu ulogu već je to prvenstveno politička i interesna zajednica koja ima nameru ili želju da formira ili održi državu na odgovarajućim pravnim postulatima, političkim institucijama i u definisanim teritorijalnim okvirima nad kojim ta država ostvaruje nekakav vid suveriniteta.
Svi gradjani te države čine političku naciju bez obzira na etničku pripadnost i stoga se i označavaju kao državljani ili gradjani. Savremene, sekularne, gradjanske države su formirane na principu pojma političke nacije i pravne države – u većoj ili manjoj meri uspešno jer problem sa identifikacijom ili osečajem pripadnosti politički formiranoj naciji je uvek prisutan ili to može postati ukoliko faza tkz integritivnog nacionalizma nije uspešno sprovedena.
Intergritivni odn pretapajući nacionalizam je proces u kojem se na različite načine vrši spajanje više etničkih grupa ili naroda u jednu naciju nametanjem dominantnog kulturnog identiteta i jezika nekog već postojećeg etničkog jezgra.
-Nacija kao etnički pojam koji podrazumeva idetifikaciju i osećaj pripadnosti odredjenoj grupi koja deli isti jezik,istoriju, tradiciju, kulturu, etničku pripadnost i osećaj kolektivnog identiteta. Religija takodje može biti deo etničkog identiteta (etniciteta) ali ne nužno. Isto tako bitno je istaći da za razliku od političkog koncepta nacije etnički ne podrazumeva da svi pripadnici takve nacije moraju živeti u jednoj državi pa čak i imati državu baziranu na osnovu etničke pripadnosti mada mogu težiti ka tome kao što mogu težiti i ka etnifikaciji celokupnog društva u državama formiranim po principu jedna država jedan narod .
Religija kao i nacija uostalom , je u sociološkom a i svakom drugom smislu bitan, često odredjujući fenomen društva bez obzira da li se radi o nekakvom sagledavanju starinskom, srednjovekovnom i prevazidjenom, kojem sam kako je to već više puta istaknuto ja sklon ili neko drugo koje ispoljavanje svake nacionalne osobnosti smatra grehom.
To su vrlo moćni agenski društvenih zbivanja a samim tim i zloupotreba istih je skoro podrazumevajuća u cilju manipulacije sa raznih strana i zbog različitih interesa. Tako je bilo nekada a tako je i sad.
Moje mišljenje o nacionalizmu u PC i u hrišćanstvu uopšte sam izneo ranije i neću se ponavljati ali ću se kasnije osvrnuti na neke specifične istorijske okolnosti koje su dovele do toga da SPC za Srbe i RKC za Hrvate imaju veliki značaj u formiranju nacionalnog identiteta a zbog čega druge denominacije teško nalaze uporiše, bar ne u meri u kojoj bi one želele, kod ova dva stara, hrišćanska naroda.
U svakom slučaju ako je to nekom za utehu, čak i ako pomirenjem opet bude Velika Crkva, PC i RKC če biti sve manje i manje, kao i broj hrišćana što će se smanjivati, a pred sam kraj vratićemo se tamo odakle smo i počeli – u katakombe i skrivene malene crkvice.
Ovo sada što se dešava nebitno je u odnosu na ono što će biti.