Install the app
How to install the app on iOS
Follow along with the video below to see how to install our site as a web app on your home screen.
Beleška: this_feature_currently_requires_accessing_site_using_safari
Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice.
Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Poreklo porodica i prezimena
- Začetnik teme bomestar
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 30.06.2012
- Poruka
- 1
Ja bih htela da saznam poreklo ili bilo sta o prezimenu Krcadinac,krsna slava je Sveti Nikola.Ono sto ja znam je da se prezime prvi put pominje na prostorima Vojvodine,tadasnje Austrougarske 1800 i neke godine i da je zbog tadasnje zabrane da se na tim prostorima prezime zavrsava na -ic promenjeno u -ac.Neznam koliko su ti podaci pouzdani pa me interesuje sce sto bi mogli da mi kazete.Hvala Vam unapred!
da li znate nesto o Culibrcima?devojacko prezime moje mame je Dajic, njeni roditelji su:tata-iz Bosanskog Novog i mama-iz Dubice, a tatini:tata-takodje iz Bosanskog Novog i mama-iz Slabinje.nasa slava je Sveti Jovan.jako bih volela da saznam nesto o svom poreklu...
Ово је о забележио Милан Карановић,још 1925. године:
"Групе родова Мајсторовић-Ћулибрк расељавали се по овој области из Лике. Славе Јовањдан. Има их,Ћулибрка 107 кућа. у 17 насеља, Мајсторовића 11 к. у 4 н.; Стојнића 10 к. у 5 н.; Тубића 7 к. у 2 н. и Сиротке 4 к. Њима су сродни са
особинама: Латиновић-Бањац са истом славом. Има их Латиновића 51 к. у 14 н.; Бањац 53 к. у 16 н.;Пилића 11 к. у 3 н.; Репајића 6 к. у 4 н.; и Бањанин 1 к. Старина им је, веле, од некакве Бање. Један се огранак по једном претку, који је био "мудар као Латин" прозвао Латиновић. Није искључено, да нису од Бањана доселили у Лику. Из ових је Ћулубрка барјактар Никола у чети војводе Петра Мркоњица."
Што се тиче Дајића,они припадају групи родова која слави Аранђеловдан и у крајину су долазили или из Попине(Лика),или из Плавна.
Њима су сродни Родићи,Новаковићи,Ступари,Ђумићи,Умчевићи,Малбаше,Бајагићи,Лукићи,Старчевићи,Стојисављевићи,итд.
Спадају у највећу групу родова у крајини и сви славе Св. Аранђела.
Постоји прича да су сви потекли од Родића,који су у Далмацију и Лику стигли из Херцеговине.
Даљим пореклом су из Македоније,од Прилепа,па су преко Косова,касније Херцеговине стигли у северну Далмацију и Лику,да би се на крају раширили по целој овој области и самим тим постали најбројнија група родова на Тромеђи.
Ово је о забележио Милан Карановић,још 1925. године:
"Групе родова Мајсторовић-Ћулибрк расељавали се по овој области из Лике. Славе Јовањдан. Има их,Ћулибрка 107 кућа. у 17 насеља, Мајсторовића 11 к. у 4 н.; Стојнића 10 к. у 5 н.; Тубића 7 к. у 2 н. и Сиротке 4 к. Њима су сродни са
особинама: Латиновић-Бањац са истом славом. Има их Латиновића 51 к. у 14 н.; Бањац 53 к. у 16 н.;Пилића 11 к. у 3 н.; Репајића 6 к. у 4 н.; и Бањанин 1 к. Старина им је, веле, од некакве Бање. Један се огранак по једном претку, који је био "мудар као Латин" прозвао Латиновић. Није искључено, да нису од Бањана доселили у Лику. Из ових је Ћулубрка барјактар Никола у чети војводе Петра Мркоњића."
Што се тиче Дајића,они припадају групи родова која слави Аранђеловдан и у крајину су долазили или из Попине(Лика),или из Плавна.
Њима су сродни Родићи,Новаковићи,Ступари,Ђумићи,Умчевићи,Малбаше,Бајагићи,Лукићи,Старчевићи,Стојисављевићи,итд.
Спадају у највећу групу родова у крајини и сви славе Св. Аранђела.
Постоји прича да су сви потекли од Родића,који су у Далмацију и Лику стигли из Херцеговине.
Даљим пореклом су из Македоније,од Прилепа,па су преко Косова,касније Херцеговине стигли у северну Далмацију и Лику,да би се на крају раширили по целој овој области и самим тим постали најбројнија група родова на Тромеђи.
"Групе родова Мајсторовић-Ћулибрк расељавали се по овој области из Лике. Славе Јовањдан. Има их,Ћулибрка 107 кућа. у 17 насеља, Мајсторовића 11 к. у 4 н.; Стојнића 10 к. у 5 н.; Тубића 7 к. у 2 н. и Сиротке 4 к. Њима су сродни са
особинама: Латиновић-Бањац са истом славом. Има их Латиновића 51 к. у 14 н.; Бањац 53 к. у 16 н.;Пилића 11 к. у 3 н.; Репајића 6 к. у 4 н.; и Бањанин 1 к. Старина им је, веле, од некакве Бање. Један се огранак по једном претку, који је био "мудар као Латин" прозвао Латиновић. Није искључено, да нису од Бањана доселили у Лику. Из ових је Ћулубрка барјактар Никола у чети војводе Петра Мркоњића."
Што се тиче Дајића,они припадају групи родова која слави Аранђеловдан и у крајину су долазили или из Попине(Лика),или из Плавна.
Њима су сродни Родићи,Новаковићи,Ступари,Ђумићи,Умчевићи,Малбаше,Бајагићи,Лукићи,Старчевићи,Стојисављевићи,итд.
Спадају у највећу групу родова у крајини и сви славе Св. Аранђела.
Постоји прича да су сви потекли од Родића,који су у Далмацију и Лику стигли из Херцеговине.
Даљим пореклом су из Македоније,од Прилепа,па су преко Косова,касније Херцеговине стигли у северну Далмацију и Лику,да би се на крају раширили по целој овој области и самим тим постали најбројнија група родова на Тромеђи.
Такође бих желео да поделим са свима(које занима да истраже своје порекло)информацију да то могу да ураде на сајту "www.poreklo.rs" .
Тамо одговоре такође дајем ја,али и велики број других људи се укључује истраживање.Постоји и одређен број стручних људи,који поседују велико знање и могу да помогну.
Мислим да је лакше,али и боље да се само тамо истражује порекло породица и презимена,самим тим је и могућност квалитетног одговора већа.
Хвала на досадашњем поверењу,поздрав.
Тамо одговоре такође дајем ја,али и велики број других људи се укључује истраживање.Постоји и одређен број стручних људи,који поседују велико знање и могу да помогну.
Мислим да је лакше,али и боље да се само тамо истражује порекло породица и презимена,самим тим је и могућност квалитетног одговора већа.
Хвала на досадашњем поверењу,поздрав.
Član
- Učlanjen(a)
- 30.06.2012
- Poruka
- 2
hvala mnogo, bojsane85!
Шкорићи припадају роду Војводића,који опет припадају роду Штрбаца.
У предању им се помињу и Јабланићи,властела из средњег века.
Ево приче коју је забележио Милан Карановић 1925. године :
"Пада у очи распрострањеност разгранатих стариначких родова Штрбаца и Карана. Скренуо ми је пажњу Владислав Скарић на распрострањеност топографских назива од "Штрб" . У близини су испитане области Велики и Мали Штрпци више Унца и Горњи и Доњи Штрпци ниже Кулен Вакуфа, који граничи са овом области. Помињао је да су Штрпци са две славе Св. Ђурђа славе Штрпци 79 к. у 14 насеља и од њих:Радићи 31 к. у 11 н.; Стричевићи 1 к., Тодићи 14 к. у 4 н.; Замаклар 1 к. и Кужети 8 к. - Св. Николу славе:Штрпци 17 к. у 3 н. и од њих: Репије 9 к. у 4 н. и Малиновићи 1 к. - Љубомир Пецо у помињаном раду о
јању навео је, да 19 презимена са 20% свих кућа спадају роду Штрбаца, а међу њима и Војводићи.Како је род Војводића разгранат у Лици са истом славом, а од њих воде порекло Бокани и Шкорић, то суи они Штрпци. Има их Војводица 6 к. у 5 н., Бокана 24 к. у 7 н.; Шкорића 62 к. у 10 н. и Мишковића 2 к.Свега је Штрбаца у испитаној области 251 к. са 13 презимена од којих се неки могу уврстити у засебне родове, јер су посебног презимена у више насеља. Ниже Босанског Новог (Новог Града) је у Прекосању породица Кукавица, који су, веле, Штрпци, и старином су од Боке или јужне Херцеговине. У току је трагање о пореклу тог интересантног рода. Сва је прилика да је властеоска породица, а није искључено ни то да је пореклом од разгранатог властеоског рода Јабланића са огранцима Рађеновић и Павловић, што их спомиње. Вл. Скарић.
Стојан Богдановић из Алајбегова Дубовика вели за Штрпце да су из некакве Штрбине са Херцеговине. Звали су се Павловићи
и најпре су пали на Грахово. Одатле су једни одселили у Мали Радић. Из Малога Радића се одвојио Раде Штрбац под Гомилу, а једни населе у Сувају. Мали Радић и Суваја су матица свих Штрбаца ове областикоји славе Св. Ђурђа.
Кнез из Гудавца, никола Штрбац, вели да су из Далмације. Ту их је толико било у једној куци да је по 13 "колевки" са децом при сиси излазило на њиве кад жене морају да раде и често доје децу. Потомци Раде Штрпца, који се прозову Радићи, толико "озгоде" под гомилом, да је ишло по 9 диванкабаница из једне куће на збор цркви и да су имали и по 50 самих мачака. - Огранак штрбацких родова, што славе Никољдан, разгранали су се по селима ове области из Штрбаца више Унца. Шкорића се предак населио из Лике где се звао Бокан. Како је населио лети, покрио на брзу руку липовим корама куцу, и те се брзо на сунцу "скориле"; прозову их Шкорић."
У предању им се помињу и Јабланићи,властела из средњег века.
Ево приче коју је забележио Милан Карановић 1925. године :
"Пада у очи распрострањеност разгранатих стариначких родова Штрбаца и Карана. Скренуо ми је пажњу Владислав Скарић на распрострањеност топографских назива од "Штрб" . У близини су испитане области Велики и Мали Штрпци више Унца и Горњи и Доњи Штрпци ниже Кулен Вакуфа, који граничи са овом области. Помињао је да су Штрпци са две славе Св. Ђурђа славе Штрпци 79 к. у 14 насеља и од њих:Радићи 31 к. у 11 н.; Стричевићи 1 к., Тодићи 14 к. у 4 н.; Замаклар 1 к. и Кужети 8 к. - Св. Николу славе:Штрпци 17 к. у 3 н. и од њих: Репије 9 к. у 4 н. и Малиновићи 1 к. - Љубомир Пецо у помињаном раду о
јању навео је, да 19 презимена са 20% свих кућа спадају роду Штрбаца, а међу њима и Војводићи.Како је род Војводића разгранат у Лици са истом славом, а од њих воде порекло Бокани и Шкорић, то суи они Штрпци. Има их Војводица 6 к. у 5 н., Бокана 24 к. у 7 н.; Шкорића 62 к. у 10 н. и Мишковића 2 к.Свега је Штрбаца у испитаној области 251 к. са 13 презимена од којих се неки могу уврстити у засебне родове, јер су посебног презимена у више насеља. Ниже Босанског Новог (Новог Града) је у Прекосању породица Кукавица, који су, веле, Штрпци, и старином су од Боке или јужне Херцеговине. У току је трагање о пореклу тог интересантног рода. Сва је прилика да је властеоска породица, а није искључено ни то да је пореклом од разгранатог властеоског рода Јабланића са огранцима Рађеновић и Павловић, што их спомиње. Вл. Скарић.
Стојан Богдановић из Алајбегова Дубовика вели за Штрпце да су из некакве Штрбине са Херцеговине. Звали су се Павловићи
и најпре су пали на Грахово. Одатле су једни одселили у Мали Радић. Из Малога Радића се одвојио Раде Штрбац под Гомилу, а једни населе у Сувају. Мали Радић и Суваја су матица свих Штрбаца ове областикоји славе Св. Ђурђа.
Кнез из Гудавца, никола Штрбац, вели да су из Далмације. Ту их је толико било у једној куци да је по 13 "колевки" са децом при сиси излазило на њиве кад жене морају да раде и често доје децу. Потомци Раде Штрпца, који се прозову Радићи, толико "озгоде" под гомилом, да је ишло по 9 диванкабаница из једне куће на збор цркви и да су имали и по 50 самих мачака. - Огранак штрбацких родова, што славе Никољдан, разгранали су се по селима ове области из Штрбаца више Унца. Шкорића се предак населио из Лике где се звао Бокан. Како је населио лети, покрио на брзу руку липовим корама куцу, и те се брзо на сунцу "скориле"; прозову их Шкорић."
Ja molim sve koji znaju nešto o porijeklu prezimena s Banije da se jave. Naša prezimena su : Baždar, Babić,Crevar, Čavić, Jovčić, Kovarbašić, Novaković , Vla (h)ović, Petrović i druga. Sela u kojima su živjeli: Bijele Vode, B.Drenovac, Obljaj, Borovita, Luščani, Bačuga, Grabovac, Jabukovac ( sve općina Glina). Našim sinovima se u novije vrijeme u javnosti imputira da nisu srpskog porijekla , nego da su "posrbljeni Vlasi". Moje djevojačko prezime je Baždar , navodno smo porijeklom iz Crne Gore, preko BiH i Pounja naši preci su došli u Vojnu Krajinu ( u navedena sela). Krsna slava nam je Đurđevdan. Molim svakoga tko nešto zna o porodici Baždar da se javi. Hvala unaprijed i pozdrav!