- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Živeti sa dve žene
Kako u svetu, tako je i u Srbiji sve više slučajeva bigamije, kada muškarci imaju „legalne" i tajne supruge, dve paralelne porodice. U unutrašnjosti nije retkost da obe žene žive u istoj kući, a u gradovima su muževi oprezniji, pa obe porodice kriju jednu od druge. Dok ne naprave grešku
Veliki problem muškarca na početku 21. veka i dalje je monogamija. Tinejdžersko doba ima najveći uticaj na pitanje monogamije, tokom koga je glavni životni problem kako biti sa što više devojaka i često ih menjati. U većini slučajeva, tinejdžersko doba se prebaci u adolescentsko, a kod nekih nikada ne prestaje. Potreba da se često menjaju partnerke kod nekih traje i u srednjim godinama. Muškarac se bori između društvenih normi i svoje prirode, između dosade i avanture, između jedne ili dve žene.
Izazov i osvajanje vode u trci mnogo ispred vernosti i duge i stabilne veze sa jednom devojkom. Večito dokazivanje, kako drugima tako i sebi, donosi veću sigurnost muškarcu i čini ga jačim u sopstvenim očima. Neki veruju i u dvostruku monogamiju, odnosno misle da ako su verni dvema ženama u isto vreme, i sa jednom i drugom imaju decu, to nije poligamija.
A takvih slučajeva je sve više. U nekim mestima u unutrašnjosti nije retkost da čak obe žene žive u istoj kući, a muškarac je glavna faca u selu. Gradski likovi su nešto oprezniji, pa obe porodice kriju jednu od druge i sve tako ostaje dok ne naprave grešku. Tako je poznata priča o čoveku koji je iz stana nevenčane žene u bade-mantilu pošao ranom zorom da baci đubre, pa je u povratku greškom pozvonio na vrata „legalne" supruge, koja je živela u komšiluku.
Sociolog Milena Pavlović kaže da su muškarci skloniji poligamiji i da je za tu sklonost, pre svega, kriva genetika. Ipak, nju daleko više brinu žene, koje svesno ostaju u braku sa čovekom koji ima paralelnu porodicu.
- Ako govorimo o Srbiji, u većini slučajeva razlog možemo tražiti u egzistencijalnom pitanju. Žene su u strahu da ostanu bez sredstava za život, pa su u stanju sve da trpe. Međutim, život u lažima iza sebe ostavlja druge posledice, koje mogu da postanu i trajne po mentalno stanje. Tu naročito mogu da trpe deca, koja sve znaju i vide. To je naročito opasno u malim sredinama, gde je upravo potomstvo izvrgnuto ruglu - kaže Pavlovićeva.
Ona dodaje da se kod nas muško neverstvo smatra prednošću, a ne manom.
- Mada je velika istina da žena u braku ne voli muža preljubnika, ali nije voljna ni da se uda za mutavka i previše mirnog muškarca. Privlače ih muškarci sa ugrađenim mehanizmom osvajanja, šarmeri i sa takvima češće ulaze u brak. Tek kasnije shvataju da postaju domaćice i „zatočenice u kući", a on i dalje ostaje šarmer i osvajač van kuće - objašnjava Pavlovićeva.
Istraživanja pokazuju da se na preljubu, ali i dvostruki život, odlučuju osobe koje imaju veliki broj socijalnih kontakata - lekari, piloti, menadžeri, političari i trgovački putnici, koji po prirodi posla mogu da vode dvostruki život - čak i da imaju porodice na dva kontinenta. U portret „tipičnog" poligamiste nalazi se muškarac između 40 i 60 godina, koji je profesionalno uspešan i materijalno situiran, pa ima potrebu da se dokazuje i sebi i drugima. Interesantno je da ti muškarci vikende i praznike provode u „legalnoj" porodici.
ko je u većini zemalja, osim u pojedinim delovima islamske zajednice, poligamija kažnjiva zakonom, u nekim zemljama modernog sveta postojala je inicijativa da se mnogoženstvo ozakoni. Tako je ruski političar Vladimir Žirinovski svojevremeno predlagao da se kao rešenje za pad nataliteta u Rusiji ozakoni mnogoženstvo. Inicijativa o kojoj Državna duma Rusije nije htela da raspravlja, a političari je pripisivali „klovnovskim ponašanju ruskog diktatora" danas se sve češće u ovoj zemlji komentariše bez ironije, a uvažene ličnosti se najčešće izjašnjavaju „za", ne samo rečju, nego sve češće i delom.
Boris Nemcov, kandidat liberala za predsednika Rusije i bivši predsednik vlade, to je objasnio ovako: - Milioni muškaraca kod nas danas imaju po nekoliko žena. Sve su one vanbračne, jer zakonom nije dozvoljen drugi brak. Postavlja se pitanje da li smo spremni da ozakonimo ono što već postoji. Ili će kroz 50 godina u Rusiji živeti Kinezi, ili će mnogoženstvo biti dozvoljeno. Ako biram između Kineza i mnogoženstva - ja biram mnogoženstvo.
On je od pre nekoliko godina, pored zakonite žene, s kojom ima odraslu ćerku, u vanbračnoj vezi s novinarkom Katjom Odincovom, sa kojom ima dvoje dece, a nedavno se pojavila i treća, Irina Karoljova, s kojom takođe ima dete. O svim svojim ženama i deci Nemcov vodi računa, provodi s njima godišnje odmore, ide na roditeljske sastanke i ni od koga ne skriva da ima tri srećne porodice.
Upravo osećaj obaveze prema drugoj (trećoj, četvrtoj...) porodici želeo je da ozakoni Žirinovski, kad je tražio da se omogući sklapanje više brakova:
- Kod nas ima deset miliona žena više nego muškaraca. Vrlo je česta situacija da oženjeni muškarac ima ljubavnicu i dete sa njom. Ali ona hoće da se smatra udatom ženom i deca treba da budu zakonito rođena. Zašto da ne zaključi drugi brak? I treći. Žena onda nije samohrana majka, već je udata. A dete je zakonito, ima sva prava, pravo na nasledstvo, brigu, sve. Sadašnji zakon o porodici ne ograničava broj brakova, ali predviđa da se prethodni brak razvede. Svako ima pravo da se ženi, dvaput, triput, ako hoće i sto puta, ali mora svaki put da se razvede od prethodne žene. Zašto? Neka se registruje ako hoće. U tom slučaju će muškarac osećati odgovornost, znaće da je to zakonito dete, zakonita žena, moraće da im pomaže i brine o njima.
Na paralelne veze, ali i porodice nisu imune i mnoge poznate ličnosti. Tako se pisac Emil Zola zaljubio u stidljivu sobaricu Žanu. Nabavio joj je stan nedaleko od svog, u kome se rodilo čak dvoje dece. Supruga Aleksandrina jedno vreme ništa nije znala. Njene sumnje potvrdila je jedna anonimna poruka, pa je proganjala supruga, pretila da će ih oboje ubiti. Emil nije znao šta da radi, samo je uzdisao: - Hteo sam samo da sve oko sebe učinim srećnim...
Aleksandar Lukašenko, predsednik Belorusije, izašao je u javnost sa svojim vanbračnim sinom, četvorogodišnjim Nikolajem. Lukašenko već ima dvojicu odraslih sinova iz zakonskog braka - Viktora i Dmitrija, a Nikolaja je dobio iz veze s Irinom Abelskajom, ličnom lekarkom. Zanimljivo je da Lukašenkova zakonita supruga Galina radi na farmi krava na selu, daleko od sjaja prestonice, i zadužena je za mužu.
Nedavno preminuli najdugovečniji američki senator Ted Kenedi, najmlađi brat ubijenog američkog predsednika, iz veze sa ljubavnicom Karolin Bilodo dobio je sina Kristofera. On je majci svog vanbračnog sina platio 15.000 dolara da bi je sprečio da u javnosti govori o Kristoferu, ali je ova afera ipak otkrivena pre dve godine. M.M.
Press
Bigamija je protivzakonita i nemoralna.
Šta Vi mislite o bigamiji?
Kako u svetu, tako je i u Srbiji sve više slučajeva bigamije, kada muškarci imaju „legalne" i tajne supruge, dve paralelne porodice. U unutrašnjosti nije retkost da obe žene žive u istoj kući, a u gradovima su muževi oprezniji, pa obe porodice kriju jednu od druge. Dok ne naprave grešku
Veliki problem muškarca na početku 21. veka i dalje je monogamija. Tinejdžersko doba ima najveći uticaj na pitanje monogamije, tokom koga je glavni životni problem kako biti sa što više devojaka i često ih menjati. U većini slučajeva, tinejdžersko doba se prebaci u adolescentsko, a kod nekih nikada ne prestaje. Potreba da se često menjaju partnerke kod nekih traje i u srednjim godinama. Muškarac se bori između društvenih normi i svoje prirode, između dosade i avanture, između jedne ili dve žene.
Izazov i osvajanje vode u trci mnogo ispred vernosti i duge i stabilne veze sa jednom devojkom. Večito dokazivanje, kako drugima tako i sebi, donosi veću sigurnost muškarcu i čini ga jačim u sopstvenim očima. Neki veruju i u dvostruku monogamiju, odnosno misle da ako su verni dvema ženama u isto vreme, i sa jednom i drugom imaju decu, to nije poligamija.
A takvih slučajeva je sve više. U nekim mestima u unutrašnjosti nije retkost da čak obe žene žive u istoj kući, a muškarac je glavna faca u selu. Gradski likovi su nešto oprezniji, pa obe porodice kriju jednu od druge i sve tako ostaje dok ne naprave grešku. Tako je poznata priča o čoveku koji je iz stana nevenčane žene u bade-mantilu pošao ranom zorom da baci đubre, pa je u povratku greškom pozvonio na vrata „legalne" supruge, koja je živela u komšiluku.
Sociolog Milena Pavlović kaže da su muškarci skloniji poligamiji i da je za tu sklonost, pre svega, kriva genetika. Ipak, nju daleko više brinu žene, koje svesno ostaju u braku sa čovekom koji ima paralelnu porodicu.
- Ako govorimo o Srbiji, u većini slučajeva razlog možemo tražiti u egzistencijalnom pitanju. Žene su u strahu da ostanu bez sredstava za život, pa su u stanju sve da trpe. Međutim, život u lažima iza sebe ostavlja druge posledice, koje mogu da postanu i trajne po mentalno stanje. Tu naročito mogu da trpe deca, koja sve znaju i vide. To je naročito opasno u malim sredinama, gde je upravo potomstvo izvrgnuto ruglu - kaže Pavlovićeva.
Ona dodaje da se kod nas muško neverstvo smatra prednošću, a ne manom.
- Mada je velika istina da žena u braku ne voli muža preljubnika, ali nije voljna ni da se uda za mutavka i previše mirnog muškarca. Privlače ih muškarci sa ugrađenim mehanizmom osvajanja, šarmeri i sa takvima češće ulaze u brak. Tek kasnije shvataju da postaju domaćice i „zatočenice u kući", a on i dalje ostaje šarmer i osvajač van kuće - objašnjava Pavlovićeva.
Istraživanja pokazuju da se na preljubu, ali i dvostruki život, odlučuju osobe koje imaju veliki broj socijalnih kontakata - lekari, piloti, menadžeri, političari i trgovački putnici, koji po prirodi posla mogu da vode dvostruki život - čak i da imaju porodice na dva kontinenta. U portret „tipičnog" poligamiste nalazi se muškarac između 40 i 60 godina, koji je profesionalno uspešan i materijalno situiran, pa ima potrebu da se dokazuje i sebi i drugima. Interesantno je da ti muškarci vikende i praznike provode u „legalnoj" porodici.
ko je u većini zemalja, osim u pojedinim delovima islamske zajednice, poligamija kažnjiva zakonom, u nekim zemljama modernog sveta postojala je inicijativa da se mnogoženstvo ozakoni. Tako je ruski političar Vladimir Žirinovski svojevremeno predlagao da se kao rešenje za pad nataliteta u Rusiji ozakoni mnogoženstvo. Inicijativa o kojoj Državna duma Rusije nije htela da raspravlja, a političari je pripisivali „klovnovskim ponašanju ruskog diktatora" danas se sve češće u ovoj zemlji komentariše bez ironije, a uvažene ličnosti se najčešće izjašnjavaju „za", ne samo rečju, nego sve češće i delom.
Boris Nemcov, kandidat liberala za predsednika Rusije i bivši predsednik vlade, to je objasnio ovako: - Milioni muškaraca kod nas danas imaju po nekoliko žena. Sve su one vanbračne, jer zakonom nije dozvoljen drugi brak. Postavlja se pitanje da li smo spremni da ozakonimo ono što već postoji. Ili će kroz 50 godina u Rusiji živeti Kinezi, ili će mnogoženstvo biti dozvoljeno. Ako biram između Kineza i mnogoženstva - ja biram mnogoženstvo.
On je od pre nekoliko godina, pored zakonite žene, s kojom ima odraslu ćerku, u vanbračnoj vezi s novinarkom Katjom Odincovom, sa kojom ima dvoje dece, a nedavno se pojavila i treća, Irina Karoljova, s kojom takođe ima dete. O svim svojim ženama i deci Nemcov vodi računa, provodi s njima godišnje odmore, ide na roditeljske sastanke i ni od koga ne skriva da ima tri srećne porodice.
Upravo osećaj obaveze prema drugoj (trećoj, četvrtoj...) porodici želeo je da ozakoni Žirinovski, kad je tražio da se omogući sklapanje više brakova:
- Kod nas ima deset miliona žena više nego muškaraca. Vrlo je česta situacija da oženjeni muškarac ima ljubavnicu i dete sa njom. Ali ona hoće da se smatra udatom ženom i deca treba da budu zakonito rođena. Zašto da ne zaključi drugi brak? I treći. Žena onda nije samohrana majka, već je udata. A dete je zakonito, ima sva prava, pravo na nasledstvo, brigu, sve. Sadašnji zakon o porodici ne ograničava broj brakova, ali predviđa da se prethodni brak razvede. Svako ima pravo da se ženi, dvaput, triput, ako hoće i sto puta, ali mora svaki put da se razvede od prethodne žene. Zašto? Neka se registruje ako hoće. U tom slučaju će muškarac osećati odgovornost, znaće da je to zakonito dete, zakonita žena, moraće da im pomaže i brine o njima.
Na paralelne veze, ali i porodice nisu imune i mnoge poznate ličnosti. Tako se pisac Emil Zola zaljubio u stidljivu sobaricu Žanu. Nabavio joj je stan nedaleko od svog, u kome se rodilo čak dvoje dece. Supruga Aleksandrina jedno vreme ništa nije znala. Njene sumnje potvrdila je jedna anonimna poruka, pa je proganjala supruga, pretila da će ih oboje ubiti. Emil nije znao šta da radi, samo je uzdisao: - Hteo sam samo da sve oko sebe učinim srećnim...
Aleksandar Lukašenko, predsednik Belorusije, izašao je u javnost sa svojim vanbračnim sinom, četvorogodišnjim Nikolajem. Lukašenko već ima dvojicu odraslih sinova iz zakonskog braka - Viktora i Dmitrija, a Nikolaja je dobio iz veze s Irinom Abelskajom, ličnom lekarkom. Zanimljivo je da Lukašenkova zakonita supruga Galina radi na farmi krava na selu, daleko od sjaja prestonice, i zadužena je za mužu.
Nedavno preminuli najdugovečniji američki senator Ted Kenedi, najmlađi brat ubijenog američkog predsednika, iz veze sa ljubavnicom Karolin Bilodo dobio je sina Kristofera. On je majci svog vanbračnog sina platio 15.000 dolara da bi je sprečio da u javnosti govori o Kristoferu, ali je ova afera ipak otkrivena pre dve godine. M.M.
Press
Bigamija je protivzakonita i nemoralna.
Šta Vi mislite o bigamiji?
