- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.990
Press
Zdravlje s dve oštrice
Vitamini su potrebni ljudskom organizmu ali nemaju magična svojstva, a njihovim nekontrolisanim unošenjem može da se postigne suprotan efekat
Pad imuniteta uzrok je brojnih zdravstvenih tegoba, svakako i sada vrlo aktuelnog meksičkog gripa, a njemu su podložni svi, bez obzira na godine i pol. Ubrzan tempo života i sve što on sa sobom nosi - nepravilna ishrana, stres, konzumiranje alkohola i stimulativnih sredstava, duga upotreba lekova, ali i mutacije virusa i bakterija - upravo je ono što slabi imunitet. U nastojanju da se dovedemo u bar prihvatljivu formu, često sami posežemo za lekovitim sredstvima, pre svega vitaminima, ali bez mnogo uvida u to šta su vitamini i činjenicu da njihovo nekontrolisano unošenje u organizam može da bude mač sa dve oštrice.
Najzdravije iz hrane
Vitamini su organske supstance koje su ljudskom organizmu potrebne u malim količinama, a koje on ne može sam da stvori. Otkrio ih je poljski biohemičar Kazimir Funk 1912. godine i nazvao „vitales amines". Kako je koji otkrivan, dobijao je ime po slovima abecede. I dan-danas se otkrivaju nove supstance. Vitamini potiču iz biljaka, gljivica ili bakterija. U nekim slučajevima životinje i ljudi mogu da ih transformišu i skladište (na primer A i D). Pravi „vitaminski bum" dogodio se poslednjih decenija 20. veka i mada je danas naglasak na povratku prirodi i uzimanju vitamina pre svega putem hrane, „šarene pilule" su i dalje vrlo popularne.
Lekari se slažu da je najbolje i najzdravije unošenje vitamina putem hrane. Međutim, određenim kategorijama ljudi (stariji, pacijenti posle operacija, trudnice) neophodni su dodatni preparati, kako bi normalno funkcionisali i živeli. Svakako da u pojedinim životnim dobima moraju da se uzimaju određeni vitamini, ali nikada ne postoji potreba da svi uzimaju baš iste vrste „dodatnih tableta". Tako se često dešava da se, žargonski rečeno, „navuku" na pojedine vitamine.
Zavisnici i kampanjci
Postoje zavisnici, ali i takozvani kampanjci, koji se s vremena na vreme kljukaju vitaminima. Oni istinski veruju da se bolje osećaju kada ih konzumiraju. Sa stanovišta medicine, to nije dobro, jer baš ništa nema taj odloženi efekat.
U zablude spada i to da je jedan određeni vitamin rešenje za sve probleme. To je najčešće slučaj s vitaminom C. Iako ga ima u hranljivim materijama, opšte mišljenje populacije je da je on dobar za sve i da leči sve. Dokazano je, međutim, da velike količine pogoduju razvoju tumora i da često izazivaju suprotno dejstvo. Dodatni problem predstavlja i tržište pretrpano brojnim pomoćnim lekovitim sredstvima. Sigurno je da postoje i kvalitetna sredstva, ali mnogo je onih sumnjivog sadržaja. Jedna od zabluda je kada je reč o prepratima iz egzotičnih krajeva. Što su egzotičnije zemlje i njihovi nazivi, to im se pripisuju gotovo magična svojstva.
Sve ovo nije „antivitaminska" propaganda. Savremenom čoveku danas svakako nije dovoljno samo unošenje vitamina putem hrane, koja zbog načina obrade više ne sadrži supstance nužno potrebne našem organizmu. Ipak, kako je svako „ostrvo za sebe", pre nego što se mašite bočice, posetite lekara i posavetujte se s njim. Samo kvalitetna i kontrolisana vitaminizacija daje rezultate. I ne zaboravite na staru mudrost: „Jabuka na dan, doktor nije potreban".
U obojenim biljkama vitamin A se nalazi u vidu provitamina beta-karotena, koga naš organizam pretvara u vitamin A ili retinol. Pomaže stvaranje pigmenata vida u retini, stvaranje ćelija koje prekrivaju kožu, oči, usta, kao antioksidans sprečava stvaranje kancerogenih tumora. Preterana upotreba vitamina A je toksična.
Vitamin B1 (tiamin) utiče na sagorevanje ugljenih hidrata i osnovni je faktor u funkcijama nervnog sistema. Njegov nedostatak izaziva razdražljivost i nervnu neuravnoteženost. Veoma je rasprostranjen u prirodi. Sve voće, žitarice (naročito integralne) i povrće ga sadrže.
Vitamin B2 (riboflavin) potpomaže rast služeći kao katalizator u hemijskim reakcijama neophodnim za iskorišćavanje ugljenih hidrata i proteina. Njegov nedostatak dovodi do usporavanja rasta, propadanja kože i retine (slabljenja vida). Nalazi u svim biljkama, posebno u orasima i drugim orašastim plodovima i žitaricama.
Vitamin B6 (piridoksin) reguliše metabolizam proteina, posebno u nervnim tkivima, jetri i koži. Učestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca. Njegov nedostatak povlači za sobom umor, nervozu, anemiju i kožna oboljenja. Vitamin B6 se nalazi u žitaricama, naročito ako su integralne, voću i povrću.
Vitamin B12 (cijanokobalamin) je jedini koji sadrži kobalt. Nastaje od bakterija i gljivica koje dospevaju u organizam životinja i čoveka. Uz folnu kiselinu, vitamin B12 je neophodan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, kao i za dobro funkcionisanje nervnog sistema. Najveću količinu vitamina B12 imaju namirnice životinjskog porekla.
Vitamin C aktivira funkcije svih ćelija. To je moćni antioksidans koji koči biohemijske procese starenja ćelija. Pospešuje apsorpciju gvožđa u crevima i jača odbrambeni sistem organizma, neutrališe otrove iz krvi, potpomaže zarastanje rana. Vitamin C se ne akumulira u organizmu. Zbog toga mora svakodnevno da se unosi.
Vitamin D (kalciferol) je supstanca rastvorljiva u mastima. Prirodno se proizvodi u čovekovom telu. Veći deo vitamina D u krvotoku sintetizovan je putem kože. Ako smo bar malo izloženi suncu, unošenje ovog vitamina hranom i nije neophodno. Vitamin D olakšava apsorpciju kalcijuma u crevima i doprinosi okoštavanju. U većim dozama je otrovan.
Vitamin E (tokoferol) je vitamin rastvorljiv u mastima. Ima važnu ulogu u metabolizmu: štiti ćelije od starenja svojim antioksidantnim dejstvom, učestvuje u stvaranju reproduktivnih ćelija, olakšava funkcionisanje nervnog sistema i hipofize. Nije opasan u većim količinama.
Vitamin K je rastvorljiv u mastima i deluje u jetri. To je vitamin koji sprečava krvarenje. Njegov nedostatak zapaža se samo u slučajevima nekih bolesti digestivnog trakta ili kod prerano rođenih beba.
Zdravlje s dve oštrice
Vitamini su potrebni ljudskom organizmu ali nemaju magična svojstva, a njihovim nekontrolisanim unošenjem može da se postigne suprotan efekat
Pad imuniteta uzrok je brojnih zdravstvenih tegoba, svakako i sada vrlo aktuelnog meksičkog gripa, a njemu su podložni svi, bez obzira na godine i pol. Ubrzan tempo života i sve što on sa sobom nosi - nepravilna ishrana, stres, konzumiranje alkohola i stimulativnih sredstava, duga upotreba lekova, ali i mutacije virusa i bakterija - upravo je ono što slabi imunitet. U nastojanju da se dovedemo u bar prihvatljivu formu, često sami posežemo za lekovitim sredstvima, pre svega vitaminima, ali bez mnogo uvida u to šta su vitamini i činjenicu da njihovo nekontrolisano unošenje u organizam može da bude mač sa dve oštrice.
Najzdravije iz hrane
Vitamini su organske supstance koje su ljudskom organizmu potrebne u malim količinama, a koje on ne može sam da stvori. Otkrio ih je poljski biohemičar Kazimir Funk 1912. godine i nazvao „vitales amines". Kako je koji otkrivan, dobijao je ime po slovima abecede. I dan-danas se otkrivaju nove supstance. Vitamini potiču iz biljaka, gljivica ili bakterija. U nekim slučajevima životinje i ljudi mogu da ih transformišu i skladište (na primer A i D). Pravi „vitaminski bum" dogodio se poslednjih decenija 20. veka i mada je danas naglasak na povratku prirodi i uzimanju vitamina pre svega putem hrane, „šarene pilule" su i dalje vrlo popularne.
Lekari se slažu da je najbolje i najzdravije unošenje vitamina putem hrane. Međutim, određenim kategorijama ljudi (stariji, pacijenti posle operacija, trudnice) neophodni su dodatni preparati, kako bi normalno funkcionisali i živeli. Svakako da u pojedinim životnim dobima moraju da se uzimaju određeni vitamini, ali nikada ne postoji potreba da svi uzimaju baš iste vrste „dodatnih tableta". Tako se često dešava da se, žargonski rečeno, „navuku" na pojedine vitamine.
Zavisnici i kampanjci
Postoje zavisnici, ali i takozvani kampanjci, koji se s vremena na vreme kljukaju vitaminima. Oni istinski veruju da se bolje osećaju kada ih konzumiraju. Sa stanovišta medicine, to nije dobro, jer baš ništa nema taj odloženi efekat.
U zablude spada i to da je jedan određeni vitamin rešenje za sve probleme. To je najčešće slučaj s vitaminom C. Iako ga ima u hranljivim materijama, opšte mišljenje populacije je da je on dobar za sve i da leči sve. Dokazano je, međutim, da velike količine pogoduju razvoju tumora i da često izazivaju suprotno dejstvo. Dodatni problem predstavlja i tržište pretrpano brojnim pomoćnim lekovitim sredstvima. Sigurno je da postoje i kvalitetna sredstva, ali mnogo je onih sumnjivog sadržaja. Jedna od zabluda je kada je reč o prepratima iz egzotičnih krajeva. Što su egzotičnije zemlje i njihovi nazivi, to im se pripisuju gotovo magična svojstva.
Sve ovo nije „antivitaminska" propaganda. Savremenom čoveku danas svakako nije dovoljno samo unošenje vitamina putem hrane, koja zbog načina obrade više ne sadrži supstance nužno potrebne našem organizmu. Ipak, kako je svako „ostrvo za sebe", pre nego što se mašite bočice, posetite lekara i posavetujte se s njim. Samo kvalitetna i kontrolisana vitaminizacija daje rezultate. I ne zaboravite na staru mudrost: „Jabuka na dan, doktor nije potreban".
U obojenim biljkama vitamin A se nalazi u vidu provitamina beta-karotena, koga naš organizam pretvara u vitamin A ili retinol. Pomaže stvaranje pigmenata vida u retini, stvaranje ćelija koje prekrivaju kožu, oči, usta, kao antioksidans sprečava stvaranje kancerogenih tumora. Preterana upotreba vitamina A je toksična.
Vitamin B1 (tiamin) utiče na sagorevanje ugljenih hidrata i osnovni je faktor u funkcijama nervnog sistema. Njegov nedostatak izaziva razdražljivost i nervnu neuravnoteženost. Veoma je rasprostranjen u prirodi. Sve voće, žitarice (naročito integralne) i povrće ga sadrže.
Vitamin B2 (riboflavin) potpomaže rast služeći kao katalizator u hemijskim reakcijama neophodnim za iskorišćavanje ugljenih hidrata i proteina. Njegov nedostatak dovodi do usporavanja rasta, propadanja kože i retine (slabljenja vida). Nalazi u svim biljkama, posebno u orasima i drugim orašastim plodovima i žitaricama.
Vitamin B6 (piridoksin) reguliše metabolizam proteina, posebno u nervnim tkivima, jetri i koži. Učestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca. Njegov nedostatak povlači za sobom umor, nervozu, anemiju i kožna oboljenja. Vitamin B6 se nalazi u žitaricama, naročito ako su integralne, voću i povrću.
Vitamin B12 (cijanokobalamin) je jedini koji sadrži kobalt. Nastaje od bakterija i gljivica koje dospevaju u organizam životinja i čoveka. Uz folnu kiselinu, vitamin B12 je neophodan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, kao i za dobro funkcionisanje nervnog sistema. Najveću količinu vitamina B12 imaju namirnice životinjskog porekla.
Vitamin C aktivira funkcije svih ćelija. To je moćni antioksidans koji koči biohemijske procese starenja ćelija. Pospešuje apsorpciju gvožđa u crevima i jača odbrambeni sistem organizma, neutrališe otrove iz krvi, potpomaže zarastanje rana. Vitamin C se ne akumulira u organizmu. Zbog toga mora svakodnevno da se unosi.
Vitamin D (kalciferol) je supstanca rastvorljiva u mastima. Prirodno se proizvodi u čovekovom telu. Veći deo vitamina D u krvotoku sintetizovan je putem kože. Ako smo bar malo izloženi suncu, unošenje ovog vitamina hranom i nije neophodno. Vitamin D olakšava apsorpciju kalcijuma u crevima i doprinosi okoštavanju. U većim dozama je otrovan.
Vitamin E (tokoferol) je vitamin rastvorljiv u mastima. Ima važnu ulogu u metabolizmu: štiti ćelije od starenja svojim antioksidantnim dejstvom, učestvuje u stvaranju reproduktivnih ćelija, olakšava funkcionisanje nervnog sistema i hipofize. Nije opasan u većim količinama.
Vitamin K je rastvorljiv u mastima i deluje u jetri. To je vitamin koji sprečava krvarenje. Njegov nedostatak zapaža se samo u slučajevima nekih bolesti digestivnog trakta ili kod prerano rođenih beba.