- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.989
Zdravlje je u pokretu
Fizička aktivnost je posebno važna za sprečavanje nastanka koronarnih bolesti, hipertenzije, insulin nezavisnog dijabetesa, osteoporoze, tumora debelog creva, anksioznosti i depresije. O ovoj temi za Život plus govori doc. dr Sanja Mazić
Fizička aktivnost je posebno važna za sprečavanje nastanka koronarnih bolesti
Od faktora rizika koji najčešće utiču na narušavanje zdravlja i pojavu hroničnih nezaraznih bolesti, na prvo mesto izbila je fizička neaktivnost, ustanovila je Svetska zdravstvena organizacija. Shodno tome, državama članicama upućene su preporuke u vezi s politikom javnog zdravlja stanovništva. Iako najvažnija, fizička neaktivnost nije i jedina. Nju prate i drugi faktori rizika, kao što je pušenje, prekomerna telesna masa i gojaznost.
Naglašavajući da je većina oboljenja rezultat složene interakcije između naslednih i faktora sredine ispoljenih kroz ishranu, životni stil i socijalne faktore, doc. dr Sanja Mazić, ekspert za sportsku medicinu i koautor Evropskih preporuka u ovoj oblasti, kaže:
- Prihvatanje zdravog životnog stila koji podrazumeva fizičku aktivnost, zdrav način ishrane i izbegavanje pušenja može sprečiti pojavu oboljenja ili olakšati lečenje.
Da bi razumeli zašto je ovako veliko naučno interesovanje za ispitivanje uticaja fizičke aktivnosti na zdravlje, dovoljno je pogledati statistiku Amerike, zemlje koja redovno vodi i objavljuje statističke podatke u okviru kojih može da se nađe i svaka druga država.
Objavljena statistika sa početka ove godine pokazuje da su vodeći uzrok smrtnosti srčana oboljenja, koja prate maligniteti, hronična oboljenja donjih delova disajnih puteva, cerebrovaskularne bolesti, dijabetes... U procentima izračunato, čak 61 odsto bolesti direktno je povezano sa fizičkom neaktivnošću.
Bavljenje fizičkom aktivnošću posebno je važno za sprečavanje ili ublažavanje nastanka koronarnih bolesti, hipertenzije, insulin nezavisnog dijabetesa, osteoporozu, tumora debelog creva, anksioznosti i depresije.
Prevencija kardiovaskularnih bolesti
Da je fizička aktivnost izuzetno važna u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, kao i prevenciji komplikacija kod osoba koje su, nažalost, već postale srčani bolesnici potvrđuje i kardiolog doc. dr Arsen Ristić, zamenik direktora Poliklinike Kliničkog centra Srbije.
- Umerena, redovna fizička aktivnost veoma je značajna jer direktno popravlja kvalitet života srčanih bolesnika smanjujući smrtnost i komplikacije većine srčanih oboljenja. Fizička aktivnost doprinosi boljoj regulaciji arterijskog pritiska, šećera u krvi, a postepeno smanjuje i tegobe kod bolesnika sa dugogodišnjom anginom pektoris, koje nastaju zbog razvoja kolateralnih krvnih sudova na srcu.
Takođe, doprinosi mirnijem srčanom radu, pomaže u redukciji telesne težine i povišenih masnoća u krvi, a povoljno deluje i na sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka i protok u perifernim krvnim sudovima.
* Kakvu fizičku aktivnost preporučujete?
- Veoma je važno da se u fizičku aktivnost ulazi postepeno, odnosno da se vreme vežbanja i intenzitet vežbi polako podiže do zacrtanih pola sata ili 45 minuta. Fizička aktivnost koja podrazumeva svakodnevnu šetnju u dužini od tri kilometra ili umerenog polusatnog aerobnog vežbanja treba da se radi pet dana u nedelji.
U prilog ove svakodnevne potrebe govori primer zaposlenih u zgradama sa tri i više spratova, kod kojih je nedvosmisleno dokazano da ukoliko idu pešice imaju značajno manji kardiovaskularni rizik. Istovremeno, redukcija težine i redovna fizička aktivnost mogu da spreče i nastanak dijabetesa, koji, inače, dramatično podiže rizik za najteža kardiovaskularna oboljenja.
* Kako da vežbaju srčani bolesnici?
- Bilo koji oblik blage fizičke aktivnosti koristan je za većinu stabilnih bolesnika sa srčanim oboljenjima i srčanom slabošću. Jedini uslov je da redovno uzimaju lekove i da nemaju nove tegobe ili znake naglog pogoršanja bolesti. Baveći se fizičkom aktivnošću pomažu srcu da poboljša funkcije i radi efikasnije.
Međutim, nijedan bolesnik ne sme da vežba na svoju ruku. Pre početka vežbanja, pogotovo ako namerava da povećava intenzitet napora, obavezno treba da se konsultuje sa svojim lekarom. U svakom slučaju, vežbanje koje prija bolesniku i ako se izvodi u društvu uvek je efikasnije.
* Šta je važno još napomenuti?
- Pre izvođenja vežbi prvo se treba zagrejati, a po završetku uraditi vežbe istezanja. Ako je hladno i vetrovito, zagrevanje treba uraditi u kući. Hodanje se smatra jednom od najkorisnijih vežbi, a treba ga primenjivati i u svakodnevnim obavezama, kao što je odlazak u nabavku.
Za osobe koje su fizički već aktivne, vožnja bicikla ili plivanje mogu biti idealno rešenje. Vežbanje treba započeti polako, a zatim povećavati intenzitet aktivnosti.
* Kako znati da su vežbe odgovarajuće?
- Ako bolesnik može da razgovara dok vežba, intenzitet napora je odgovarajući. Ukoliko se oseti nedostatak vazduha, vrtoglavica, bol u grudima, mučnina ili preznojavanje, napor je suviše veliki, pa vežbanje treba prekinuti. Takođe, ne treba vežbati posle obimnijeg obroka niti praznog stomaka.
Najidealnije je napraviti fizički napor jedan do dva sata posle manjeg obroka. U svakom slučaju, bolesnik treba da izbegava vežbe koje zahtevaju da zadrži dah, da se sagne i kod kojih je potreban iznenadan jak fizički napor.
Dijabetes zahteva korekciju ishrane i obaveznu fizičku aktivnost
- Zdrav način ishrane i fizičku aktivnost kao nacija nedovoljno primenjujemo, zbog čega smo sve gojazniji, maltene u svim uzrastima - upozorava prof. dr Srđan Popović, potpredsednik Udruženja za proučavanje šećerne bolesti u Srbiji i načelnik Odeljenja za hronične komplikacije i ishranu Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.
- Gojaznost podrazumeva povišen nivo insulina u krvi, što tokom vremena iscrpljuje endokrinu rezervu pankreasa. Ukoliko kod takve osobe postoji genetska predispozicija, vrlo brzo će se razviti manifestacija šećerne bolesti.
Statistike pokazuju da od dijabetesa ima oko deset odsto obolelih, s tim što na jednog dijagnostikovanog tri do četiri ostaju neotkrivena. Problem je, nažalost, u tome što nema bolnih simptoma koje bi osobu blagovremeno upozorile.
Osim sušenja usta i noćnog mokrenja, prvi i najčešći simptomi stižu iz donjih ekstremiteta u vidu žarenja, pečenja, grčeva u stopalima i listovima, kao i osećaj da gazi kao po tepihu iako je na tvrdoj podlozi.
Ovo sve predstavlja hroničnu komplikaciju dijabetesa, poznatu kao distalna senzomotorna polineuromiopatija.
Ove promene predstavljaju početak oštećenja sitnih krvnih sudova, koji, inače, ishranjuju veće krvne sudove i nerve. Zapravo, kod čak 70 odsto novootkrivenih dijabetičara postoji i neki oblik komplikacija, koje, ukoliko se ne leče na pravi način, mogu dovesti i do infarkta ili šloga.
* Da li postoji način da se ovo stanje predupredi?
- Iscrpljujućim rigoroznim dijetama koje brzopotezno treba da "istope" kilograme, sigurno ne. Pacijent postupno treba da menja životne navike koje podrazumevaju korekciju ishrane i obaveznu fizičku aktivnost, ali i izbegavanje stresa, koliko god je to moguće. Kada je reč o promeni načina ishrane treba primenjivati dijetu koja mesečno dovodi do gubljenja najviše dva do tri kilograma, što se smatra optimumom.
Takođe, obavezno treba pratiti biohemijske parametre u krvi. I fizička aktivnost je izuzetno važna, jer se pravilnim vežbanjem "sagoreva" višak kalorija.
Za gojazne i dijabetičare to znači što više brzog hoda po ravnom, a nikako trčanje ili druge naporne vežbe, zbog mogućeg prisustva drugih bolesti, poput hipertenzije. U ovo zimsko hladno vreme, kada su ljudi većinom vremena prikovani za kuću preporučljivi su sobni trenažeri, a ako ih nema onda bi trebalo upražnjavati laganu gimnastiku.
ZA ZDRAVE
Fizičku aktivnost umerenog intenziteta, u trajanju od najmanje pola sata pet dana u nedelji, ili intenzivno vežbanje od najmanje 20 minuta, tri dana u nedelji, zdravim osobama od 18 do 65 godina preporučuje Američko udruženje kardiologa i Američki koledž sportske medicine. Njihova preporuka je da se tokom vežbanja angažuju velike mišićne grupe, da se aktivnost sprovodi kontinuirano i da bude ritmična. Ove zahteve zadovoljava hodanje, odnosno džoging, plivanje, vožnja bicikla...
U zavisnosti od mogućnosti vežbe mogu da se kombinuju, ali je važno znati da vežbanje kraće od deset minuta, bilo kog intenziteta, ne doprinosi unapređenju zdravlja! Zato, osobe koje žele dodatno da unaprede svoje zdravlje, poboljšaju kondiciju, smanje rizik za pojavu hroničnih nezaraznih oboljenja i narušavanje opšteg zdravlja, spreče pojavu gojaznosti, treba da povećaju "minimalne doze" fizičke aktivnosti - preporučuje doc. dr Sanja Mazić.
Izvor: Večernje novosti
Fizička aktivnost je posebno važna za sprečavanje nastanka koronarnih bolesti, hipertenzije, insulin nezavisnog dijabetesa, osteoporoze, tumora debelog creva, anksioznosti i depresije. O ovoj temi za Život plus govori doc. dr Sanja Mazić
Fizička aktivnost je posebno važna za sprečavanje nastanka koronarnih bolesti
Od faktora rizika koji najčešće utiču na narušavanje zdravlja i pojavu hroničnih nezaraznih bolesti, na prvo mesto izbila je fizička neaktivnost, ustanovila je Svetska zdravstvena organizacija. Shodno tome, državama članicama upućene su preporuke u vezi s politikom javnog zdravlja stanovništva. Iako najvažnija, fizička neaktivnost nije i jedina. Nju prate i drugi faktori rizika, kao što je pušenje, prekomerna telesna masa i gojaznost.
Naglašavajući da je većina oboljenja rezultat složene interakcije između naslednih i faktora sredine ispoljenih kroz ishranu, životni stil i socijalne faktore, doc. dr Sanja Mazić, ekspert za sportsku medicinu i koautor Evropskih preporuka u ovoj oblasti, kaže:
- Prihvatanje zdravog životnog stila koji podrazumeva fizičku aktivnost, zdrav način ishrane i izbegavanje pušenja može sprečiti pojavu oboljenja ili olakšati lečenje.
Da bi razumeli zašto je ovako veliko naučno interesovanje za ispitivanje uticaja fizičke aktivnosti na zdravlje, dovoljno je pogledati statistiku Amerike, zemlje koja redovno vodi i objavljuje statističke podatke u okviru kojih može da se nađe i svaka druga država.
Objavljena statistika sa početka ove godine pokazuje da su vodeći uzrok smrtnosti srčana oboljenja, koja prate maligniteti, hronična oboljenja donjih delova disajnih puteva, cerebrovaskularne bolesti, dijabetes... U procentima izračunato, čak 61 odsto bolesti direktno je povezano sa fizičkom neaktivnošću.
Bavljenje fizičkom aktivnošću posebno je važno za sprečavanje ili ublažavanje nastanka koronarnih bolesti, hipertenzije, insulin nezavisnog dijabetesa, osteoporozu, tumora debelog creva, anksioznosti i depresije.
Prevencija kardiovaskularnih bolesti
Da je fizička aktivnost izuzetno važna u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, kao i prevenciji komplikacija kod osoba koje su, nažalost, već postale srčani bolesnici potvrđuje i kardiolog doc. dr Arsen Ristić, zamenik direktora Poliklinike Kliničkog centra Srbije.
- Umerena, redovna fizička aktivnost veoma je značajna jer direktno popravlja kvalitet života srčanih bolesnika smanjujući smrtnost i komplikacije većine srčanih oboljenja. Fizička aktivnost doprinosi boljoj regulaciji arterijskog pritiska, šećera u krvi, a postepeno smanjuje i tegobe kod bolesnika sa dugogodišnjom anginom pektoris, koje nastaju zbog razvoja kolateralnih krvnih sudova na srcu.
Takođe, doprinosi mirnijem srčanom radu, pomaže u redukciji telesne težine i povišenih masnoća u krvi, a povoljno deluje i na sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka i protok u perifernim krvnim sudovima.
* Kakvu fizičku aktivnost preporučujete?
- Veoma je važno da se u fizičku aktivnost ulazi postepeno, odnosno da se vreme vežbanja i intenzitet vežbi polako podiže do zacrtanih pola sata ili 45 minuta. Fizička aktivnost koja podrazumeva svakodnevnu šetnju u dužini od tri kilometra ili umerenog polusatnog aerobnog vežbanja treba da se radi pet dana u nedelji.
U prilog ove svakodnevne potrebe govori primer zaposlenih u zgradama sa tri i više spratova, kod kojih je nedvosmisleno dokazano da ukoliko idu pešice imaju značajno manji kardiovaskularni rizik. Istovremeno, redukcija težine i redovna fizička aktivnost mogu da spreče i nastanak dijabetesa, koji, inače, dramatično podiže rizik za najteža kardiovaskularna oboljenja.
* Kako da vežbaju srčani bolesnici?
- Bilo koji oblik blage fizičke aktivnosti koristan je za većinu stabilnih bolesnika sa srčanim oboljenjima i srčanom slabošću. Jedini uslov je da redovno uzimaju lekove i da nemaju nove tegobe ili znake naglog pogoršanja bolesti. Baveći se fizičkom aktivnošću pomažu srcu da poboljša funkcije i radi efikasnije.
Međutim, nijedan bolesnik ne sme da vežba na svoju ruku. Pre početka vežbanja, pogotovo ako namerava da povećava intenzitet napora, obavezno treba da se konsultuje sa svojim lekarom. U svakom slučaju, vežbanje koje prija bolesniku i ako se izvodi u društvu uvek je efikasnije.
* Šta je važno još napomenuti?
- Pre izvođenja vežbi prvo se treba zagrejati, a po završetku uraditi vežbe istezanja. Ako je hladno i vetrovito, zagrevanje treba uraditi u kući. Hodanje se smatra jednom od najkorisnijih vežbi, a treba ga primenjivati i u svakodnevnim obavezama, kao što je odlazak u nabavku.
Za osobe koje su fizički već aktivne, vožnja bicikla ili plivanje mogu biti idealno rešenje. Vežbanje treba započeti polako, a zatim povećavati intenzitet aktivnosti.
* Kako znati da su vežbe odgovarajuće?
- Ako bolesnik može da razgovara dok vežba, intenzitet napora je odgovarajući. Ukoliko se oseti nedostatak vazduha, vrtoglavica, bol u grudima, mučnina ili preznojavanje, napor je suviše veliki, pa vežbanje treba prekinuti. Takođe, ne treba vežbati posle obimnijeg obroka niti praznog stomaka.
Najidealnije je napraviti fizički napor jedan do dva sata posle manjeg obroka. U svakom slučaju, bolesnik treba da izbegava vežbe koje zahtevaju da zadrži dah, da se sagne i kod kojih je potreban iznenadan jak fizički napor.
Dijabetes zahteva korekciju ishrane i obaveznu fizičku aktivnost
- Zdrav način ishrane i fizičku aktivnost kao nacija nedovoljno primenjujemo, zbog čega smo sve gojazniji, maltene u svim uzrastima - upozorava prof. dr Srđan Popović, potpredsednik Udruženja za proučavanje šećerne bolesti u Srbiji i načelnik Odeljenja za hronične komplikacije i ishranu Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.
- Gojaznost podrazumeva povišen nivo insulina u krvi, što tokom vremena iscrpljuje endokrinu rezervu pankreasa. Ukoliko kod takve osobe postoji genetska predispozicija, vrlo brzo će se razviti manifestacija šećerne bolesti.
Statistike pokazuju da od dijabetesa ima oko deset odsto obolelih, s tim što na jednog dijagnostikovanog tri do četiri ostaju neotkrivena. Problem je, nažalost, u tome što nema bolnih simptoma koje bi osobu blagovremeno upozorile.
Osim sušenja usta i noćnog mokrenja, prvi i najčešći simptomi stižu iz donjih ekstremiteta u vidu žarenja, pečenja, grčeva u stopalima i listovima, kao i osećaj da gazi kao po tepihu iako je na tvrdoj podlozi.
Ovo sve predstavlja hroničnu komplikaciju dijabetesa, poznatu kao distalna senzomotorna polineuromiopatija.
Ove promene predstavljaju početak oštećenja sitnih krvnih sudova, koji, inače, ishranjuju veće krvne sudove i nerve. Zapravo, kod čak 70 odsto novootkrivenih dijabetičara postoji i neki oblik komplikacija, koje, ukoliko se ne leče na pravi način, mogu dovesti i do infarkta ili šloga.
* Da li postoji način da se ovo stanje predupredi?
- Iscrpljujućim rigoroznim dijetama koje brzopotezno treba da "istope" kilograme, sigurno ne. Pacijent postupno treba da menja životne navike koje podrazumevaju korekciju ishrane i obaveznu fizičku aktivnost, ali i izbegavanje stresa, koliko god je to moguće. Kada je reč o promeni načina ishrane treba primenjivati dijetu koja mesečno dovodi do gubljenja najviše dva do tri kilograma, što se smatra optimumom.
Takođe, obavezno treba pratiti biohemijske parametre u krvi. I fizička aktivnost je izuzetno važna, jer se pravilnim vežbanjem "sagoreva" višak kalorija.
Za gojazne i dijabetičare to znači što više brzog hoda po ravnom, a nikako trčanje ili druge naporne vežbe, zbog mogućeg prisustva drugih bolesti, poput hipertenzije. U ovo zimsko hladno vreme, kada su ljudi većinom vremena prikovani za kuću preporučljivi su sobni trenažeri, a ako ih nema onda bi trebalo upražnjavati laganu gimnastiku.
ZA ZDRAVE
Fizičku aktivnost umerenog intenziteta, u trajanju od najmanje pola sata pet dana u nedelji, ili intenzivno vežbanje od najmanje 20 minuta, tri dana u nedelji, zdravim osobama od 18 do 65 godina preporučuje Američko udruženje kardiologa i Američki koledž sportske medicine. Njihova preporuka je da se tokom vežbanja angažuju velike mišićne grupe, da se aktivnost sprovodi kontinuirano i da bude ritmična. Ove zahteve zadovoljava hodanje, odnosno džoging, plivanje, vožnja bicikla...
U zavisnosti od mogućnosti vežbe mogu da se kombinuju, ali je važno znati da vežbanje kraće od deset minuta, bilo kog intenziteta, ne doprinosi unapređenju zdravlja! Zato, osobe koje žele dodatno da unaprede svoje zdravlje, poboljšaju kondiciju, smanje rizik za pojavu hroničnih nezaraznih oboljenja i narušavanje opšteg zdravlja, spreče pojavu gojaznosti, treba da povećaju "minimalne doze" fizičke aktivnosti - preporučuje doc. dr Sanja Mazić.
Izvor: Večernje novosti