Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Zdravi zubi, zdravo telo

Diskusija u 'Zdravlje' započeta od Ana_ana, 15.11.2009.

  1. MALIKPALIK

    MALIKPALIK

    Postova:
    1
    Zahvala:
    0
    Dodajem još jedan trik. Kažu da more izbjeljuje zube, pa je poželjno mučakti u ustima svako malo. A tko nemože do mora, fiziološku otopinu.

     
    Poslednja izmena od urednika: 04.07.2012
  2. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    24.070
    Zahvala:
    548
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Desni propadaju od detinjstva

    Desni propadaju od detinjstva

    Profesor dr Božidar Dimitrijević u razgovoru za Novosti o uzrocima i mogućnostima lečenja parodontopatije, koja pogađa sve više ljudi

    1.jpg
    Profesor dr Božidar Dimitrijević sa pacijentom

    PREMA podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 50 odsto dece do adolescencije boluje od nekog oblika upale desni i blažih oblika parodontopatije, a praktično svi odrasli boluju od nekog oblika parodontopatije.
    Ova bolest potpornog aparata zuba je najrasprostranjenija u svetu, i jedan od najčešćih uzroka vađenja zuba nakon 40. godine.
    Mada mnogi misle da bolest nastaje u odraslom dobu, ona zapravo počinje još u detinjstvu.

    Osnovni faktor za nastanak parodontopatije je dentalni plak, mikrobna naslaga koja se stalno stvara na površini zuba, a uklanja isključivo mehanički pranjem zuba i korišćenjem ostalih sredstava za održavanje higijene.
    Ostali faktori rizika nemaju ulogu u nastanku, već samo u razvoju bolesti, jer utiču na patogenetski tok, ali bez dentalnog plaka nema parodontopatije.

    - Dentalni plak nastaje spontano i već pet minuta posle pranja zuba dolazi do prvih akumulacija organske skrame koja nastaje iz pljuvačke, a šest sati posle formiranja te naslage počinje ugradnja prvih mikroorganizama iz usne duplje - kaže u intervjuu „Novostima“ profesor dr Božidar Dimitrijević, iz Klinike za parodontologiju i oralnu medicinu Stomatološkog fakulteta u Beogradu.

    - U tom trenutku, to su gram-pozitivni aerobni mikroorganizmi, normalni stanovnici usne duplje. Oni nemaju značajnu ulogu u nastanku i razvoju bolesti, ali pripremaju teren za naseljavanje drugih mikroorganizama koji su parodontopatogeni, što se dešava tek za četiri do šest dana.


    Kako to možemo da izbegnemo?

    - Dobrim održavanjem oralne higijene, što podrazumeva pravilan izbor sredstava, dobru tehniku korišćenja tih sredstava, i pranje zuba dovoljno često i dovoljno dugo. Bez ispunjenja ta četiri faktora nema uklanjanja dentalnog plaka.

    Koliko je „dovoljno često“?

    - Zubi bi trebalo da se besprekorno operu tri puta dnevno. Postoje tabletice sa organskim bojama za detekciju dentalnog plaka. Kada uveče perete zube najbolje što možete, uzmite antiplak tabletu, jedan minut je valjajte po ustima, pa isperite i pogledajte se u ogledalu. Ako ima prebojenosti na zubima, dentalni plak nije uklonjen, i treba da nastavite sa pranjem.

    Šta se podrazumeva pod pojmom „dovoljno dugo“?

    - To zavisi od manipulativnih sposobnosti. Dobro obučeni mogu u kraćem periodu, na primer, za tri minuta četkicom da operu zube, a posle toga da koriste i ostala sredstva za održavanje higijene kao što su konac, aproksimalna četkica za bočne prostore i između zuba, stimulatori. Četkica za zube je veoma značajna, ali u našem narodu postoji predrasuda da je tvrda četkica mnogo efikasnija, a zapravo je suprotno, jer dentalni plak se najbolje uklanja sa srednje tvrdim i mekim četkicama za zube.

    2.jpg

    Kada treba da se počne sa ovakvim higijenskim režimom? - Još u detinjstvu. Parodontopatija je razvojno oboljenje, uvek joj prethodi gingivit, zapaljenje desni. Kada se ono ne leči, patološki proces se širi, zahvata dublja parodontalna tkiva. To pokreće neke destruktivne mehanizme u potpornim tkivima koji se manifestuju njihovom razaranjem, formiranjem parodontalnih džepova i drugim simptomima.

    Koje su faze bolesti i kakva je prognoza svake od njih?

    - Prva faza je zapaljenje desni, i u tom prodermalnom stadijumu može da se uradi apsolutno sve na parodoncijumu da se vrati stanje aposolutnog zdravlja. U drugom razvojnom stadijumu nijednom terapijskom merom ne može da se postigne apsolutni oporavak. Ako se bolest ne zaustavi, dolazi do ozbiljnih razaranja potpornih tkiva i nastaje treći manifestni stadijum pune kliničke slike.

    Tada se primenjuju ozbiljnije terapeutske procedure i sofisticiranije hirurške metode. U ovoj fazi zubi još mogu da se sačuvaju i da se uspostavi zdravlje, ali na postojećem nivou razaranja parodoncijuma uz delimičnu regeneraciju.

    Džepovi koji se formiraju između desni i zuba moraju da se eliminišu, jer u njima ima zrelog dentalnog plaka u kome dominiraju parodontopatogeni koji izazivaju patološki proces. Ali ako se bolest „ne uhvati“ ni tada, nastaje terminalni razvojni stadijum. Tada je razaranje svih parodontalnih tkiva potpuno, a zubi plivaju u obolelom mekom tkivu.

    Šta je tu najveći problem?

    - Što u početnim stadijumima nema burne kliničke slike, nema bola. Može da se javi krvarenje desni na provokaciju prilikom pranja zuba ili uzimanja čvrste hrane, osećaj stranog tela između zuba, peckanje ili trnjenje u desnima. Tek u trećem razvojnom stadijumu javlja se sedam jasno ispoljenih kliničkih simptoma bolesti: zapaljenje desni, povlačenje desni sa produženjem krune pa zubi postaju neuporedivo duži, formiraju se parodontalni džepovi, javlja se sadržaj u parodontalnom džepu, zbog propadanja dentalnog tkiva dolazi do labavljenja zuba različitog intenziteta i javlja se patološka migracija odnosno promena položaja zuba. Obim razaranja potpornih tkiva u tom trenutku stvara uslove za nastanak komplikacija.

    Koje su najčešće komplikacije?

    - Anaerobna infekcija i ograničena gnojna kolekcija u džepovima, što je izuzetno bolno. Javljaju se i drugi potencijalni simptomi kao što su povišena temperatura, malaksalost, groznica, a sve to primorava bolesnika da se javi lekaru. Stomatologu se jalja pacijent sa komplikacijama i sa izraženim razaranjem parodontalnih tkiva. Tada moraju da se koriste opsežne terapijske mere da se patološki proces prvo zaustavi, pa da se eliminiše i da se stvore povoljni uslovi u parodontalnom tkivu. Dok postoji inflamacija, ne rade se popravke, protetska rehabilitacija i slično.

    Zbog čega je lečenje parodontopatije tako skupo?

    - Kompletna parodontologija je praktično izopštena iz sistema zdravstvene zaštite, što je nedopustivo i bitno utiče na zdravlje stanovništva. Nauka danas zna da oboljenja parodoncijuma bitno utiču ili na nastanak, ili na razvoj različitih sistemskih bolesti: dijabetesa tipa dva, kardiovaskularnih oboljenja (pre svega ateroskleroze), spontanih pobačaja, preveremenih porođaja ili rađanja dece male telesne težine. Treba naglasiti da je lečenje početnih stadijuma parodontopatije jeftino i kratko traje, a u uznapredovalim stadijumima lečenje je sve skuplje i duže traje.

    PASTA NE LEČI
    Koliko u zaustavljanju parodontopatije mogu da pomognu sredstva za održavanje oralne higijene?
    - Ti preparati potpomažu terapiju. Pasta za zube je značajna, ali ona ne može da izleči bolest.
    Postoje i razne vodice za ispiranje, ali samo jedna sadrži supstancu hlorheksidin diglukonat koja ima dokazani antiplak efekat.

    BRIGA O KORENU
    Da li ogoljeno korenje zuba treba da se zaštiti?
    - Eksponiranje korena zuba svi doživljavaju kao estetski problem, a to je pre svega ozbiljan zdravstveni problem. Naime, koren je inervisan preko pulpe i kada je ogoljen povećava se njegova osetljivost na termičke (toplo-hladno) i mehaničke nadražaje (pranje zuba).
    Na eksponiranom korenu zuba stvaraju se uslovi za nastanak karijesa, a karijes na korenu zuba uvek ima lošu prognozu. O tim stvarima treba voditi računa, pa se radi ili desenzibilizacija površine korena zuba i kondicioniranje, a u slučaju kada je izolovana recesija postoji i hirurška terapija.

    Izvor: Večernje novosti

     

Preporučite stranicu