Član
- Učlanjen(a)
- 06.06.2010
- Poruka
- 167
Zašto nam je toliko stalo do vernosti?
Kako to da uvek i iznova obećavamo i tražimo vernost?
Vernost očito spada među one ljudske snove koji se uvek i iznova ponavljaju, iako su tako retko ostvarivi. Pa ipak vernost nije obična zabluda. Suprotno, ona je kičma, potpora nežnom materijalu od koga se sastoji ljubav. Njeni osećaji i raspoloženja su promenljivi poput martovskog vremena. Svako ko voli hteo bi da lep trenutak postane trajan i zbog toga želi vernost.
Temelji vernosti su u detinjstvu
Dublji uzrok se tiče naše kulturološke okoline u ranom detinjstvu. U isključivoj je i tesnoj vezi s odnosom majke i deteta, pogotovo u razdoblju prve dve godine života. Iz tog modela proizlaze svi drugi i tim merilima ih treba meriti. Postoje društva koja ne poznaju te isključive veze majka - dete, jer se kolektivne veze prepliću s ograničenjima sopstvene porodice. U takvim kulturama se majke osećaju odgovorne i za tuđu decu i deca se vežu i za druge majke, i zato ne poznaju naše karakteristične oblike ljubomore!!!
Kada nekoga zaista želimo samo za sebe
Ljubomora je naime druga strana vernosti. Zato što vernost sve lepo želi sačuvati zauvek, ljubomora želi srušiti sve što tu trajnost ugrožava, pogotovo trećeg - konkurenciju. Vernost i ljubomora su dve strane iste medalje. Oboje su posledica zahteva za isključivom blizinom i vlasništvom, kakvo postavlja beba majci i onaj koji voli ga postavlja intimnom partneru. Boji se da će ga izgubiti ako će ga deliti s drugima. Kada ne bi bilo tog straha, ne bilo niti zahteva za vernošću, ljudi bi ljubav mogli deliti sa drugima, mogli bi se sjediniti i priuštiti svakome svoje. Ali to je za sve nas - u pravilu - preveliki zahtev.
Zašto se vernost podrazumeva?
Vernost je samopodrazumevajući rezultat ljubavi i dok ljubav buja, s njom nema problema. Zato si mladi parovi sa tolikom lakoćom prisežu na vernost. Nije im teško održavati obećanje. Drugačije je kada ljubav više nije toliko živa i isključiva. Ako se pokazuju i drugi partneri koji bi mogli biti vredni te ljubavi ili se imalo čine privlačni, u povoljnom trenutku nastaje ljubav, ujedno i nevera i odmah se ljubav razdeljuje; jer je isključivo pravilo da se ubrzo prenosi s jednog partnera na drugog.
Većinom smo ucenjivači
Puno puta je to razlog za tragediju raskida i razvoda, ljubomora i nove veze, po starom ucenjivačkom pravilu »on/a ili ja – moraš odlučiti. I tako nastaje nova veza, s novim obećanjima na vernost i novim opasnostima. Uzbudljiva igra koja nema kraja dokle god ustrajemo u predstavi o paru koji neće izdržati niti jednu dopunu i nikakvu konkurenciju. Čini se da nam je duboko u krvi i da je od svih alternativa – od stereogamije nasuprot monogamiji – najbliža i najjednostavnija. Posledica toga je vernost.
Kada vernost postaje nefunkcionalna?
Vernost postaje oklop i grč ako iza nje ne stoji nimalo ljubavi. Naravno da je moguće zastupati i mišljenje da je vernost i tada još uvek obavezna, da je upravo bračna veza vrednost sama po sebi zbog brige za decu, zaštite društvenog položaja, zajedničke starosti. U tom pogledu vernost može biti osiguranje od prevelike promenljivosti ljubavnih osećaja. I kada su osećaji potpuno umrli tamo je vernost još samo klimavi kostur na kome više nema mesa niti krvi i u kome više nikada neće biti moguće probuditi novi život.
Razgovarajte s mužem o svojim osećajima! Ali nikada nemojte da prebacujete. Govorite o sebi. Prekoravanjem naime samo povećavate udaljenost među vama.
Izvor: Intimate Medicine
Vernost očito spada među one ljudske snove koji se uvek i iznova ponavljaju, iako su tako retko ostvarivi. Pa ipak vernost nije obična zabluda. Suprotno, ona je kičma, potpora nežnom materijalu od koga se sastoji ljubav. Njeni osećaji i raspoloženja su promenljivi poput martovskog vremena. Svako ko voli hteo bi da lep trenutak postane trajan i zbog toga želi vernost.
Temelji vernosti su u detinjstvu
Dublji uzrok se tiče naše kulturološke okoline u ranom detinjstvu. U isključivoj je i tesnoj vezi s odnosom majke i deteta, pogotovo u razdoblju prve dve godine života. Iz tog modela proizlaze svi drugi i tim merilima ih treba meriti. Postoje društva koja ne poznaju te isključive veze majka - dete, jer se kolektivne veze prepliću s ograničenjima sopstvene porodice. U takvim kulturama se majke osećaju odgovorne i za tuđu decu i deca se vežu i za druge majke, i zato ne poznaju naše karakteristične oblike ljubomore!!!
Kada nekoga zaista želimo samo za sebe
Ljubomora je naime druga strana vernosti. Zato što vernost sve lepo želi sačuvati zauvek, ljubomora želi srušiti sve što tu trajnost ugrožava, pogotovo trećeg - konkurenciju. Vernost i ljubomora su dve strane iste medalje. Oboje su posledica zahteva za isključivom blizinom i vlasništvom, kakvo postavlja beba majci i onaj koji voli ga postavlja intimnom partneru. Boji se da će ga izgubiti ako će ga deliti s drugima. Kada ne bi bilo tog straha, ne bilo niti zahteva za vernošću, ljudi bi ljubav mogli deliti sa drugima, mogli bi se sjediniti i priuštiti svakome svoje. Ali to je za sve nas - u pravilu - preveliki zahtev.
Zašto se vernost podrazumeva?
Vernost je samopodrazumevajući rezultat ljubavi i dok ljubav buja, s njom nema problema. Zato si mladi parovi sa tolikom lakoćom prisežu na vernost. Nije im teško održavati obećanje. Drugačije je kada ljubav više nije toliko živa i isključiva. Ako se pokazuju i drugi partneri koji bi mogli biti vredni te ljubavi ili se imalo čine privlačni, u povoljnom trenutku nastaje ljubav, ujedno i nevera i odmah se ljubav razdeljuje; jer je isključivo pravilo da se ubrzo prenosi s jednog partnera na drugog.
Većinom smo ucenjivači
Puno puta je to razlog za tragediju raskida i razvoda, ljubomora i nove veze, po starom ucenjivačkom pravilu »on/a ili ja – moraš odlučiti. I tako nastaje nova veza, s novim obećanjima na vernost i novim opasnostima. Uzbudljiva igra koja nema kraja dokle god ustrajemo u predstavi o paru koji neće izdržati niti jednu dopunu i nikakvu konkurenciju. Čini se da nam je duboko u krvi i da je od svih alternativa – od stereogamije nasuprot monogamiji – najbliža i najjednostavnija. Posledica toga je vernost.
Kada vernost postaje nefunkcionalna?
Vernost postaje oklop i grč ako iza nje ne stoji nimalo ljubavi. Naravno da je moguće zastupati i mišljenje da je vernost i tada još uvek obavezna, da je upravo bračna veza vrednost sama po sebi zbog brige za decu, zaštite društvenog položaja, zajedničke starosti. U tom pogledu vernost može biti osiguranje od prevelike promenljivosti ljubavnih osećaja. I kada su osećaji potpuno umrli tamo je vernost još samo klimavi kostur na kome više nema mesa niti krvi i u kome više nikada neće biti moguće probuditi novi život.
Razgovarajte s mužem o svojim osećajima! Ali nikada nemojte da prebacujete. Govorite o sebi. Prekoravanjem naime samo povećavate udaljenost među vama.
Izvor: Intimate Medicine
Poslednja izmena od urednika:
