Voćke stablašice

Uobičajena nega
Zahtevi gajenja uopšte isti su kao i za ja
buke .
Mušmule mogu da napadnu gusenice koje jedu listove i gljivična
pegavost listova.
Orezivanje i oblikovanje
Žbunast oblik postiže se kao i kod jabuka
(). Početn
o orezivanje za polustablašice je kao i kod jabuka. Kada je
utvrđena glavna okosnica, zimi povremeno proređujte grančice da biste zadržali otvorenu krošnju. Uklonite
preguste, bolesne ili odumrle grane.
 
Berba i skladištenje
Plodove ostavite što duže na stablu da bi postigli pun ukus. Uberite ih pred kraj jeseni, kada se drščica lako odvaja
od grane, po mogućnosti kad je suvo vreme.
Plodovi su odmah posle berbe neukusni i pre upotrebe treba da se uskladište. Da bi se sprečilo nastajanje truleži,
drščice potopite u jak rastvor soli, pa tek onda poslažite plodove u gajbice, i to tako da se ne dodiruju i da im čašice
budu okrenute nadole. Upotrebljavajte ih kada meso omekša i postane smeđe.
Razmnožavanje
Razmnožavajte ih pločastim ili T-okuliranje
m (,
ili kalemljenjem na popravljen s
poj
 
img0182.png

img0181.png
 
Šljive evropske i damaske, mirabele, japanske šljive (Prunus x domestka)


Razne vrste šljiva odgajaju se zbog ukusnih plodova. To su: evropske šljive (selekcije Prunus x domestica); bele
šljive (Prunus x domestica i P. insitia); damaske šljive, mirabele (P. insititia); džanarike (P. cerasifera) i japansko-
kineske šljive (P. salicina, syn. P. triflora).
Krajevi u hladnijoj umerenoj klimi savršeni su za gajenje evropskih i damaskih šljiva. U toplim krajevima gde proleće
dolazi ranije, češće se odgajaju japanske šljive i mirabele. Sve vrste šljiva vole mnogo sunca i srazmerno malo
padavina. Džanarike ili mirabele retko se odgajaju zbog plodova, ali često se upotrebljavaju kao odlične podloge za
mnoge druge šljive i neka ukrasna stabla.
 
Postoji mnogo sadnica prilagođenih razhčitim podnebljima. S mnogim patuljastim podlogama, koje danas mogu da
se nađu u ponudi, šljive su savršene voćke čak i za male bašte. Damaske šljive obično stvaraju manja stabla nego
obične šljive. Oblici zbijenog piramidalnog stabla i patuljastog žbuna posebno su pogodni za male bašte. Da biste
dobili najkvalitetnije plodove u hladnijim podnebljima, na sunčanim zidovima odgajajte lepezast oblik stabla.
Evropske i damaske šljive traže 700-1000 sati temperature ispod 7° C, a japanske 500-900 sati.
Mesto i sadnja
Da bi se uspešno obavilo oprašivanje cvetova, šljivama je potrebno toplo i zaštićeno mesto. Uslovi za oprašivanje
su složeni - neke sadnice su samooplodne, a drugima je u blizini potreban pogodan oprašivač. Prema konačnoj
veličini proverite da li imate dovoljno prostora za željen broj stabala.
Mesto
Sve šljive, posebno japanske vrste, cvetaju početkom proleća, a džanarike još ranije. Zato su prolećni mrazevi uvek
opasni, pa je najbolje da se voćke sade na srazmerno zaštićenom mestu bez mraza. Da bi se izbegla šteta na
stablima i podstaklo oprašivanje insektima, šljive treba da budu zaštićene i od vetra.
 
Većina zemljišta jeste pogodna, ali izbegavajte ona izuzetno krečnjačka i slabo ocedita. Šljivama na siromašnim i
peskovitim staništima potrebno je dodatno prihranjivanje i zalivanje da bi se održao kvalitetan rast i rod i poboljšao
ukus

.
Podloge
Za stabla šljiva male do srednje veličine (2,2 - 4m) najbolje su podloge 'Pixy' i 'St Julien A' (umereno bujne). Za ona
do 4,25 m odaberite podloge 'Myrobalan B' (inkompatibilna s nekim sadnicama) ili 'Brompton' (univerzalna).
'Marianna' je izvrsna za japanske šljive, ali je inkompatibilna s nekim evropskim šljivama. Stabla šljiva sklona su
teranju divljih izbojaka, ali to je ređe na savremenim podlogama.
 
Oprašivanje
Evropske i damaske šljive mogu da budu samooplodne, delimično samooplodne ili samosterilne. Srećom, neki
posebno omiljene sadnice, npr. 'Victoria', jesu samooplodni, ali sadnjom odgovarajućih oprašivača imaćete
sigurnije rodove. Sadnice koje nisu samooplodne uvek moraju da se sade s kompatibilnim oprašivačima. Džanarika
je samooplodna. Neke japanske šljive takođe su samooplodne, ali većina daje bolje rezultate kada su posađene uz
odgovarajuće oprašivače. Sadnice šljiva koje neće oprašiti druge navedeni su u popisu preporučljivih sadnica na
(), gde se nalaze i podaci o vremenu cvetanja. Pri kupovini potražite savet o oprašivanju pojedinih stabala.
Sadnja
Sadnju bi trebalo da obavite što ranije pred kraj jeseni ili na početku zime, jer rast započinje u rano proleće.
Najbolje je da su sva stabla 2 godine poduprta kocem, a trajno poduprite sva ona koja se nalaze na podlozi 'Pixy'.
Razmaci sadnje
(dole)
zavise od odabranog oblika gajenja i bujnosti podloge.
 
RAZMACI SADNJE SLJIVE

oblik stabla

podloga

razmak između stabala

razmak Između redova

Žbun

'St Julien a'

4-5 m

5,5m

Polustablašica

'Brompton' ili 'Myrobalan B'

5,5-7 m

7 m

Lepeza

'St Julien a'

5-5,5 m


Piramida

'St Julien a' ili 'Pixy'

2,5-4 m

4-6 m
 
Uobičajena nega
Stabla redovno prihranjujte, zalivajte i pregledajte zbog štetočina i bolesti. Proređivanje plodova izvodite prema
potrebi. Ako su prolečni mrazevi česti, procvetala stabla uza zidove zaštitite pokrivačima.
Proređivanje plodova
To je važan postupak kojim se dobijaju voćke boljeg ukusa i smanjuje opasnost od pucanja grana pod težinom
plodova. Ako je rod veliki, možete već rano da proredite male plodove. Posle formiranja koštica i nakon prirodnog
opadanja plodova, proredite preostale plodove na razmake 5-8 cm (kod malih plodova), a kod sadnica krupnijih
plodova (npr. 'Victoria') na 8-10 cm. Za taj posao najbolje su obične makaze, jer su „brže" od voćarskih
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Natrag
Top