Član
- Učlanjen(a)
- 03.07.2010
- Poruka
- 255
Влада ће опорезовати банке, а не грађане
Раскол са ММФ-ом због профила економских реформи у Мађарској прети да изазове преливање кризе по источној Европи, упозорава Томас Манроу, председник ЕБРД-а
Неславни прекид преговора: Будимпешта.
Какве реформе сме да захтева ММФ од економски посусталих држава? Дилема је деценијама била „привилегија” земаља некадашњег трећег света без много последица по финансијско тржиште развијеног света. Са грчком дужничком кризом ММФ од прошле јесени са новим ауторитетом крстари Eвропом предлажући владама болне реформе. Преговори са експертима ММФ-а легендарно су напорни, углавном за економски посустале домаћине, тврде познаваоци.
Најзадуженија држава централне Европе Мађарска ових дана је – по још непознатој цени показала да пракса „знојења” пред ММФ-ом није обавезни преговарачки манир.
„Мађарска је са ММФ-ом 2008. године склопила финансијски аранжман, који истиче октобра 2010. године. Једина ставка записана у том споразуму јесте да Мађарска 2010. године мора снизити буџетски дефицит на 3,8 одсто бруто домаћег производа. Споразум са ММФ-ом не наводи како ћемо достићи зацртани циљ. Избор времена и оруђа представља искључиво домаћу националну ствар”, изјавио је јуче премијер Мађарске Виктор Орбан на међународној конференцији за новинаре у Будимпешти.
Орбаново пркосно упозорење уследило је након неславног прекида преговора мађарске владе и ММФ-а прошлог викенда у Будимпешти.
Мађарска и ММФ разишли су се (без прецизно одређеног датума новог састанка) због суштинског размимоилажења преговарачких страна о пожељном извору новца за попуњавање текућег дефицита и његовом додатном смањивању у 2011. години.
ММФ је двонедељним преговорима са Будимпештом инсистирао на ригорозним мерама јавне штедње, новим порезима на личне приходе, приватизацији државне железнице, смањењу издвајања за здравство и социјалу... Влада Виктора Орбана лек за економске недаће види у завођењу двогодишњег пореза на пословање банака уз драстично снижавање плате гувернера Централне банке (за 75 одсто, на 6.900 евра годишње).
„Питање је одакле ће Мађарска да прикупи недостајућих 200 милијарди форинти (711 милиона евра): од народа или од банака. После двадесет година влада покушава да убере новац од оних који га стварно имају”, поручио је јуче Јанош Лазар, лидер парламентарног блока владајуће партије Фидес.
„Нема говора да ће Мађарска народу наметати ново стезање каиша. ММФ и ЕУ су погрешно очекивали да навалимо на народ ново бреме структурних реформи”, додао је министар финансија Ђорђи Матолши.
Прекид преговора значи да Мађарска за сада неће моћи да приђе преосталој суми од 5,5 милијарди евра из фонда од укупно 20 милијарди евра који је утаначен 2008. године када је та земља била на ивици банкрота због последица глобалне кризе.
Иначе, одлазак делегације ММФ-а из Мађарске сместа је оборио вредност националне валуте (на најнижи ниво у односу на евро у последњих 10 месеци) као и продају тамошњих хартија од вредности.
Мађарско одбијање ММФ-овог предлога финансијских реформи прошлог викенда је преседан од кога страхују међународни финансијски кругови, процењује јуче лондонски „Економски”.
Раскол Мађарске и ММФ-а носи ризик преливања кризе по источној Европи, упозорио је јуче Томанс Манроу, председник Европске банке за обнову и развој.
Т. Вујић
објављено: 21.07.2010.
Извор: Политика
Раскол са ММФ-ом због профила економских реформи у Мађарској прети да изазове преливање кризе по источној Европи, упозорава Томас Манроу, председник ЕБРД-а
Неславни прекид преговора: Будимпешта.
Какве реформе сме да захтева ММФ од економски посусталих држава? Дилема је деценијама била „привилегија” земаља некадашњег трећег света без много последица по финансијско тржиште развијеног света. Са грчком дужничком кризом ММФ од прошле јесени са новим ауторитетом крстари Eвропом предлажући владама болне реформе. Преговори са експертима ММФ-а легендарно су напорни, углавном за економски посустале домаћине, тврде познаваоци.
Најзадуженија држава централне Европе Мађарска ових дана је – по још непознатој цени показала да пракса „знојења” пред ММФ-ом није обавезни преговарачки манир.
„Мађарска је са ММФ-ом 2008. године склопила финансијски аранжман, који истиче октобра 2010. године. Једина ставка записана у том споразуму јесте да Мађарска 2010. године мора снизити буџетски дефицит на 3,8 одсто бруто домаћег производа. Споразум са ММФ-ом не наводи како ћемо достићи зацртани циљ. Избор времена и оруђа представља искључиво домаћу националну ствар”, изјавио је јуче премијер Мађарске Виктор Орбан на међународној конференцији за новинаре у Будимпешти.
Орбаново пркосно упозорење уследило је након неславног прекида преговора мађарске владе и ММФ-а прошлог викенда у Будимпешти.
Мађарска и ММФ разишли су се (без прецизно одређеног датума новог састанка) због суштинског размимоилажења преговарачких страна о пожељном извору новца за попуњавање текућег дефицита и његовом додатном смањивању у 2011. години.
ММФ је двонедељним преговорима са Будимпештом инсистирао на ригорозним мерама јавне штедње, новим порезима на личне приходе, приватизацији државне железнице, смањењу издвајања за здравство и социјалу... Влада Виктора Орбана лек за економске недаће види у завођењу двогодишњег пореза на пословање банака уз драстично снижавање плате гувернера Централне банке (за 75 одсто, на 6.900 евра годишње).
„Питање је одакле ће Мађарска да прикупи недостајућих 200 милијарди форинти (711 милиона евра): од народа или од банака. После двадесет година влада покушава да убере новац од оних који га стварно имају”, поручио је јуче Јанош Лазар, лидер парламентарног блока владајуће партије Фидес.
„Нема говора да ће Мађарска народу наметати ново стезање каиша. ММФ и ЕУ су погрешно очекивали да навалимо на народ ново бреме структурних реформи”, додао је министар финансија Ђорђи Матолши.
Прекид преговора значи да Мађарска за сада неће моћи да приђе преосталој суми од 5,5 милијарди евра из фонда од укупно 20 милијарди евра који је утаначен 2008. године када је та земља била на ивици банкрота због последица глобалне кризе.
Иначе, одлазак делегације ММФ-а из Мађарске сместа је оборио вредност националне валуте (на најнижи ниво у односу на евро у последњих 10 месеци) као и продају тамошњих хартија од вредности.
Мађарско одбијање ММФ-овог предлога финансијских реформи прошлог викенда је преседан од кога страхују међународни финансијски кругови, процењује јуче лондонски „Економски”.
Раскол Мађарске и ММФ-а носи ризик преливања кризе по источној Европи, упозорио је јуче Томанс Манроу, председник Европске банке за обнову и развој.
Т. Вујић
објављено: 21.07.2010.
Извор: Политика