Vesti iz sveta tehnologije

[Black Predator]

AMD JE PREDSTAVIO PRVI AMD FUSION CENTAR ZA INOVACIJE



Izvor:
PCAxe.com



AMD je otvorio prvi AMD Fusion Centar za Inovacije na Univerzitetu Ilinois kako bi se fokusiralo na kreativno razvojno okruženje i unapređenje softverskih performansi omogućenih heterogenim računarstvom. Centar će finansirati mentorski rad i promovisati nove komercijalne poslovne prilike koji nastaju iz ogromne intelektualne svojine i istraživačkog iskustva akademske zajednice univerziteta. Univerzitet Ilinois je oduvek bio košnica novih mladih kompanija još od kreiranja prvog široko rasprostranjenog Internet pretraživača – Mosaic – kreiranog od strane Marka Andersena (Marc Andreessen), 1992. Kroz pristup tehnologijama i platformama AMD Akcelerisanih Procesorskih Jedinica (APU), AMD Fusion Centar za Inovacije će pomoći u premošćavanju pristupačnosti tehnologijama AMD heterogenog računarstva i inovativnog duha stimulisanog i odgajanog na kampusu.

Da bi pokrenuo rad AMD Fusion Centra za Inovacije, Univerzitet Ilinois nudi kurs preduzetništva sa ciljem pružanja neprocenljivog fundamentalnog znanja o preduzimaštvu, komercijalizaciji i kreiranju mladih kompanija. Ovaj kurs će biti ponuđen na univerzitetovom koledžu za inženjerstvo, u okviru Tehnološko Preduzimačkog Centara (TEC), kao “ENG/TE 360/460: Predavanja o Inženjerskom Preduzimaštvu AMD Sekcija.”Po završetku kursa, studenti će predavati projekte koji će biti ocenjivani zarad potencijalnog finansiranja kroz AMD Fond za Finansiranje i IllinoisVENTURES-a. Studenti računarskih nauka i inženjerstva su ohrabreni da razmenjuju svoje najbolje ideje za softverske i Internet-bazirane mlade kompanije.

“Kroz povezanost sa centrom za tehnološko preduzimaštvo, kompanije poput AMD-a pomažu budući razvoj Ilinoiškog preduzimačkog ekosistema ovde na Srednjem-zapadu”, kaže Endrju Singer (Andrew Singer), profesor katedre za elektronsko i računarsko inženjerstvo i direktor Tehnološko Preduzimačkog Centra, na Univerzitetu Ilinois na Urban-Šampanji. “Ponuda najnovijih hardverskih i softverskih tehnologija i donošenjem tih tehnologija u učionice, gde studenti mogu da realizuju svoje ideje i gde mogu da formiraju svoje nove poduhvate će biti sjajna prednost za generaciju novih inovativnih ideja koje će moći da se komercijalizuju kroz AMD Fusion Centar za Inovacije”.
Rob Šulc (Rob Schultz), visoki direktor IllinoisVENTURES-a i partner Ilinois Fonda za Nove Tehnologije kaže, “Mi podstičemo univerzitetsku zajednicu da na veliki način razmišlja šta je to sve moguće postići softverskim i Internet servisima sa fokusiranjem na kreativne aspekte. AMD Fusion Centar za Inovacije će pružiti iskru za nove softverske i Internet ideje jednom kada studenti budu imali pristup AMD APU tehnologiji i nauče kako da ostvare bogato korisničko iskustvo upotrebom heterogenog računarstva”.
AMD APU tehnologija kombinuje više-jezgarni CPU i GPU, kao i druge hardverske akceleracije na jednom energetski-efikasnom čipu koji omogućava inovacije u korisničkom interfejsu, živopisnu HD zabavu i kreiranje HD sadržaja, munjevito brz pregled Internet sadržaja i akceleraciju multimedijalnih aplikacija. Korisnici na svom PC-ju mogu uživati u bogatim, glatkim performansama, prikazu HD videa bez zastajkivanja i mogu da vide odlične performanse u svakodnevnim aplikacijama upotrebom AMD APU tehnologije.
“AMD Fusion Centar za Inovacije na Univerzitetu Ilinois na Urban-Šampanji nudi savršeno okruženje za akademski i softverski razvoj”, kaže Mandžu Hedžde (Manju Hegde), korporativni potpredsednik, AMD Programa Fusion Iskustvo. “Mi verujemo da će heterogeno računarstvo biti način za omogućavanje inovativnog i živopisnog računarskog iskustva, koje će na kraju biti vođeno željnim i smelim studentima. Univerzitet Ilinois na Urban-Šampanji će predstavljati model za buduće AMD Fusion Centre za Inovacije širom sveta”.

 

[Black Predator]

Sony USB 3.0 MicroVault drive-ovi





Izvor:
ITsvet.com



Među drugim najavama koje je kompanija Sony priredila tokom CES događaja našle su se i one koje se odnose na kompanijine USB 3.0 MicroVault flash drive-ove i nove SD kartice sa interfejsom ultra visoke brzine (UHS-I).

MicroVault drive-ovi su podeljeni na USM-Q, USM-P i USM-M opsege pri čemu je Q glavni model. Ovi modeli su dobili USB 3.0 kompatibilnost za 120MB/s brzine čitanja odnosno 90Mb/s brzine pisanja. Drive, zajedno sa USM-P modelom koristi LED svetlosni indikator i dizajn sa uvlačivim konektorom. USM-P ne podržava USB 3.0. USM-M poseduje drugačiji dizajn i biće dostupan u više boja.

 

[Black Predator]

Cloud aktivnost će eksplodirati ove godine





Izvor:
ITsvet.com



Prilikom testiranja cloud računarskih servisa i posmatranja rasta cloud aktivnosti, primetne su različite faze kroz koje organizacije prolaze prilikom prihvatanja cloud-a.

U toku ove godine očekuje se porast broja provajdera cloud hosting usluga i to u značajnoj meri usled povećanja zahteva. Prema procenama stručnjaka, finalni rast cloud-a u toku ove godine najverovatnije će stići u formi edukacije i standardizovane edukacije koja će voditi ka akreditaciji cloud implementacija. Cloud postaje dovoljno veliki koncept sa dovoljno različitih aplikacija koje postaju disciplina same za sebe – daleko od ili značajno unapređene u odnosu na principe centara podataka.

 

[Black Predator]

Twitter vs. Google:
"rat" se zahuktava





Izvor:
B92.net




Ako već niste primetili da Google+ stranice sve više postaju deo rezultata pretrage na Googleu, možda ste primetili sve žučniju raspravu između Googlea i Twittera tim povodom.

Twitter je rekao da promovisanjem Google+ u rezultatima pretrage, Google ne predočava najrelevantnije sa društvenih mreža.
​

Sa druge strane, Google nagovestio da bi promovisao više stranica sa Twittera da ima adekvatnu dozvolu za to.

Generalni savetnik Twittera, Aleks Mekgilivri, potom je tweetovao primer zašto misli da Googleovi rezultati nisu efikasni: rezultati pretrage pojma @WWE (Udruženje "kečera") uključili Twitter stranicu ove organizacije.

Google je potvrdio za Mashable da nikad nije indeksirao simbol @; drugim rečima, ovaj pretraživač ni ne prepoznaje tako formatiranu reč.

Dakle, pretraga "WWE Twitter" će staviti profil ove organizacije sa Twittera ispred njegove Google+ stranice, ali će "@WWE" dati iste rezultate kao i obično "WWE" - u ovom slučaju, prvo sa Google+ rezultatima. S druge strane "+WWE" pretraga uspešno daje prvo rezultate sa Google+ profila.

Ali, kako je moguće da kompanija koja ima kola ​

koja se sama voze

nije uspela da za pet godina, koliko ljudi preteražuju Twitter, unese @ u svoju mašinu za pretraživanje?

No, i bez indeksiranog znaka @, Twitterova primedba je na mestu: Oko 24.900 ljudi prati WWE na Google+, ali na Twitteru ima 792.642 sledbenika. U ovom slučaju - i mnogo drugih - Twitter stranica je relevantniji rezultat sa društvenih mreža od stranice na Google+.

Twitter je više rangiran od Google+ na ostalim pretraživačima: Yahoo, AOL i Bing.

Sa druge strane, Twitter i Facebook nisu baš olakšali posao mašinama za pretraživanje. Facebook ne odobrava pristup Googleovim „šunjalicama” da uđu na privatne stranice iz očiglednog rzaloga - jer su privatne. Twitter uključuje „nofollow” linkove na svoje stranice koje otežavaju Googleu da ih indeksira.

Kao što je Deni Salvan iz Search Engine Land istakao, korisnici Twittera svaki dan proizvedu 200 miliona tweetova koje bi bilo teško indeksirati bez pristupa srcu mreže - pristupa koji je Google izgubio nakon što mu je istekao ugovor sa Twitterom prošlog jula.

Na kraju krajeva, način na koji je Google+ počeo da dominira među rezultatima pretrage - bilo kao posledica slabog pristupa drugim društvenim mrežama ili namernog ignorisanja - nije toliko važno.

Važno pitanje je da li je ova dominacija dobra ili loša za korisnike. Pitanje koje će, ako se uvaži žalba EPIC-a (nadzornog tela za zaštitu privatosti) - morati da reši američka Savezna komisija za trgovinu.​

 

[Black Predator]

Gugl oprema Hrom za glasovno i video komuniciranje




Izvor:
Micro.rs


GUGL (GOOGLE) je u saopstenju objavljenom u sredu izvestio da je u razvojnu verziju Hroma (Chrome) ugradio tehnologiju za komuniciranje u realnom vremenu preko veba (Web Real time Communications, WebRTC) kako bi omogućio da se u njegovom programu za prikazivanje mrežnih sadržaja izvršavaju i aplikacije za audio i video razgovore.

Gugl je tehnologiju VebRTC kupio 2010. i potom joj prošle godine otvorio izvorni kôd. Tehnologija koristi HTML5 i programske interfejse za aplikacije (API) pisane u Javaskriptu da bi prikazivače veba opremila mogućnostima za komuniciranje u realnom vremenu a da ne moraju da se oslanjaju na namenski razvijene dodatke koji se uz to razlikuju za svaki operativni sistem.

U saopštenju se zato kaže da će se ugrađivanjem vrhunskih mogućnosti za audio i video komuniciranje u sam Hrom olakšati pisanje aplikacija kojima su te mogućnosti neophodne, jer njihovi tvorci neće morati da se oslanjaju na spoljne dodatke pošto će ih lako praviti i održavati koristeći samo nekoliko jednostavnih Javaskript API interfejsa i prepustiti Hromu da uradi sve drugo.

Organizacije W3C i IETF razmatraju mogućnost da VebRTC, koji podržavaju i Mozila (Mozilla) i Opera, dobije status standarda. U saopštenju se navodi da kompanije Polikom (Polycom), Vonedž (Vonage), Vehix.com, Simens (Siemens)i PCCW već razvijaju aplikacije koristeći ovu tehnologiju.

Gugl je do tehnologije VebRTC došao kad je 2010. kupio kompaniju Global IP solušens (Global IP Solutions). Sredinom 2011. objavio je njen izvorni kôd i porglasio ga otvorenim. Tehnologija sadrži temeljne gradivne blokove za visoko kvalitetno komuniciranje na vebu, poput audio i video komponenti kakve se koriste u aplikacijama za razgovore preko mreže. Tim komponentama ugrađenim u Hrom pristupa se kroz Javaskript API, što znantno olakšava pravljenje aplikacija u kojima se koristi razgovor u realnom vremenu.

Gugl želi da Hrom i drugi slični programi budu brzi i sposobni da sami izvršavaju aplikacije. To je razlog zbog čega je i napravio Hrom i projekat njegovog razvoja nazvan Hromijum (Chromium) učinio projektom otvorenog koda.

Podsetimo na kraju da se za objavljivanje Hroma koriste četiri različita kanala. Prvi je Kanarinac (Canary Build), verzija koja nije testirana i nema garanciju da će raditi; drugi je Razvojni (Dev Channel), u njemu je verzija koja jeste testirana ali verovatno sadrži i greške; treći je Beta (Beta Channel), za uglancaniju i detaljnije testiranu verziju, a četvrti je Stabilni (Stable Channel), sa verzijom koja je testirana u potpunosti.

 

[Black Predator]

Kodak optužuje Samsung za zloupotrebu patenata




Izvor:
Micro.rs



Kompanija EASTMAN KODAK podnela je početkom ove nedelje tužbu Okružnom sudu u Njujorku, u kojoj navodi da je kompanija Samsung Electronics u razvoju tabličnog računara Galaxy Tab zloupotrebila pet njenih patenata.

Najmanje jedan od tih patenata je odranije poznat Samsungu, budući da su se dve kompanije sporazumele da Samsung plati 550 miliona dolara za njegovo korišćenje. Taj dogovor je postignut nakon što je 2008. godine Kodak tužio Samsung američkoj Komisiji za međunarodnu trgovinu (International Trade Commission, ITC). Budući da je dogovor oko spornog patenta postignut pre nego što je Samsung počeo da prodaje Galaxy Tab, nije sasvim jasno zbog čega se Kodak ponovo žali na njegovu zloupotrebu.

Ostali patenti koje Kodak navodi u svojoj tužbi odnose se na tehnologije za automatsko slanje fotografija od digitalnog fotoaparata ili kamere do davaoca usluge, pripremu digitalnih fotografija za slanje uz poruku e-pošte i slanje fotografija preko mobilne ili bežične mreže.

Kodak je do sada sklopio sporazum o licenciranju svojih patenata sa više od 30 kompanija uključujući LG, Motorolu i Nokiju. Iako se kompanija nalazi u finansijskim problemima (pojavile su se i glasine da će podneti zahtev za zaštitu od bankrotstva po članu 11. američkog Zakona o bankrotstvu), Kodak nastavlja da vodi patentne sporove sa drugima.

Prošle nedelje, kompanija je podnela žalbu komisiji ITC protiv Applea i HTC-a, u kojoj tvrdi da su te dve kompanije u razvoju svojih pametnih telefona i tabličnih računara zloupotrebile njene patente koji se odnose na slanje snimljenih digitalnih fotografija.

 

[Black Predator]

Microsoft i Alcatel-Lucent okončali patentni spor





Izvor:
Micro.rs



Kompamije MICROSOFT I ALCATEL-LUCENT saopštile su da su postigle sporazum o okončanju patentnog spora koji vode od prošle godine, mada je preciznije reći još od 2003.

Radi se o patentnom sporu koji je u julu prošle godine vođen pred Okružnim sudom u San Dijegu, oko navodne zloupotrebe patentnih prava. Sud je presudio da je Microsoft zloupotrebio nekoliko patenata koji su u vlasništvu Alcatel-Lucenta, uključujući patent koji se odnosi na Outlook, i naložio Microsoftu da plati odštetu od 70 miliona USD. Nakon što se Microsoft žalio, iznos odštete je snižen na 26,3 miliona USD.

Spor Microsofta i Alcatel-Lucenta datira, zapravo, još iz 2003. godine (spor je poveo Lucent, pre spajanja s Alcatelom). Taj spor je u prvom stepenu takođe dobio Alcatel-Lucent. Prema presudi iz 2007. godine, koja je takođe doneta na sudu u San Dijegu, Microsoft je trebalo da isplati Alcatel-Lucentu odštetu u iznosu od 1,5 milijarde USD, ali je sudija promenio odluku porote i odlučio da je Microsoft prekršio samo jedan od dva patenta koji su bili predmet spora.

Alcatel-Lucent se žalio na tu odluku, ali je Savezni sud SAD podržao odluku nižeg suda. Nakon toga, dve kompanije su postigle vansudski sporazum o većini spornih pitanja, ali su neka od njih ponovo dospela pred sud.

U novoj tužbi (ovoj iz 2011.) kompanija Alcatel-Lucent je zahtevala odštetu od 511 miliona USD, ali joj je sud ponovo dodelio nižu sumu - gore pomenutih 70 miliona USD, što je naknadno smanjeno na 26,3 miliona USD.

Dve kompanije nisu objavile detalje postignutog vansudskog sporazuma, ali je Microsoft u svom saopštenju naveo da “detalji sporazuma zadovoljavaju obe strane”.

 

[Black Predator]

Facebook uvodi novine u Timeline





Izvor:
Mondo.rs




Facebook Timeline bogatiji je za preko 60 aplikacija koje postaju sastavni deo hronološkog rasporeda na vašem Facebook profilu i koje će pratiti sve aktivnosti.

Ova, najnovija promena na najvećoj svetskoj društvenoj mreži, ima potencijal da ponese pridev radikalna, pišu svetski mediji. Ove novine obogatiće vaš Timeline (od nedavno uveden novi način organizacije podataka na profilima korisnika), ali će ga donekle i zakomplikovati.

Facebook sa svoje strane tvrdi da će apdejti dozvoliti korisnicima dodatnu personalizaciju profila i prilagodođavanje svojim interesovanjima i potrebama tako što će ubacivati nove aplikacije i deliti svoje aktivnosti sa prijateljima. Svaku aplikaciju, tvrde u razvojnom timu Facebooka, korisnici će morati da autorizuju - da joj dozvole da se aktivira.

Na obnovljenom Timelineu, vaši prijatelji će moći da nađu podatke o vašim iskustvima sa putovanja, o hrani koju volite, receptima i o tome kako se ona sprema, dobrim restoranima koje posećujete, muzici koju sluštate ili će moći direktno da vide koje knjige čitate, kao i da pročitaju delove koje ste odabrali za njih.

No, kao i obično kad je Facebook u pitanju, postavlja se pitanje zaštite privatnosti korisnika.

Stručni sajtovi preporučuju opreznost pri korišćenju novih aplikacija, kako bi se uverili šta one tačno postuju. Takođe, dobro je pažljivo odabrati sa kim od vaših prijatelja želite da delite određene podatke, da li želite da svi na vašoj listi vide sve i tako budu "bombardovani" novim informacijama.

Kada jednom date aplikaciji dozvolu da se aktivira, ona to ponovo neće tražiti od vas - dalje će funkcionisati onako kako ste je podesili sve dok eventualno samoinicijativno ne promenite način na koji funkcioniše.

Ovaj Facebook algoritam je ogroman poduhvat, slažu se analitičari, a Facebook će pokušati da predvidi iz vaših dosadašnjih postova i aplikacija, šta vas u životu interesuje i da na osnovu toga prilagodi informacije koje vidite na svom njuz-fidu i Timelineu.

Profil nekoga ko uživa u hrani i rado o tome deli iskustva, na primer, neće biti isti kao profil pasioniranog čitaoca knjiga koji voli da o tome i da piše.

Do sada, aplikacije su najpre bile okrenute muzici, pa ste mogli da na njuz-fidu pročitate šta vaš prijatelj sluša u određenom trenutku.

Sve ove promene dovešće do toga da će broj apdejtova biti mnogo veći.

 

[Black Predator]

Apple pokreće "revoluciju" u školama






Izvor:
B92.net



U Muzeju Gugenhajm u Njujorku Apple je u četvrtak predstavio svoj novi servis digitalnih udžbenika - iBooks 2.
Apple je na ovom projektu radio sa renomiranim izdavačima kao što su Pearson PLC, McGraw-Hill i Houghton Mifflin Harcourt, a procena stručnjaka je da su ova tri izdavača odgovorna za 90% udžbenika koji se prodaju u SAD.

Appleov direktor marketinga Fil Šiler predstavio je i alatku za oblikovanje digitalnih i interaktivnih udžbenika, iBooks Author, i demonstrirao kako čak i nastavnici/profesori mogu da kreiraju knjige za učenike za iBooks 2. Appleova pažnja ovoga puta usmerena je na edukativno, ali i poslovno tržište. U isto vreme Apple je promovisao i aplikaciju iTunes U za studente.

Procene su da je tržište digitalnih udžbenika vredno više od 8 milijardi dolara i da je na ovaj način Apple Inc. sa partnerima ušao u direktnu borbu sa Amazonom i drugim kompanijama koje žive od ovog tržišta. Apple smatra da će se tradicionalno tržište udžbenika značajno promeniti i da će sada akcenat sa sadržaja biti prebačen na hardver i u prvi plan staviti iPad, koji se po procenama u Appleu već u velikom broju (1,5 miliona) koristi u obrazovanju. I izdavači vide u ovom veliku šansu da ožive i prošire tržište.

"Divim se Stivu Džobsu i Appleu zato što su imali viziju i pritom je progurali kroz iPad", rekao je Teri Megrou, izvršni direktor McGraw-Hilla. On je rekao da je u razgovoru s osnivačem Apple i njegovim saradnicima od juna prošle godine o pretvaranju udžbenika u aplikacije. Takođe, Megrou je rekao da će stavljanje udžbenika na iPad otvoriti tržište izvan srednje škole i fakulteta na svakodnevne potrošače.

"Mislim da će bez sumnje ovo otvoriti mogućnost za učenje za bilo koga i bilo gde."

Osnovni plan je da se omogući učenicima da kupuju knjige direktno kroz Apple Store, a ne kroz školski sistem. Knjige će se na početku prodavati po ceni od 14,99 dolara, s nizom interaktivnih mogućnosti. Megrou je potvrdio da će Apple uzimati procenat od svake prodaje, a veruje se da će to biti njegovih standardnih 30 posto.

Posle ovog "obrazovnog keynotea" očekuje se tokom proleća i promocija novog iPad 3 kojim bi Apple kompletirao svoj revolucionarni izum.

 

[Black Predator]

Googleov profit ispod očekivanja






Izvor;
B92.net



Ono što bi trebalo da bude proslava najprosperitetnijeg kvartala u 13 godina dugoj istoriji Googlea, pretvorilo se u veliko razočaranje.
Ispostavilo se da je vodeći Internet pretraživač zaradio manje novca na sveprisutnim online oglasima nego što se očekivalo.

To je bilo neprijatno iznenađenje jer su investitori pretpostavili da će veliki talas online novogodišnje kupovine u SAD pomoći Googleu da naplati više od svojih reklama.

Izvršioci Googlea delom povezuju slabiju zaradu sa tehničkim promenama izvršenim da bi se objavilo više oglasa koji će privući pažnju. To se očigledno ispaltilo jer se ukupan broj klikova na Google oglase povećao za 34 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Ali najveći uzrok problema bio je u Evropi, gde su dugovanja mnogih vlada naštetila ekonomiji, kaže Klejton Moran, analitičar iz Benchmarka. „Mislim da su svi potcenili kojom brzinom će se evropsko online tržište sunovratiti”.

Oslabljeni evro u odnosu na dolar dodatno je doprineo slabijem kvartalu.

Sve ovo dovelo je do dramatičnog pada profita Googlea što je uznemirilo investitore. Neto zarada je porasla za "samo" 6 procenata u odnosu na isti period (oktobar-decembar) 2010.

Ovi rezultati su potvrdili bojazni sa Vol Strita vezane za sposobnosti Googlea da pravi novac od kad je prošlog aprila Leri Pejdž preuzeo mesto izvršnog direktora od Erika Šmita. Pejdža prati reputacija da više voli da investira u dugovorčne projekte na račun kratkoročne zarade.

Čak i pre objave rezultata analitičari su se pribojavali da će najavljena kupovina Motorla Mobility Holdings Inc-a od 12,5 milijardi dolara da utiče na Googleov profit. Ovaj ugovor i dalje čeka na odobrenje od regulatornih tela u SAD i Evropi.

Međutim, Pejdž ne vidi razlog da bilo šta menja u svojoj dosadašnjoj politici. „Veoma sam zadovoljan našim ukupnim rezultatima u ovoj četvrtini”.

Mnogi bi verovatno delili Pejdžov entuzijazam da nema prokletstva zvanog velika očekivanja.

Analitičari su predviđali da će Google zaraditi 3 milijarde, prvi put u jednom kvartalu od kad je kompabija osnovana. Umesto toga, profit je bio manji nego u prethodnom tromesečju.

Kompanija je zaradila 2,7 milijarde dolara ili 8,22$ po deonici (2010. je zarada bila 2,5 milijarde tj. 7,81$ po deonici).

Ukupna dobit je iznosila 10,6 milijardi (8,4 mlrd prošle godine), što je oko 300 miliona dolara manje od onoga što su analitičari predviđali. Da je kurs u Evropi ostao stabilan, zarada bi bila 240 milona veća, smatra Patrik Pišet, finansijski direktor Googlea.

I dok investitore brinu niže cene oglašavanja, Pejdž je istakao uspešan put kojim se kompanija kreće mimo internet pretraživanja.

On se nada de će Google+ usluga, koja trenutno ima preko 90 miliona korisnika (više nego dvostruko u odnosu na pre tri meseca), biti uspešna kao i Gmail servis (sa 350 miliona naloga) i Android softver, koji se nalazi u 250 miliona smartfona i drugih uređaja.