Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Vasko Popa

Diskusija u 'Književnost' započeta od crvendac_011, 06.12.2009.

  1. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    24.394
    Zahvala:
    749
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Vasko Popa

    [​IMG]
    Vasko Popa (1922-1991),
    jedan od najpoznatijih pesnika na srpskom jeziku, akademik.


    Rođen je 29. juna 1922. u Grebencu kod Vršca. Po etničkom poreklu je bio Rumun. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Vršcu. Posle toga upisao je Filozofski fakultet u Beogradu. Studije nastavlja u Bukureštu i Beču. Za vreme Drugog svetskog rata bio je zatvoren u nemačkom koncentracionom logoru u Zrenjaninu (tada se Zrenjanin zvao Bečkerek). Nakon završetka rata diplomirao je na romanskoj grupi Filozofskog fakulteta u Beogradu, 1949. godine.
    Prve pesme objavljuje u listovima „Književne novine“ i „Borba“. Njegova prva zbirka pesama „Kora“ (1953) uz „87 pesama“ Miodraga Pavlovića smatra se početkom srpske posleratne moderne poezije. Ta knjiga je pokrenula rasprave književne javnosti i ostavila veliki uticaj na mlađe naraštaje pesnika. Posle Kore, Popa je objavio sledeće zbirke pesama: „Nepočin polje“ (1956), „Sporedno nebo“ (1968), „Uspravna zemlja“ (1972), „Vučja so“ (1975), „Kuća nasred druma“ (1975), „Živo meso“ (1975), „Rez“ (1981) kao i ciklus pesama „Mala kutija“ (1984), deo buduće zbirke „Gvozdeni sad“ koju nikad nije dovršio.
    Od 1954. do 1979. godine radio je kao urednik u izdavačkoj kući Nolit u Beogradu. Slaganjem usmenog nasleđa, igara i zagonetki, Popa je stvorio poseban pesnički jezik moderne srpske poezije. Priredio je zbornike: Od zlata jabuka (Beograd, 1958.), Urnebesnik (Beograd, 1960.), Ponoćno sunce (Beograd, 1962.). U pesničkom zborniku „Od zlata jabuka“ (1958.) u novom svetlu je prikazan poetski svet narodnih umotvorina; u zborniku „Urnebesnik“ (1960.), poetski svet pesničkog humora i u zborniku „Ponoćno Sunce“ (1962.), poetski svet pesničkih snoviđenja.
    Vasko Popa je jedan od najprevođenijih jugoslovenskih pesnika, a i sam je prevodio sa francuskog jezika. U Vršcu, 29. maja 1972. god. osnovao je Književnu opštinu Vršac (KOV) i pokrenuo neobičnu biblioteku na dopisnicama, nazvanu „Slobodno lišće“. Iste godine izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Jedan je od osnivača Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (14. 12. 1979) u Novom Sadu.
    Umro je u Beogradu 5. januara 1991. godine i sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

    Krug knjiga

    Pojava Vaska Pope u posleratnoj srpskoj poeziji označava snažan preokret u odnosu na poetsko stvaralaštvo njegovih savremenika. Pesnički izraz Vaska Pope je naklonjen aforizmu, poslovici, eliptičan je i jezgrovit. Jezik Vaska Pope je sažet i lapidaran. On piše kratke stihove bez rime i interpunkcije, koji su bliski metrici srpske narodne poezije.
    Za života je objavio osam knjiga poezije koje su činile krug i nose svoje znamenje:

    • „Kora“ - 1953.
    • „Nepočin polje“ - 1956.
    • „Sporedno nebo“ - 1968.
    • „Uspravna zemlja“ - 1972.
    • „Vučja so“ - 1975.
    • „Kuća nasred druma“ - 1975.
    • „Živo meso“ - 1975.
    • „Rez“ - 1981.
    Posle smrti Vaska Pope u njegovoj zaostavštini pronađena je nedovršena knjiga pesama „Gvozdeni sad“, zatim nezavršena celina „Lepa varoš V“, kao i krug od pet pesama pod zajedničkim naslovom „Ludi Lala“. Iz zaostavštine potiče još i 19 pesama, kao i knjiga zapisa o umetnosti i umetnicima „Kalem“. Godine 2002. u izdanju KOV Vršac izašla je knjiga „Rumunske i druge pesme“ gde su po prvi objavljene neke pesme iz Popine zaostavštine koje je on još u mladosti pisao.

    Nagrade i priznanja

    Vasko Popa je prvi dobitnik „Brankove nagrade“ za poeziju, ustanovljene u Sremskim Karlovcima u spomen na Branka Radičevića. Godine 1957. dobija „Zmajevu nagradu“, 1968. Austrijsku državnu nagradu za evropsku literaturu, 1976. nagradu za poeziju „Branko Miljković“, 1978. dodeljuje mu se nagrada AVNOJ-a, a 1983. književna nagrada „Skender Kulenović“.

    Nagrada Vasko Popa

    Godine 1995, u Vršcu, ustanovljena je nagrada „Vasko Popa“ za najbolju knjigu pesama na srpskom jeziku i dodeljuje se svake godine na dan pesnikovog rođenja, 29. juna. Nagradu dodeljuju Društvo prijatelja Vršca „Vršac lepa varoš“, Hemofarm koncern i Agencija Đorđević. Dosadašnji dobitnici su:

    • 1995. - Borislav Radović
    • 1996. - Ivan V. Lalić
    • 1997. - Stevan Raičković
    • 1998. - Milutin Petrović
    • 1999. - Slobodan Zubanović
    • 2000. - Ljubomir Simović
    • 2001. - Novica Tadić
    • 2002. - Miloš Komadina za zbirku pesama „Svejedno“
    • 2003. - Saša Jelenković za zbirku pesama „Knjiga o srcu“
    • 2004. - Duško Novaković za zbirku pesama „Izabrao sam mesec“
    Izvor: Vikipedija
     
    Poslednja izmena: 05.01.2011
    Klapacius se ovo sviđa.
  2. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    24.394
    Zahvala:
    749
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Ljubav Belutka


    Ljubav Belutka

    Zagledao se u lepu
    u oblu plavooku
    U lakomislenu beskrajnost

    U beonjaču se njenu
    Sav premetnuo

    Jedino ga ona razume
    Zgraljaj njen jedini ima
    Oblik njegove želje
    Mutave i bezdane

    Senke je njene sve
    U sebi zarobio

    Slepo je zaljubljen
    I nikakve druge lepote
    Osim one koju voli
    I koja će mu doći glave
    Ne vidi.
     
  3. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    24.394
    Zahvala:
    749
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Daleko u nama

    Daleko u nama

    8

    Očiju tvojih da nije
    Ne bi bilo neba
    U malom našem stanu
    Smeha tvoga da nema
    Zidovi ne bi nikad
    Iz očiju nestajali
    Slavuja tvojih da nije
    Vrbe ne bi nikad
    Nežne preko praga prešle
    Ruku tvojih da nije
    Sunce ne bi nikad
    U snu našem prenoćilo


    9

    Pahuljica si snežna
    Tišinu oko mene
    Što raspeva
    Grana si mi rascvetana
    Osmeh na usnama
    Što mi zapali
    Oluja si letnja
    Krila što mi da
    I polomi
    Dunja si zrela
    U srce sto mi padne
    Duboko


    10

    Ulice tvojih pogleda
    Nemaju kraja
    Laste iz tvojih zenica
    Na jug se sele
    Sa jasika u grudima tvojim
    Lišće ne opada
    Na nebu tvojih reči
    Sunce ne zalazi


    11

    Koraci tvoji sa pločnikom
    Razgovaraju
    Koraci tvoji pevaju
    U mome telu
    Bosi koraci tvoji vesele
    Stidljivu rosu
    I duboke ostavljaju tragove
    U snegu moga sna


    12

    Prisutna si
    U žiži moje samoce
    Sa dve ruke
    Kako bih svet zagrlio
    Prisutna si
    U prozoru moje suze
    U dva oka
    Kako bih svet udomio
    Prisutna si
    U svakoj mojoj pesmi
    U jednom snu
    Kako bih svet obogatio


    13

    Sijalicu dobru pališ
    U tuzi mojoj smeđoj
    Livadu mi prostireš
    Na grudima svojim
    Golubove okupljaš
    U radosti mojoj
    Bele
    Cigaretu mojih briga
    U srcu svome gasiš
    U grozdu tamjanike
    Na moje usne čekaš


     
    Poslednja izmena: 06.12.2009
  4. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    24.394
    Zahvala:
    749
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Čas iz pesništva


    Čas iz pesništva

    Sedimo na beloj klupi
    Ispod Lenauovog poprsja

    Ljubimo se
    I onako uzgred govorimo
    O stihovima

    Govorimo o stihovima
    I onako se uzgred ljubimo

    Pesnik gleda nekud kroz nas
    Kroz belu klupu
    Kroz šljunak na stazi

    I tako lepo ćuti
    Lepim bakarnim usnama

    U Gradskoj bašti u Vršcu
    Ja polako učim
    Šta je u pesmi glavna stvar.
     
  5. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    24.394
    Zahvala:
    749
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Vrati mi moje krpice


    Vrati mi moje krpice

    Padni mi samo na pamet
    Misli moje obraz da ti izgrebu
    Iziđi samo preda me
    Oči da mi zalaju na tebe
    Samo otvori usta
    Ćutanje moje da ti vilice razbije
    Seti me samo na sebe
    Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
    Dotle je među nama došlo


    1

    Vrati mi moje krpice
    Moje krpice od čistoga sna
    Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
    Od moga čipkastoga tkiva
    Moje krpice od tačkaste nade
    Od žežene želje od šarenih pogleda
    Od kože s moga lica
    Vrati mi moje krpice
    Vrati kad ti lepo kažem


    2

    Slušaj ti čudo
    Skini tu maramu belu
    Znamo se
    S tobom se od malih nogu
    Iz istog čanka srkalo
    U istoj postelji spavalo
    S tobom zlooki nožu
    Po krivom svetu hodalo
    S tobom gujo pod košuljom
    Čuješ ti pretvorniče
    Skini tu maramu belu
    Šta da se lažemo


    3

    Neću te uprtiti na krkače
    Neću te odneti kud mi kažeš
    Neću ni zlatom potkovan
    Ni u kola vetra na tri točka upregnut
    Ni duginom uzdom zauzdan
    Nemoj da me kupuješ
    Neću ni s nogama u džepu
    Ni udenut u iglu ni vezan u čvor
    Ni sveden na običan prut
    Nemoj da me plašiš
    Neću ni pečen ni prepečen
    Ni presan posoljen
    Neću ni u snu
    Nemoj da se zavaravaš
    Ništa ne pali neću


    4

    Napolje iz moga zazidanog beskraja
    Iz zvezdanog kola oko moga srca
    Iz moga zalogaja sunca
    Napolje iz smešnog mora moje krvi
    Iz moje plime iz moje oseke
    Napolje iz mog ćutanja na suvom
    Napolje rekao sam napolje
    Napolje iz moje žive provalije
    Iz golog očinskog stabla u meni
    Napolje dokle ću vikati napolje
    Napolje iz moje glave što se rasprskava
    Napolje samo napolje


    5

    Tebi dođu lutke
    A ja ih u krvi svojoj kupam
    U krpice svoje kože odevam
    Ljuljaške im od svoje kose pravim
    Kolica od svojih pršljenova
    Krilatice od svojih obrva
    Stvaram im leptire od svojih osmeha
    I divljač od svojih zuba
    Da love da vreme ubijaju
    Kakva mi je pa to igra


    6

    Koren ti i krv i krunu
    I sve u životu
    Žedne ti slike u mozgu
    I žar okca na vrhovima prstiju
    I svaku svaku stopu
    U tri kotla namćor vode
    U tri peći znamen vatre
    U tri jame bez imena i bez mleka
    Hladan ti dah do grla
    Do kamena pod levom sisom
    Do ptice britve u tom kamenu
    U tutu tutinu u leglo praznine
    U gladne makaze početka i početka
    U nebesku matericu znam li je ja


    7

    Šta je s mojim krpicama
    Nećeš da ih vratiš neceš
    Spaliću ti ja obrve
    Nećeš mi dovek biti nevidljiva
    Pomešaću ti dan i noć u glavi
    Lupićeš ti čelom o moja vratanca
    Podrezaću ti raspevane nokte
    Da mi ne crtaš školice po mozgu
    Napujdaću ti magle iz kostiju
    Da ti popiju kukute s jezika
    Videćeš ti šta ću da ti radim
    Seme ti i sok i sjaj
    I tamu i tačku na kraju mog života
    I sve na svetu


    8

    I ti hoceš da se volimo
    Možeš da me praviš od moga pepela
    Od krša moga grohota
    Od moje preostale dosade
    Možeš lepotice
    Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava
    Da mi grliš noć u praznoj košulji
    Da mi ljubiš odjek
    Pa ti ne umeš da se voliš


    9

    Beži čudo
    I tragovi nam se ujedaju
    Ujedaju za nama u prašini
    Nismo mi jedno za drugo
    Stamen hladan kroz tebe gledan
    Kroz tebe prolazim s kraja na kraj
    Ništa nema od igre
    Kud smo krpice pomešali
    Vrati mi ih šta ćeš s njima
    Uludo ti na ramenima blede
    Vrati mi ih u nigdinu svoju beži
    Beži čudo od čuda
    Gde su ti oči
    I ovamo je čudo


    10

    Crn ti jezik crno podne crna nada
    Sve ti crno samo jeza moja bela
    Moj ti kurjak pod grlo
    Oluja ti postelja
    Strava moje uzglavlje
    Široko ti nepočin-polje
    Plameni ti zalogaji a voštani zubi
    Pa ti žvaći izelice
    Koliko ti drago žvaći
    Nem ti vetar nema voda nemo cveće
    Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno
    Moj ti jastreb na srce
    Manje te u majke groze


    11

    Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
    Žderao ti senku sa svoje senke
    Izravnao bregove u tebi
    Ravnice ti u bregove pretvorio
    Zavadio ti godišnja doba
    Odbio sve strane sveta od tebe
    Savio svoj životni put oko tebe
    Svoj neprohodni svoj nemogući
    Pa ti sad gledaj da me sretneš


    12

    Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica
    Ništa neću da čujem ništa da znam
    Dosta dosta svega
    Reći ću poslednje dosta
    Napuniću usta zemljom
    Stisnuću zube
    Da presečem ispilobanjo
    Da presečem jednom za svagda
    Staću onakav kakav sam
    Bez korena bez grane bez krune
    Staću oslonjen na sebe
    Na svoje čvoruge
    Biću glogov kolac u tebi
    Jedino što u tebi mogu biti
    U tebi kvariigro u tebi bezveznice
    Ne povratila se


    13

    Ne šali se čudo
    Sakrilo si nož pod maramu
    Prekoračilo crtu podmetnulo nogu
    Pokvarilo si igru
    Nebo da mi se prevrne
    Sunce da mi glavu razbije
    Krpice da mi se rasture
    Ne šali se čudo s čudom
    Vrati mi moje krpice
    Ja ću tebi tvoje


     
  6. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    24.394
    Zahvala:
    749
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Ružokradice


    Ružokradice

    Neko bude ružino drvo
    Neki budu vetrove kćeri
    Neki ružokradice
    Ružokradice se privuku
    Ružinom drvetu
    Jedan od njih ukrade ružu
    U srce je svoje sakrije
    Vetrove se kćeri pojave
    Ugledaju obranu lepotu
    I pojure ružokradice
    Otvaraju im grudi
    Jednom po jednom
    U nekoga nađu srce
    U nekoga bogami ne
    Otvaraju im otvaraju grudi
    Sve dok u jednog srce ne otkriju
    I u srcu ukradenu ružu
     
  7. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    24.394
    Zahvala:
    749
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Kalenić


    Kalenić

    Otkuda moje oči
    Na licu tvome
    Anđele brate
    Boje sviću
    Na ivici zaborava
    Tuđe senke ne daju
    Munju tvoga mača
    U korice da vratim
    Boje zru
    Na lakoj grani vremena
    Otuda tvoj inat lepi
    U uglu usana mojih
    Anđele brate
    Boje gore
    Mladošću u mojoj krvi
     
  8. erinija

    erinija Član

    Postova:
    1.098
    Zahvala:
    3
    U pepeljari

    Majušno sunce
    Sa žutom kosom od duvana
    Gasi se u pepeljari

    Krv jevtinog ruža doji
    Mrtve trupce čikova

    Obezglavljena drvca čeznu
    Za krunama od sumpora

    Zelenci od pepela njište
    Zaustavljeni u propnju

    Ogromna ruka
    Sa žarkim okom nasred dlana
    Vreba na vidiku


    Patka

    Gega se prašinom
    U kojoj se ne smeju ribe
    U bokovima svojim nosi
    Nemir voda

    Nespretna
    Gega se polako
    Trska koja misli
    Ionako će je stići

    Nikada
    Nikada neće umeti
    Da hoda
    Kao što je umela
    Ogledala da ore


    Konj

    Obično
    Osam nogu ima

    Između vilica
    Čovek mu se nastanio
    Sa svoje četiri strane sveta
    Tada je gubicu raskrvavio
    Hteo je
    Da pregrize tu stabiljku kukuruza
    Davno je to bilo

    U očima lepim
    Tuga mu se zatvorila
    U krug
    Jer drum kraja nema
    A celu zemlju treba
    Za sobom vući
     
  9. erinija

    erinija Član

    Postova:
    1.098
    Zahvala:
    3
    Svadbe

    Svako svuče svoju kožu
    Svako otkrije svoje sazvežđe
    Koje noć nikad videlo nije

    Svako svoju kožu kamenjem napuni
    Svako sa njom zaigra
    Obasjan sopstvenim zvezdama

    Ko do zore ne zastane
    Ko ne trepne ne tresne
    Taj zaradi svoju kožu

    ( Ova se igra retko igra)


    Zvezdoznančeva ostavština

    Ostale su za njim njegove reči
    Lepše nego svet
    Niko ne sme u njih da se zagleda

    Čekaju na okukama vremena
    Veće nego ljudi
    Ko može da ih izgovori

    Leže na mutavoj zemlji
    Teže nego kosti života
    Smrti nije pošlo za rukom
    U miraz da ih odnese

    Niko ne može da ih podigne
    Niko da ih obori

    Zvezde padalice glave sklanjaju
    U senke njegovih reči


    Zev nad zevovima

    Bio jednom jedan zev
    Ni pod nepcima ni pod šeširom
    Ni u ustima ni u čemu

    Bio je veći od svega
    Veći od svoje veličine

    S vremena na vreme
    Tama bi mu tupa tama očajna
    Od očaja ti u tamo blesnula
    Mislio bi čovek zvezde

    Bio jednom jedan zev
    Dosadan ko svaki zev
    I još izgleda traje
     
  10. erinija

    erinija Član

    Postova:
    1.098
    Zahvala:
    3
    Manasija

    Plavo i zlatno
    Poslednji prsten vidika
    Poslednja jabuka sunca

    Zografe
    Dokle tvoj pogled dopire

    Čuješ li konjicu noći
    Alah ili alalah

    Kičica tvoja ne drhti
    Boje tvoje ne plaše se

    Bliži se konjica noći
    Alah ili alalah

    Zografe
    Šta li vidiš na dnu noći

    Zlatno ili plavo
    Poslednja zvazda u duši
    Poslednji beskraj u oku
     

Preporučite stranicu