Vanzemaljci među nama?

[Big Moca]

Vanzemaljci među nama?

Bugari tvrde da uveliko komuniciraju sa vanzemaljcima, ali ih doduše ništa ne razumeju.



Vanzemaljci su već među nama, tvrde bugarski naučnici. Lachezar Filipov iz Bugarske akademije nauka kaže da su već napravljeni prvi kontakti a da je u toku rad na tumačenju kompleksnog niza simbola. Da nisu samo naši akademici iz SANU totalno van pameti govori i podatak da je Lachezar rekao da su Bugari već poslali 30 pitanja vanzemaljcima na koja čekaju odgovore. Sve je počelo od krugova u žitu koji su navodno vanzemaljske poruke ljudima.

''Vanzemaljci su svugde oko nas i stalno nas posmatraju. Nisu neprijateljski raspoloženi, žele da nam pomognu ali još uvek ne možemo da ih razumemo pošto nismo na tom nivou razvoja", rekao je Filipov za bugarske medije i dodao da su oni dosta kritični prema nemoralnom ponašanju Zemljana, pre svega zbog uništavanja Zemlje. Kako su to razumeli nije nam baš jasno. Izgleda da je dečko gledao film "Dan kada je Zemlja stala" pa se malo primio. U poređenju sa Bugarima naši Dobrica Ćosić i ekipa su pojam normlanosti.


Izvor: Stojče Dimitrov

 

[Ana_ana]

Bugari tvrde da uveliko komuniciraju sa vanzemaljcima, ali ih doduše ništa ne razumeju.

Zanimljivo toliko komuniciraju a još se ne razumeju :vorred:

 

[Rekontra]

Ma ja to već znam!!! Čak sam i na ovom forumu provalio neke ljude da su vanzemaljci!!! Jer takvi komentari i razmišljanje sigurno nije delo ljudi sa Zemlje! wacko2

 

[Julkica]

Vanzemaljci u Mačvi

Nepoznata sila u selu Ribare uz stravičnu buku poskidala crepove i ćeramide sa kuća, pokosila kukuruzno polje, zasenila nebo. Mumlalo i treslo kao da se raspada planeta

Kurir

ŠABAC - Meštani mačvanskog sela Ribare ubeđeni su da su ih pre nekoliko večeri posetili vanzemaljci, ili da su bili svedoci delovanja neke čudne prirodne sile koja je uz stravičnu buku rušila crepove sa kuća, a na pojedinim njivama sravnila kukuruz sa zemljom.
Bliski susret s vanzemaljcima ili nekom silom koju ni najstariji ne pamte doživelo je samo nekoliko meštana iz više hiljada kuća, koliko ih ima u selu. U Ribarima kažu da je reč o ozbiljnim ljudima koji ne bi izmislili tako nešto.
Uglješu Džinovića zatekli smo kako ore zemlju blizu svoje kuće. Još je, kaže, u šoku i boga moli da se tako nešto više ne ponovi.
- Bio sam napolju u svom dvorištu, blizu šupe, kada je počelo nešto da tutnji i mumla. Imao sam utisak da se planeta raspada. Taj zvuk nikada neću zaboraviti, bilo je to nešto neprirodno. Kao vojnik bio sam 15 meseci na aerodromu, znam šta je zvuk aviona i šta je buka. Prošao sam ratište i čuo gruvanje topova i raketa. To se s tim ne može izmeriti. Noge su mi se odsekle od straha, kolena počela da klecaju. Bio je mrak, oko devet sati uveče. Napolju je rominjala sitna kiša, i pre toga i posle toga ništa se nije čulo. Sve je bilo mirno. Ta čudna buka prestala je kao nožem odsečena. Ništa nisam video, samo sam čuo taj stravičan zvuk. Kretao se od istoka ka zapadu - priseća se Džinović neobičnog događaja.
Uglješa kaže da je sutradan u njivi video da je deo kukuruza polegao.
- U prečniku od 30 do 40 centimetara kukuruz je sravnjen sa zemljom, kao da je tenk prešao preko njega - kaže nam Uglješa.
HORIZONT SE ZACRVENEO
Uglješina kći Olivera sedela je u kući sa snahom. Deca su ležala u krevetu. Odjednom se ugasio televizor, smanjio napon struje.
- Čula sam strašan zvuk. Podsetio me na ogroman avion, kao da je motor prestao da radi i da se ruši. U trenutku sam pomislila da pozovem policiju. Snaha i ja smo istrčale napolje i videle da je nebo iza šume postalo crveno. Sve je nestalo u roku od nekoliko sekundi. Sigurna sam da su vanzemaljci i da ovo što smo videli niko neće ni istražiti niti nam verovati - skeptična je Olivera.
Sutradan su Džinovići otišli u centar sela da se raspitaju šta je bilo. Rečeno im je da su i Vladimir i Anka Đurić doživeli bliski susret sa nepoznatom silom. Njihove kuće su udaljene skoro dva kilometra, ali su na istoj vazdušnoj liniji.
- Vratio sam se iz Beograda i došao sa autobuske stanice u kuću. Padala je sitna kiša, nije bilo oblaka niti se spre mala oluja. Taman kada sam seo sa suprugom Ankom da popijem kafu, napolju je nešto zatutnjalo. Osetili smo strašan pritisak u ušima, nešto je zapištalo. A onda smo čuli da nam se ruši crep. Trajalo je svega nekoliko sekundi. Kada smo istrčali napolje, videli smo da nam je spalo 150 crepova sa kuće. Sa pomoćne kuće otišle su sve ćeramide, koje nismo ni našli, ko zna kuda su odletele. Orah omlaćen, stolice na terasi pokidane - priča nam Vladimir.
Sa kuće Ilije Tarlanovića spalo 150 crepljika. Baka Darinka kaže da je nešto zamumlalo.
- Bila sam u kupatilu, a Ilija taman ulazio u kuću kada je naglo grunulo da je jedva vrata zatvorio. Pamtim nevreme, oluju, ali ovo je bilo nešto drugo - kaže Darinka.
Selom se raspredaju razne priče, jer nikako da odgonetnu šta ih je to snašlo. Da je oluja, pogodila bi sve kuće, a ne samo nekoliko. Sumnjaju u neko tajno oružje, u natprirodnu silu, a i vanzemaljci dolaze u obzir.
HORIZONT SE ZACRVENEO
Uglješina kći Olivera sedela je u kući sa snahom. Deca su ležala u krevetu. Odjednom se ugasio televizor, smanjio napon struje.
- Čula sam strašan zvuk. Podsetio me na ogroman avion, kao da je motor prestao da radi i da se ruši. U trenutku sam pomislila da pozovem policiju. Snaha i ja smo istrčale napolje i videle da je nebo iza šume postalo crveno. Sve je nestalo u roku od nekoliko sekundi. Sigurna sam da su vanzemaljci i da ovo što smo videli niko neće ni istražiti niti nam verovati - skeptična je Olivera.

 

[Julkica]

Slavica Milojković iz niškog sela Medjurovo tvrdi da je u svom kukuruzištu pre nedelju dana videla vanzemaljca! Žena tvrdi da ne bi svojim očima verovala da neobično biće nije videlo još troje meštana Medjurova, prenosi "Kurir".
Slavica Milojković iz niškog sela Medjurovo tvrdi da je u svom kukuruzištu pre nedelju dana videla vanzemaljca! Žena tvrdi da ne bi svojim očima verovala da neobično biće nije videlo još troje meštana Medjurova, prenosi "Kurir".

"Bilo je rano jutro, tek je prošlo šest sati, bila sam u bašti da zalijem papriku. Prišla sam njivi i ugledala čovekoliko biće koje je klečalo na kolenima i klanjalo se ka Suncu. Ono što me je zaprepastilo je to što se uporedo s njegovim pokretima njihala i jedna stabljika kukuruza koja je bila u blizini" kaže Milojkovićeva, priznajući da ni posle nedelju dana ne može da se oporavi od šoka.

Slavica kaže da je biće imalo sve karakteristike čoveka, osim što je blistalo nevidjenim sjajem.
"Bilo je obučeno u nešto što je najsličnije hartiji za pakovanje poklona zlatnožute boje. Polako sam mu prišla i pitala ga šta radi ovde. Nije mi odgovorilo, niti se čuo bilo kakav drugi zvuk. Pitala sam ga da li je gluv kada mi ne odgovara. Kad sam shvatila da to ipak nisu čista posla, otrčala sam do jednog starca koji se nalazio u obližnjoj njivi. Pozvala sam ga da podje sa mnom i otera tudjinca, ali je on to odbio, govoreći mi da se u mojoj bašti izgleda nešto zapalilo jer se vidi neobična svetlost" priča Milojkovićeva.

Uplašena žena pomoć je zatražila od komšija Tomislava Živkovića i njegove supruge Vukosave, koji su odlučili da odu na njivu i provere šta se tamo dešava.

"Tomislav je poneo vilu, a ja motiku, jer smo se plašili da će nas napasti. Medjutim, kad smo stigli na pola puta, videli smo da to biće počinje da se smanjuje, dok nije dostiglo veličinu i oblik nečega što bih najpribližnije opisala kao pticu koja je blistala mnoštvom boja. "To" se onda vinulo ka nebu, da bi se pred našim očima ponovo transformisalo u čoveka koji je "jahao" na nečemu nalik motociklu i nestalo put neba" priča Slavica Milojković.

"Supruga i ja smo krenuli sa Slavicom i na njivi videli nešto što ni danas ne znamo šta je. Gornji deo tela mu je bio zlatnožute boje, dok je preko pojasa imao nešto crno, što je ličilo na kecelju. Stvorenje je klečalo, pa se uspravljalo, i kad je to uradilo treći put, odletelo je ka nebu" kaže Tomislav Živković.

Njegova supruga Vukosava priznaje da ju je tudjinac "isterao iz pameti" i da još ne može da se pribere od ovog neobičnog doživljaja.

Meštani Medjurova različito reaguju na doživljaj svojih komšija, ali se slažu u oceni da je reč o ozbiljnim ljudima koji tako nešto ne bi izmislili. Ipak, niko od njih nema objašnjenje zašto su vanzemaljci odlučili da se Srbima ukažu baš u Medjurovu, s obzirom na to da je ovo moravsko selo poznato jedino po proizvodnji paprike, a ne veruju da bi vanzemaljci iz tog razloga pokazali interesovanje za njih.

(MONDO)




p.s. Izgleda da jesu....

 

[vanakir]

S obzirom da su ove godine u Hollywood - u aktuelni vanzemaljci i Hitler, ocekujem da uskoro neko vidi Hitlera kako vozi NLO,

 

[Ana_ana]

Ma ja to već znam!!! Čak sam i na ovom forumu provalio neke ljude da su vanzemaljci!!! Jer takve komentare i razmišljanje sigurno nije delo ljudi sa Zemlje! wacko2

Još mi samo reci da imaš čip u glavi i da svaki dan po 10 minuta gledaš u sunce,pa ću poverovati u tvoj koeficijent inteligencije.

 

[Rekontra]

Još mi samo reci da imaš čip u glavi i da svaki dan po 10 minuta gledaš u sunce,pa ću poverovati u tvoj koeficijent inteligencije.

Da, baš to! Mada, noću, gledam u Mesec... :lol:

 

[Ana_ana]

Da, baš to! Mada, noću, gledam u Mesec... :lol:

Razumela

 

[neda ukraden]

SETI: Vanzemaljci napadaju Zemlju u novembru


AGENCIJE - 14.07.2011 11:56
BEČ - Američki naučnici iz malo poznatog programa "Potraga za vanzemaljskom inteligencijom" (SETI), tvrde da će u novembru vanzemaljci sa planate "Zeeba" napasti Zemlju i da će doletjeti sa tri ogromna svemirska broda, prenio je bečki bulevarski list "Esterajh".
Najveća letjelica imaće prečnik od oko 320 kilometara, naglasio je jedan od eksperata SETI-ja Džon Malej.
“Trenutno se tri letjelice nalaze kod Jupitera. Polazeći od njihove aktuelne brzine kretanja, oni će do Zemlje stići na jesen ove godine”, tvrdi Malej, a prenosi “Esterajh”.
Prema njegovom mišljenju, letjelice će, običnim teleskopima, moći da se vide negdje u novembru, kada budu prolazile Mars.
Malej navodi da su naučnici obavjestili američku vladu o predstojećoj posjeti vanzemaljaca i tvrdi da će od avgusta SAD informisati svoje stanovništvo u vezi mogućeg napada vanzemaljaca.
On smatra da Zemljani mogu da se odbrane od napad svemirskih brodova koji dolaze sa planete “Zeeba”.
*

Dodato posle 11 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

DRUŠTVO

Vanzemaljci ne napadaju u novembru
U doba interneta budite pripravni na svakojaka neugodna iznenađenja, kao što je nedavno upozorenje da će nas u novembru napasti „mali zeleni” u ogromnim letelicama


„Uhođenje“ Zemljana
Budite spokojni, „mali zeleni” nas neće napasti u novembru! Neslanu šalu odmah su opovrgli iz „Programa potrage za vanzemaljcima” (SETI), na koji se prethodnih dana izvesni Džon Malej neumesno pozvao.

Tri ogromne svemirske letelice s planete Zeba, 320 kilometara u prečniku (maltene od Beograda do Vranja), uputile su se, navodno, ka Zemlji.

U doba interneta morate biti pripravni na svakojaka neugodna iznenađenja jer svako može sve i svašta da razglasi.

Ali to nije prvina da se neupućeni i neobavešteni zastrašuju, setite se samo pomame izazvane radio-dramom „Rat svetova”, napisane prema romanu Herberta Džodža Velsa, u Noći veštica 30. oktobra 1938. Orson Vels, koji je tada imao 23 leta, režirao je kao prenos iskrcavanja Marsovaca uživo.

Brojni slušaoci širom Amerike su navrat-nanos napustili svoje domove. Nije isključeno ni da je proteklih dana poneko, saznavši za predstojeći „svemirski boj”, brže-bolje pojurio u neko skrovito utočište.

Hoćemo li ikada sresti kosmičke došljake sa izbuljenim očima, kako ih najčešće crtači dočaravaju?

Kosmički samotnjaci

Naši preci su zurili u nebo iščekujući dolazak bogova, naši savremenici svakojakim teleskopima pregledaju bezbrojne zvezde i sazvežđa da uoče i najmanji nagoveštaj postojanja vanzemaljaca. „Braće po razumu”.

Sve dosadašnje pretrage i potrage, veoma skromne u poređenju s nepojamnim kosmičkim prostranstvom nisu navele ni na kakav trag. Odasvud zjapi zastrašujuća praznina, odasvud dopire obespokojavajući muk.

Da li smo mi ljudi kosmički samotnjaci?

Do sada nije pronađen dokaz za jedinstvenu pojavu, veličanstveno nazvanu život, ako izuzmemo pojedine viruse i bakterije pristigle u kometama ili meteoritima. Da bi živa tvar mogla ma gde da opstane, neophodno je da se ispune četiri osnovna uslova: 1. Izvor energije; 2. Vrsta atoma koja omogućuje nastanak složenih sklopova; 3. Tečni rastvarač u kojem se molekuli kreću i stupaju u međudejstvo i 4. Dovoljno vremena da se život začne i razvije.

Ovozemaljski se, kao što je poznato, zasniva na ugljeniku (druga pretpostavka) koji obezbeđuje građenje složenijih ustrojstava, čineći „karbonsku kičmu” svih, osim najjednostavnijih, molekula u živim organizmima. Otuda se s razlogom veruje da je sve započelo u zvezdama ili drugim telima sličnog sastava.

Drugom takmacu u načinu vezivanja atoma, silicijumu, pripisuju se kudikamo skromniji izgledi, a gotovo neznatni trećem – germanijumu.

Živimo na omanjoj planeti, čije gotovo tri četvrtine površine prekrivaju mora i okeani. Dakle, u vodenom svetu. Mora li tečnost za rastvaranje jedino da bude voda?

Tri jedinjenja ostaju u tečnom stanju u znatnom toplotnom rasponu – amonijak, etan i metil-alkohol. Ali najbitnija odlika vode jeste ta što većini mora i okeana ne preti zaleđivanje – ni odozgo, ni odozdo! Zašto? Zato što postaje ređa kada se temperatura spušta ka nuli, a na samoj nula se pretvara u led koji pluta na površini čuvajući toplotu tečnosti ispod sebe. Pitajte, uostalom, pecaroše u zimskim danima!

Susret za dve decenije

Zemlja se udobno ugnezdila na 150 miliona kilometara od Sunca, u tzv. „nastanjivom pojasu”, upijajući tek dvomilijarditi delić njegovog zračenja. Mars, Jupiterova pratilja Evropa (otprilike kao Mesec) i Saturnov pratilac Titan jedina su mesta u Sunčevoj porodici na kojima bi valjalo potražiti vanzemljski život.

Ni dan-danas nisu presahla potresna kazivanja u kojima pojedinci svedoče da su bili oteti u snu i odvedeni na najneobičnija odredišta. Poslužimo li se načelom „Okamove oštrice” (Vilijam od Okama), koje nalaže da je najjednostavnije obrazloženje i najverovatnije, zaključićemo da su to uobrazilje na razmeđi snevanja i budnosti.

Dobro, a šta je sa razumnim stvorenjima u našoj galaksiji? Zar sto milijardi zvezda, okruženo višestruko većim brojem planeta, nije do sada iznedrilo život?

Poželi li da stigne do najbliže zvezde jureći svetlosnom brzinom, čovek treba da putuje nekoliko godina, a do najudaljenijih krakova Mlečnog puta blizu hiljadu vekova! Zašto ne sačekamo da se nama neko javi?

Pre nekoliko decenija se italijanski nobelovac Enriko Fermi, ćaskajući za ručkom s kolegama, saglasio da se Zemlja kao „kolevka života” ni po čemu ne izdvaja i da bi u Mlečnom putu moralo da vrvi od živih stvorova. Ako je tako, gde su oni? Do dana današnjeg u naučnim krugovima to odjekuje kao „Fermijev paradoks”.

Kako je moguće da se nisu nijednom oglasili preko „međuzvezdanog telefona” (slanje elektromagnetskih poruka)?

Ali to nije obeshrabrilo tragače da lane najave „bliski susret” s vanzemaljcima, najduže za dve decenije.

Stanko Stojiljković

objavljeno: 17.07.2011