Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
Веома често чујемо или неко доживи да остане без нерођеног детета што је огроман шок за родитеље и ближње. Тада неко покушава да да лажну утеху која у старту чини супротно дејство. О чему се ради?
Многи данас верују и шире масовно лажи да нерођено дете није личност оформљена, да добија душу тек са рођењем или у каснијем периоду или да нема душу уопште. Плод који се развија у утроби мајке, која је благословена рађањем, у себи носи како генетски код својих родитеља, тако и одређених карактерних особина који су такође уписани Божијом промисли.
Ако дете тек рођено нема искуственог знања и чини нам се да оно још увек не постоји јер не говори и не понаша се као зрела особа, то не значи да га буквално нема, тј. да не постоји. Такву глупост заговарају саможиви и "модерни" мудраци када се прича сведе на конкретно. Тако се оспорава само постојање живота као универзалног чуда над чудима, Божије присутности у сваком и кроз свако живо (!) биће. Обманом да плод нема душе у себи, да је дуго након тога без ње или да нема душу уопште, само се повећава безосећајност и зла наука. Давид (139) каже:
13. Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје. Проп. 11:5
14. Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.Јов 10:9
15. Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16. Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
Дакле, сваки живот људски је убележен у књизи на Небесима, нема те душе да није Богом одређена. Тај заметак је Божији светионик у утроби човека. Сам извор живота подарен човеку да га благослови преко ситне и оком невидљиве ћелије. Јеремија (1) каже:
5. Пре него те саздах у утроби, знах те; и пре него изиђе из утробе, посветих те;
Свети апостол Лука нам такође даје јасну описну слику чуда које се одиграва у човеку:
15. Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;
41. И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,
42. И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.
Какву нам то утеху даје? Ако је сваки плод убележен у књигама на Небесима, ако је Бог сваку душу унапред видео, и пре зачећа, није ли то исти тај Бог који ће ту душу узети Себи? Није ли то исти Извор живота који сабира Своје невине и чисте? Сигурно да јесте. Јер у Царству небеском ће свака душа чиста бити са Господом, тамо где нема зла и црва који прождире. Са Господом ће те прелепе душе бити заштићене.
Једнога дана, о, Великог Дана Божијег, срешће мајка и отац своје чедо, срешће своју радост и весеље какво се не може ни појмити. Затровани науком овога света ми падамо у очај, чини нам се да нема наде јер нас тако уче и говоре сваког Божијег дана. И где је утеха ако кажемо да живота и душе нема у плоду материњем? Ту ли лежи мудрост демонска? Не и само не! Нада је у Господу Исусу Христу који ће нам бити радост када видимо оно што мислимо да смо изгубили. То је као да смо даривани благом највећим, а то благо нам чува најмоћнији Чувар над свим чуварима душа људских. Јер умиремо у телу сви, а благословени и невини ће наследити Царство.
8. Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.
9. Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима. (Римљанима 14)
Веома често чујемо или неко доживи да остане без нерођеног детета што је огроман шок за родитеље и ближње. Тада неко покушава да да лажну утеху која у старту чини супротно дејство. О чему се ради?
Многи данас верују и шире масовно лажи да нерођено дете није личност оформљена, да добија душу тек са рођењем или у каснијем периоду или да нема душу уопште. Плод који се развија у утроби мајке, која је благословена рађањем, у себи носи како генетски код својих родитеља, тако и одређених карактерних особина који су такође уписани Божијом промисли.
Ако дете тек рођено нема искуственог знања и чини нам се да оно још увек не постоји јер не говори и не понаша се као зрела особа, то не значи да га буквално нема, тј. да не постоји. Такву глупост заговарају саможиви и "модерни" мудраци када се прича сведе на конкретно. Тако се оспорава само постојање живота као универзалног чуда над чудима, Божије присутности у сваком и кроз свако живо (!) биће. Обманом да плод нема душе у себи, да је дуго након тога без ње или да нема душу уопште, само се повећава безосећајност и зла наука. Давид (139) каже:
13. Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје. Проп. 11:5
14. Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.Јов 10:9
15. Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16. Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
Дакле, сваки живот људски је убележен у књизи на Небесима, нема те душе да није Богом одређена. Тај заметак је Божији светионик у утроби човека. Сам извор живота подарен човеку да га благослови преко ситне и оком невидљиве ћелије. Јеремија (1) каже:
5. Пре него те саздах у утроби, знах те; и пре него изиђе из утробе, посветих те;
Свети апостол Лука нам такође даје јасну описну слику чуда које се одиграва у човеку:
15. Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;
41. И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,
42. И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.
Какву нам то утеху даје? Ако је сваки плод убележен у књигама на Небесима, ако је Бог сваку душу унапред видео, и пре зачећа, није ли то исти тај Бог који ће ту душу узети Себи? Није ли то исти Извор живота који сабира Своје невине и чисте? Сигурно да јесте. Јер у Царству небеском ће свака душа чиста бити са Господом, тамо где нема зла и црва који прождире. Са Господом ће те прелепе душе бити заштићене.
Једнога дана, о, Великог Дана Божијег, срешће мајка и отац своје чедо, срешће своју радост и весеље какво се не може ни појмити. Затровани науком овога света ми падамо у очај, чини нам се да нема наде јер нас тако уче и говоре сваког Божијег дана. И где је утеха ако кажемо да живота и душе нема у плоду материњем? Ту ли лежи мудрост демонска? Не и само не! Нада је у Господу Исусу Христу који ће нам бити радост када видимо оно што мислимо да смо изгубили. То је као да смо даривани благом највећим, а то благо нам чува најмоћнији Чувар над свим чуварима душа људских. Јер умиремо у телу сви, а благословени и невини ће наследити Царство.
8. Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.
9. Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима. (Римљанима 14)
Poslednja izmena: