- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Urođene mane najčešći uzrok muške neplodnosti
LepoiZdravo 17.12.2010 09:16
Oko 15 odsto parova u svetu i kod nas ima problem da na prirodan način dođu do potomstva od kojih pet odsto nikada neće postati roditelji bez obzira na najsavremnije metode lečenja
Donedavno se smatralo da je žena “krivac” što ne dolazi do začeća, ali se danas sigurno zna da je u polovni slučajeva za to odgovoran muškarac odnosno, muška neplodnost.
- Ukoliko kod zdravog para koji ima redovne seksualne odnose tri puta nedeljno bez zaštite, za godinu dana ne dolazi do začeća može se govoriti o problemu neplodnosti ili steriliteta. U tom slučaju važno je otići kod lekara, žene kod ginekologa, a muškarci kod urologa, ali je isto tako važno da odu zajedno da bi se što pre otkrio problem i počelo lečenje - kaže dr mr sci dr Dejan Mocović, urolog sa Vojnomedicinske akademije.
Uzroci
Uzroci muškog sterilieta mogu da budu različite vrste urođenih uroloških abnormalnosti spoljnih genitalija ili stečene nastale kao posledica povreda, većih hirurških intervencija opekotina...
- Urogenitalne infekcije, endokrini i imuloški fakatori, genetski poremećaji, povišena temperatura skrotalne kese takođe mogu da dovedu do neplodnosti - objašnjava dr Dejan Mocović.
Važne brojke
Normalan broj spermatozoida u ejakulatu, prema merilima Svestke zdravstvene organizacije je od 20 do 60 miliona u jednom mililitru.
- Ispod ove donje granice govorimo o oligospermiji ili smanjenom broju spermatozida u ejakulatu i što je taj broj manji to je problem ozbiljniji i teži za lečenje. Kada je pokretljivost u pitanju ona mora da bude dobra bar u 40 odsto spermatozoida od ukupnog broja, u suprotnom reč je astenospermiji. Da bi pričali o teratospermiji, 10 odsto ukupnog ejakulata moralo bi da ima abnormalne forme spermatozoida - objašnja dr Mocović.
Najteži oblik muške neplodnosti je azospermija ili potpuna odsutnost spermatozoida u ejakulatu. Ona može da bude opstruktivna, posledica je neke prepreke na putu semene tečnosti do izbacivanja tokom ejakulacije ili neopstruktivna, odnosno nema nema nikakve utvrđene abnormalnosti.
- Lako se pravi razlika između te dve grupe azospermija, dovoljno je da uradite par analiza kao što su spermogram i hormonske analize.
Kod opstruktivnih azospermija vrednosti hormonskih analiza su normalne. Kod neopstruktivnih su značajno povišene, više se luče gonadotropni hormoni a mnogo manje testosteron pa takvi slučajevi zahtevaju gotovo uvek metode veštačke oplodnje - objašnjava dr Mocović.
Lečenje
Ranije se opstruktivna azospermija pokušavala otkloniti različitim vrstama mikrohiruških intervencija. Međutim, one su danas zamenjene metodama veštačke oplodnje koje su jednostavnije i efikasnije.
- Oligospermija i astenospermija se leče različitim vrsta preparata koji poboljšavaju proces spermatogenze ili je usmeravaju na odgovarajući način. To su lekovi koji se koriste namanje tri do četiri meseca u kontinuitetu i kombinuju se različitim vrstama vitamina i antioksidansa koji veoma blagotvorno deluju na stvaranje spermatozoida - kaže dr Mocović.
LepoiZdravo 17.12.2010 09:16
Oko 15 odsto parova u svetu i kod nas ima problem da na prirodan način dođu do potomstva od kojih pet odsto nikada neće postati roditelji bez obzira na najsavremnije metode lečenja
Donedavno se smatralo da je žena “krivac” što ne dolazi do začeća, ali se danas sigurno zna da je u polovni slučajeva za to odgovoran muškarac odnosno, muška neplodnost.
- Ukoliko kod zdravog para koji ima redovne seksualne odnose tri puta nedeljno bez zaštite, za godinu dana ne dolazi do začeća može se govoriti o problemu neplodnosti ili steriliteta. U tom slučaju važno je otići kod lekara, žene kod ginekologa, a muškarci kod urologa, ali je isto tako važno da odu zajedno da bi se što pre otkrio problem i počelo lečenje - kaže dr mr sci dr Dejan Mocović, urolog sa Vojnomedicinske akademije.
Uzroci
Uzroci muškog sterilieta mogu da budu različite vrste urođenih uroloških abnormalnosti spoljnih genitalija ili stečene nastale kao posledica povreda, većih hirurških intervencija opekotina...
- Urogenitalne infekcije, endokrini i imuloški fakatori, genetski poremećaji, povišena temperatura skrotalne kese takođe mogu da dovedu do neplodnosti - objašnjava dr Dejan Mocović.
Važne brojke
Normalan broj spermatozoida u ejakulatu, prema merilima Svestke zdravstvene organizacije je od 20 do 60 miliona u jednom mililitru.
- Ispod ove donje granice govorimo o oligospermiji ili smanjenom broju spermatozida u ejakulatu i što je taj broj manji to je problem ozbiljniji i teži za lečenje. Kada je pokretljivost u pitanju ona mora da bude dobra bar u 40 odsto spermatozoida od ukupnog broja, u suprotnom reč je astenospermiji. Da bi pričali o teratospermiji, 10 odsto ukupnog ejakulata moralo bi da ima abnormalne forme spermatozoida - objašnja dr Mocović.
Najteži oblik muške neplodnosti je azospermija ili potpuna odsutnost spermatozoida u ejakulatu. Ona može da bude opstruktivna, posledica je neke prepreke na putu semene tečnosti do izbacivanja tokom ejakulacije ili neopstruktivna, odnosno nema nema nikakve utvrđene abnormalnosti.
- Lako se pravi razlika između te dve grupe azospermija, dovoljno je da uradite par analiza kao što su spermogram i hormonske analize.
Kod opstruktivnih azospermija vrednosti hormonskih analiza su normalne. Kod neopstruktivnih su značajno povišene, više se luče gonadotropni hormoni a mnogo manje testosteron pa takvi slučajevi zahtevaju gotovo uvek metode veštačke oplodnje - objašnjava dr Mocović.
Lečenje
Ranije se opstruktivna azospermija pokušavala otkloniti različitim vrstama mikrohiruških intervencija. Međutim, one su danas zamenjene metodama veštačke oplodnje koje su jednostavnije i efikasnije.
- Oligospermija i astenospermija se leče različitim vrsta preparata koji poboljšavaju proces spermatogenze ili je usmeravaju na odgovarajući način. To su lekovi koji se koriste namanje tri do četiri meseca u kontinuitetu i kombinuju se različitim vrstama vitamina i antioksidansa koji veoma blagotvorno deluju na stvaranje spermatozoida - kaže dr Mocović.