- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Urođene i stečene srčane mane
Stečene mane nastaju kao posledica zapaljenja srčanih zalistaka, hipertenzije, pojedinih sistemskih bolesti, kao što je reumatoidni artritis i lupus...
Stečene mane nastaju kao posledica zapaljenja srčanih zalistaka
Bez obzira na razvoj medicine, svi nedostaci ploda ne mogu da se izbegnu u prenatalnom periodu (pre rođenja).
Među njima ni srčane mane sa kojima se deca i dalje rađaju. Te urođene srčane mane ponekad ne predstavljaju ozbiljan zdravstveni problem i jednostavno mogu da se uklone.
Kompleksnije srčane mane traže ozbiljniji pristup, za koji često i ne postoji rešenje u našoj zemlji. Osim urođenih postoje i stečene srčane mane, koje su posledica bolesti koja se javila šosle rođenja.
Koliko su ozbiljne i jedne i druge objašnjava kardiolog dr sci. med. Ljiljana Jovović, načelnik neinvazivne dijagnostike srca u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".
- Zahvaljujući razvoju medicine, urođene ili kongenitalne srčane mane danas mogu da se leče ili kontrolišu u blizu 90 odsto slučajeva. Ako se ima na umu da je ranije petina pacijenata rođenih sa srčanom manom doživljavala samo 16, a danas čak 85 do 90 odsto ovih pacijenata doživi pubertet, jasno je da je to rezultat napretka pedijatrijske kardiologije i kardiohirurgije. Blagovremeno urađena operacija u velikom broju slučajeva garantuje izlečenje i normalan budući život. Međutim, problem je što sve urođene srčane mane nisu jednostavne za lečenje, zbog čega se i svrstavaju u nekoliko grupa. U prvu grupu
spada između 20 i 25 odsto jako teških i retkih srčanih mana koje zahtevaju doživotnu kontrolu. U drugoj grupi nalazi se od 35 do 40 odsto umereno teških srčanih mana koje se uspešno operišu i nadalje kontrolišu, a u trećoj grupi je 40 odsto lakših srčanih mana, kod kojih, ukoliko se blagovremeno operišu, ne postoji potreba za kontrolama, ili je veoma retko potrebna.
Ako se već toliko zna o urođenim srčanim manama, gde je onda problem u njihovom lečenju i uklanjanju?
- Problem je u njihovom dobrom i preciznom dijagnostikovanju i hirurškom i nehirurškom lečenju. Urođene srčane mane zahtevaju dobre stručnjake i dobru dijagnostičku tehniku. Ako nešto od toga manjka, za pacijenta se dugoročno stvara problem. U detinjstvu su za dobro lečenje presudni pedijatri, a kasnije kardiolozi. U svetu se na ovu oblast kardiologije obraća veoma velika pažnja, jer se danas najveći broj smrtnih ishoda ne dešava u detinjstvu, već u odraslom periodu. Ovakve posledice dešavaju se kod pacijenata koji nisu ranije operisani, kao i kod onih koji su uspešno operisani u detinjstvu, ali kod kojih u kasnijem periodu dolazi do pojave slabije funkcije nekog od srčanih zalistaka, što je praćeno i proširenjem srca i pojavom srčanih aritmija. Zato urođene srčane mane i zahtevaju izuzetnu stručnost u otkrivanju i lečenju, kao i u dugoročnom praćenju. U protivnom, u odraslom dobu može doći do brojnih problema.
Kakvih?
- Može doći do poremećene funkcije srčanih zalistaka, proširenja pojedinih srčanih šupljina i pojave aritmije, što obično zahteva ponovnu intervenciju, hiruršku ili putem katetera, kroz prepone do srca, gde se stavlja biološka valvula postavljena na stent. Za ovakve intervencije i velike anomalije srca mi, nažalost, nemamo visokospecijalizovane stručnjake, već ih pozivamo iz prominentnih svetskih centara. Takav je, primera radi, Centar za urođene srčane mane "San Donato" u Milanu, odakle stručnjaci dolaze i operišu ozbiljne srčane mane u našoj ustanovi. Istina, pozivali smo i druge kolege iz inostranstva koji su specijalizovani za pojedine komplikovane slučajeve, kao što su profesori Alan Karpantijer i Silvan Šovo iz Pariza. Profesor Šovo je operisao 12 pacijenata sa komplikovanom urođenom anomalijom desnog srca, poznatom kao Ebštajnova anomalija.
Pojedini pacijenti ipak odlaze na lečenje u inostranstvo?
- Postoje pacijenti koji u našoj zemlji ne mogu da se operišu pa se šalju u inostranstvo, odnosno u Ženevu kod čuvenog profesora Afksendios Kalangosa. Njihove troškove lečenja pokriva Republički zavod za zdravstveno osiguranje na osnovu potpisanog ugovora između naše zemlje i ovog centra. Ko će se sa ovako kompleksnim srčanim manama naći na listi svetski priznatih stručnjaka ovde ili u inostranstvu, odlučuje Konzilijum za urođene srčane mane u "Dedinju" za pacijente iz naše ustanove. Na ove sastanke dolaze i kolege iz drugih institucija, tako da zajednički razmatramo i naše i njihove pacijente kako bi se doneli što precizniji zaključci. Ukoliko je potrebno konsultuju se i kolege drugih specijalnosti, kao što su ginekolozi, neurolozi, imunolozi, anesteziolozi... To je zato što rad konzilijuma treba da bude multidisciplinaran.
Koje sve bolesti dovode do nastanka stečenih srčanih mana?
- Stečene srčane mane nastaju kao posledica zapaljenja srčanih zalistaka. A ono može da nastane kao posledica reumatske groznice, endokarditisa, odnosno upale srčanog zalistka, ili kao posledica koronarne bolesti, kao što je u slučaju infarkta miokarda. Stečene srčane mane mogu da nastanu i kao posledica hipertenzije, pojedinih sistemskih bolesti, kao što je reumatoidni artritis i lupus...
Na koje stečene srčane mane treba posebno obratiti pažnju?
- Sve mane mogu biti ozbiljne, u zavisnosti od toga u kom su stadijumu bolesti. Istakla bih novine u lečenju stenoze, odnosno suženja aortnog srčanog zalistka, kojih sve više ima u starijoj životnoj dobi. To je nešto što zaslužuje pažnju. Ova srčana mana može da se uspešno reši i pacijentu omogući kvalitetan život, uz pomoć biološke valvule postavljene na stent koji se preko katetera iz prepona dovodi do srca. Stent se jednostavno postavlja, a njegova funkcija je da suženje otkloni i omogući normalan dotok krvi u srce i na taj način liši ga patnje, zbog nemogućnosti da se normalno hrani. Nažalost, mi nemamo ovakve valvule, pa ne možemo ovakvu intervenciju ni da izvedemo. U našem okruženju, u Sloveniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori, fondovi zdravstvenog osiguranja pokrivaju troškove lečenja ovakvih pacijenata. Njihova cena je 25.000 evra, ali ako se uzme u obzir da se na ovaj način rešavaju svi srčani problemi pacijenta, onda ta cena ima opravdanje.
Koja se intervencija kod stečenih srčanih mana najčešće izvodi?
- Najčešće se vrši zamena srčanih valvula, odnosno zalistaka sa veštačkim. Problem sa srčanim zaliscima prisutan je kod svih starosnih grupa zbog podložnosti infekcijama zbog češćih prehlada, higijena usta i zuba takođe nije na zavidnom nivou, odakle takođe može da se širi infekcija i napada srce. Usled upale zalisci se skupljaju i sve su manje u stanju da se otvaraju i zatvaraju. Može doći i do urastanja fibroznog tkiva u veštački zalistak zbog čega prilikom rada srca nisu u stanju da se potpuno otvore. Osim toga moguće su i komplikacije zbog neadekvatnog uzimanja antikoagulantne terapije (lek koji ovi pacijenti moraju uzimati celog života a koji razređuje krv), pa može doći do stvaranja naslaga na protezi ili sigurnosnom prstenu, kojim je ona ušivena za tkivo, što dalje može da vodi ili popuštanju srca ili moždanom udaru.
Da li se i kod urođenih srčanih mana rade procedure zamene zalistka bez otvaranja grudnog koša, putem plasiranja biološke valvule postavljene na stent?
- Da, kao i kod oboljenja aortne valvule. Cena je ista, a među zemljama bivše Jugoslavije trenutno se radi samo u Sloveniji. Ovi pacijenti narednih 10 do 15 godina imaju normalan život, rade i izdržavaju svoje porodice i uzimaju manju količinu lekova. Ovo je veoma značajno, jer ovakvo srce, bez odgovarajućeg lečenja, nadalje može samo da propada, gde u konačnom ishodu kao jedini izbor ostaje kao mogućnost samo transplantacija. A samo jedna transplantacija košta oko 100.000 evra, i opet sa neizvesnim ishodom zbog mogućnosti odbacivanja organa.
Kod koje bolesti je postignut najveći napredak u lečenju?
- Mislim kod tetralogije falo. Tetralogija falo je urođena srčana mana koja podrazumeva četiri greške prirode nastale tokom razvoja ploda. Greške podrazumevaju aortu koja je pomerena
udesno, postojanje velikog defekta pregrade između leve i desne komore, suženje plućnog zalistka i zadebljali zid desne komore zbog ovog suženja. Ranije je ovo bila smrtonosna mana sa cijanozom. Danas je izlečiva, mada ne do kraja. Bez obzira na sve teškoće, činjenica je da ovi pacijenti žive normalan život, što je za lekare koji ih kontrolišu veliko zadovoljstvo.
SRČANE MANE SA CIJANOZOM
Mnoge srčane mane mogu biti komplikovane i da imaju lošu prognozu. To su takozvane mane sa cijanozom, gde i običan čovek koji nije stručnjak za medicinu, može da uoči plavičastu prebojenost usana, krajeva ušnih školjki i prstiju. Ovi pacijenti imaju otežano disanje, brzo se zamaraju, a sve to je posledica mešanja krvi između leve i desne polovine srca, ili prirode anomalije koja postoji, kao što je u slučaju postojanja samo jedne srčane komore. Da bi cijanotični pacijenti mogli naprosto da dišu i oslobode se gušenja, potreban im je lek "bonsentan". Međutim, problem je što ovaj lek ne mogu da dobiju na recept, jer nije na listi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, a mesečno treba da za njega izdvoje 1.500 evra! Lek treba da se pije u kontinuitetu, što je dodatno otežavajuća okolnost za pacijenta koji nema novac. Mislim da bi o ovome nadležni trebalo da povedu računa, jer je lek potreban ljudima koji su u naponu životne snage i radno aktivni, tim pre što u zemljama okruženja, uključujući i Republiku Srpsku, ovaj lek se izdaje na teret Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
BRIGA
U inostranstvu se pacijenti sa urođenim srčanim manama okupljaju u udruženja, koja su veoma dobro organizovana i koja imaju snažan uticaj na državne organe odgovorne za medicinu. Na taj način oni se, uz razne donacije, intenzivno bore za svoja prava. Kod nas, nažalost, ovakvih udruženja još uvek nema, pa se problemi pacijenata rešavaju na relaciji - upornost pacijenta i entuzijazam lekara koji ih leče, ističe dr Jovović.
Izvor: Večernje novosti
Stečene mane nastaju kao posledica zapaljenja srčanih zalistaka, hipertenzije, pojedinih sistemskih bolesti, kao što je reumatoidni artritis i lupus...
Stečene mane nastaju kao posledica zapaljenja srčanih zalistaka
Bez obzira na razvoj medicine, svi nedostaci ploda ne mogu da se izbegnu u prenatalnom periodu (pre rođenja).
Među njima ni srčane mane sa kojima se deca i dalje rađaju. Te urođene srčane mane ponekad ne predstavljaju ozbiljan zdravstveni problem i jednostavno mogu da se uklone.
Kompleksnije srčane mane traže ozbiljniji pristup, za koji često i ne postoji rešenje u našoj zemlji. Osim urođenih postoje i stečene srčane mane, koje su posledica bolesti koja se javila šosle rođenja.
Koliko su ozbiljne i jedne i druge objašnjava kardiolog dr sci. med. Ljiljana Jovović, načelnik neinvazivne dijagnostike srca u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".
- Zahvaljujući razvoju medicine, urođene ili kongenitalne srčane mane danas mogu da se leče ili kontrolišu u blizu 90 odsto slučajeva. Ako se ima na umu da je ranije petina pacijenata rođenih sa srčanom manom doživljavala samo 16, a danas čak 85 do 90 odsto ovih pacijenata doživi pubertet, jasno je da je to rezultat napretka pedijatrijske kardiologije i kardiohirurgije. Blagovremeno urađena operacija u velikom broju slučajeva garantuje izlečenje i normalan budući život. Međutim, problem je što sve urođene srčane mane nisu jednostavne za lečenje, zbog čega se i svrstavaju u nekoliko grupa. U prvu grupu
spada između 20 i 25 odsto jako teških i retkih srčanih mana koje zahtevaju doživotnu kontrolu. U drugoj grupi nalazi se od 35 do 40 odsto umereno teških srčanih mana koje se uspešno operišu i nadalje kontrolišu, a u trećoj grupi je 40 odsto lakših srčanih mana, kod kojih, ukoliko se blagovremeno operišu, ne postoji potreba za kontrolama, ili je veoma retko potrebna.
Ako se već toliko zna o urođenim srčanim manama, gde je onda problem u njihovom lečenju i uklanjanju?
- Problem je u njihovom dobrom i preciznom dijagnostikovanju i hirurškom i nehirurškom lečenju. Urođene srčane mane zahtevaju dobre stručnjake i dobru dijagnostičku tehniku. Ako nešto od toga manjka, za pacijenta se dugoročno stvara problem. U detinjstvu su za dobro lečenje presudni pedijatri, a kasnije kardiolozi. U svetu se na ovu oblast kardiologije obraća veoma velika pažnja, jer se danas najveći broj smrtnih ishoda ne dešava u detinjstvu, već u odraslom periodu. Ovakve posledice dešavaju se kod pacijenata koji nisu ranije operisani, kao i kod onih koji su uspešno operisani u detinjstvu, ali kod kojih u kasnijem periodu dolazi do pojave slabije funkcije nekog od srčanih zalistaka, što je praćeno i proširenjem srca i pojavom srčanih aritmija. Zato urođene srčane mane i zahtevaju izuzetnu stručnost u otkrivanju i lečenju, kao i u dugoročnom praćenju. U protivnom, u odraslom dobu može doći do brojnih problema.
Kakvih?
- Može doći do poremećene funkcije srčanih zalistaka, proširenja pojedinih srčanih šupljina i pojave aritmije, što obično zahteva ponovnu intervenciju, hiruršku ili putem katetera, kroz prepone do srca, gde se stavlja biološka valvula postavljena na stent. Za ovakve intervencije i velike anomalije srca mi, nažalost, nemamo visokospecijalizovane stručnjake, već ih pozivamo iz prominentnih svetskih centara. Takav je, primera radi, Centar za urođene srčane mane "San Donato" u Milanu, odakle stručnjaci dolaze i operišu ozbiljne srčane mane u našoj ustanovi. Istina, pozivali smo i druge kolege iz inostranstva koji su specijalizovani za pojedine komplikovane slučajeve, kao što su profesori Alan Karpantijer i Silvan Šovo iz Pariza. Profesor Šovo je operisao 12 pacijenata sa komplikovanom urođenom anomalijom desnog srca, poznatom kao Ebštajnova anomalija.
Pojedini pacijenti ipak odlaze na lečenje u inostranstvo?
- Postoje pacijenti koji u našoj zemlji ne mogu da se operišu pa se šalju u inostranstvo, odnosno u Ženevu kod čuvenog profesora Afksendios Kalangosa. Njihove troškove lečenja pokriva Republički zavod za zdravstveno osiguranje na osnovu potpisanog ugovora između naše zemlje i ovog centra. Ko će se sa ovako kompleksnim srčanim manama naći na listi svetski priznatih stručnjaka ovde ili u inostranstvu, odlučuje Konzilijum za urođene srčane mane u "Dedinju" za pacijente iz naše ustanove. Na ove sastanke dolaze i kolege iz drugih institucija, tako da zajednički razmatramo i naše i njihove pacijente kako bi se doneli što precizniji zaključci. Ukoliko je potrebno konsultuju se i kolege drugih specijalnosti, kao što su ginekolozi, neurolozi, imunolozi, anesteziolozi... To je zato što rad konzilijuma treba da bude multidisciplinaran.
Koje sve bolesti dovode do nastanka stečenih srčanih mana?
- Stečene srčane mane nastaju kao posledica zapaljenja srčanih zalistaka. A ono može da nastane kao posledica reumatske groznice, endokarditisa, odnosno upale srčanog zalistka, ili kao posledica koronarne bolesti, kao što je u slučaju infarkta miokarda. Stečene srčane mane mogu da nastanu i kao posledica hipertenzije, pojedinih sistemskih bolesti, kao što je reumatoidni artritis i lupus...
Na koje stečene srčane mane treba posebno obratiti pažnju?
- Sve mane mogu biti ozbiljne, u zavisnosti od toga u kom su stadijumu bolesti. Istakla bih novine u lečenju stenoze, odnosno suženja aortnog srčanog zalistka, kojih sve više ima u starijoj životnoj dobi. To je nešto što zaslužuje pažnju. Ova srčana mana može da se uspešno reši i pacijentu omogući kvalitetan život, uz pomoć biološke valvule postavljene na stent koji se preko katetera iz prepona dovodi do srca. Stent se jednostavno postavlja, a njegova funkcija je da suženje otkloni i omogući normalan dotok krvi u srce i na taj način liši ga patnje, zbog nemogućnosti da se normalno hrani. Nažalost, mi nemamo ovakve valvule, pa ne možemo ovakvu intervenciju ni da izvedemo. U našem okruženju, u Sloveniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori, fondovi zdravstvenog osiguranja pokrivaju troškove lečenja ovakvih pacijenata. Njihova cena je 25.000 evra, ali ako se uzme u obzir da se na ovaj način rešavaju svi srčani problemi pacijenta, onda ta cena ima opravdanje.
Koja se intervencija kod stečenih srčanih mana najčešće izvodi?
- Najčešće se vrši zamena srčanih valvula, odnosno zalistaka sa veštačkim. Problem sa srčanim zaliscima prisutan je kod svih starosnih grupa zbog podložnosti infekcijama zbog češćih prehlada, higijena usta i zuba takođe nije na zavidnom nivou, odakle takođe može da se širi infekcija i napada srce. Usled upale zalisci se skupljaju i sve su manje u stanju da se otvaraju i zatvaraju. Može doći i do urastanja fibroznog tkiva u veštački zalistak zbog čega prilikom rada srca nisu u stanju da se potpuno otvore. Osim toga moguće su i komplikacije zbog neadekvatnog uzimanja antikoagulantne terapije (lek koji ovi pacijenti moraju uzimati celog života a koji razređuje krv), pa može doći do stvaranja naslaga na protezi ili sigurnosnom prstenu, kojim je ona ušivena za tkivo, što dalje može da vodi ili popuštanju srca ili moždanom udaru.
Da li se i kod urođenih srčanih mana rade procedure zamene zalistka bez otvaranja grudnog koša, putem plasiranja biološke valvule postavljene na stent?
- Da, kao i kod oboljenja aortne valvule. Cena je ista, a među zemljama bivše Jugoslavije trenutno se radi samo u Sloveniji. Ovi pacijenti narednih 10 do 15 godina imaju normalan život, rade i izdržavaju svoje porodice i uzimaju manju količinu lekova. Ovo je veoma značajno, jer ovakvo srce, bez odgovarajućeg lečenja, nadalje može samo da propada, gde u konačnom ishodu kao jedini izbor ostaje kao mogućnost samo transplantacija. A samo jedna transplantacija košta oko 100.000 evra, i opet sa neizvesnim ishodom zbog mogućnosti odbacivanja organa.
Kod koje bolesti je postignut najveći napredak u lečenju?
- Mislim kod tetralogije falo. Tetralogija falo je urođena srčana mana koja podrazumeva četiri greške prirode nastale tokom razvoja ploda. Greške podrazumevaju aortu koja je pomerena
udesno, postojanje velikog defekta pregrade između leve i desne komore, suženje plućnog zalistka i zadebljali zid desne komore zbog ovog suženja. Ranije je ovo bila smrtonosna mana sa cijanozom. Danas je izlečiva, mada ne do kraja. Bez obzira na sve teškoće, činjenica je da ovi pacijenti žive normalan život, što je za lekare koji ih kontrolišu veliko zadovoljstvo.
SRČANE MANE SA CIJANOZOM
Mnoge srčane mane mogu biti komplikovane i da imaju lošu prognozu. To su takozvane mane sa cijanozom, gde i običan čovek koji nije stručnjak za medicinu, može da uoči plavičastu prebojenost usana, krajeva ušnih školjki i prstiju. Ovi pacijenti imaju otežano disanje, brzo se zamaraju, a sve to je posledica mešanja krvi između leve i desne polovine srca, ili prirode anomalije koja postoji, kao što je u slučaju postojanja samo jedne srčane komore. Da bi cijanotični pacijenti mogli naprosto da dišu i oslobode se gušenja, potreban im je lek "bonsentan". Međutim, problem je što ovaj lek ne mogu da dobiju na recept, jer nije na listi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, a mesečno treba da za njega izdvoje 1.500 evra! Lek treba da se pije u kontinuitetu, što je dodatno otežavajuća okolnost za pacijenta koji nema novac. Mislim da bi o ovome nadležni trebalo da povedu računa, jer je lek potreban ljudima koji su u naponu životne snage i radno aktivni, tim pre što u zemljama okruženja, uključujući i Republiku Srpsku, ovaj lek se izdaje na teret Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
BRIGA
U inostranstvu se pacijenti sa urođenim srčanim manama okupljaju u udruženja, koja su veoma dobro organizovana i koja imaju snažan uticaj na državne organe odgovorne za medicinu. Na taj način oni se, uz razne donacije, intenzivno bore za svoja prava. Kod nas, nažalost, ovakvih udruženja još uvek nema, pa se problemi pacijenata rešavaju na relaciji - upornost pacijenta i entuzijazam lekara koji ih leče, ističe dr Jovović.
Izvor: Večernje novosti