- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Uradi sam: Mala bašta u staklenoj posudi
Svi koji imaju baštu mogu da potvrde da rad u njoj pruža neizmerno zadovoljstvo i dobro utiče na zdravlje. Samo jedna biljka je dovoljna da učini razliku, a sobne biljke su idealne za ljude koji nemaju vremena ili uslova da naprave baštu. Baštovanstvo u zatvorenom prostoru je moguće bez obzira na godišnje doba i otvara niz kreativnih mogućnosti za uzgajanje biljaka.
Posebno zanimljive su minijaturne bašte u staklenim posudama unutar kojih se stvara mikroklima u kojoj biljke žive u zatvorenom ekosistemu. Bašte u staklenim posudama ili terarijumi služe i kao dekorativni element, a počeli su da se koriste tokom 19. veka u Engleskoj za uzgajanje egzotičnih biljaka koje zahtevaju toplu i vlažnu mikroklimu.
Princip terarijuma temelji se na uspostavljanju kružnog toka vode i vazduha. Biljke preko korena upijaju vlagu iz supstrata koja zatim preko listova isparava i prelazi u vazduh. Na staklenim zidovima posude se, zbog hlađenja, stvaraju kapi rose koje lagano klize i vraćaju se nazad u zemlju. Isto tako kruže i ugljen dioksid i kiseonik.
Pravljenje terarijuma
Za izradu terarijuma mogu se koristite staklene posude različitih oblika i veličina, sa poklopcem ili bez njega. Radi lakše izrade prvog terarijuma preporučuje se posuda sa otvorom koji je dovoljno širok za sadnju i nesmetanu negu biljaka. Mogu se koristiti i obojene posude, ali je veoma bitno znati da takvo staklo slabije propušta svetlost.
Pre sadnje, posudu treba dobro oprati kako bi se izbegle nečistoće od algi i gljivica koje nastaju u vlažnim sredinama. Dno posude se prekriva slojem šljunka debljine 2cm, a na njega se dodaje sloj supstrata ili vlažnog komposta, u zavisnosti koje biljke se sade. Zatim se alatom predviđenim za sadnju (viljuška, tupi nožic ili neki drugi sitni alat) napravi rupa i pažljivo smesti biljka sa čijeg korena se prethodno istrese sva zemlja. Nakon što se biljka smesti, zemlju oko nje treba pažljivo pritisnuti.
Kod terarijuma sa lisnatim biljkama, prostor između pojedinačnih biljaka se može ispuniti mahovinom kako bi se usporilo isušivanje supstrata. Na kraju, biljke treba dobro zaliti i terarijum smestiti na svetlo mesto bez direktnog izlaganja suncu. Ako posuda ostaje nezatvorena, biljke treba povremeno zalivati kako se ne bi osušile, a ako se stavlja poklopac treba proveriti da li se vlaga kondenzuje na zidovima posude. Potupono zatvoren terarijum zahteva jako malo ili nimalo vode.
Idealne biljke za terarijum
Pri izboru biljaka za sadnju, važno je uzeti one koje su kompatibilne kada je reč o potrebi za svetlom i vlagom.
Za terarijum su idealne veoma mlade biljke jer im je koren dovoljno mali da se može lako smestiti u zemlju. Najbolji izbor su biljke koje vole vlagu i sporo rastu poput afričke ljubičice (Saintpaulia), kućne sreće (Helxine soleirolii), bršljena (Hedera helix L.), svih vrsta paprati, Spathiphylluma, Chlorophytum comosuma i drugih. U terarijumu dobro uspevaju kaktusi i drugi sukulenti.
Izvor: Ekokuce.com
Svi koji imaju baštu mogu da potvrde da rad u njoj pruža neizmerno zadovoljstvo i dobro utiče na zdravlje. Samo jedna biljka je dovoljna da učini razliku, a sobne biljke su idealne za ljude koji nemaju vremena ili uslova da naprave baštu. Baštovanstvo u zatvorenom prostoru je moguće bez obzira na godišnje doba i otvara niz kreativnih mogućnosti za uzgajanje biljaka.
Posebno zanimljive su minijaturne bašte u staklenim posudama unutar kojih se stvara mikroklima u kojoj biljke žive u zatvorenom ekosistemu. Bašte u staklenim posudama ili terarijumi služe i kao dekorativni element, a počeli su da se koriste tokom 19. veka u Engleskoj za uzgajanje egzotičnih biljaka koje zahtevaju toplu i vlažnu mikroklimu.
Princip terarijuma temelji se na uspostavljanju kružnog toka vode i vazduha. Biljke preko korena upijaju vlagu iz supstrata koja zatim preko listova isparava i prelazi u vazduh. Na staklenim zidovima posude se, zbog hlađenja, stvaraju kapi rose koje lagano klize i vraćaju se nazad u zemlju. Isto tako kruže i ugljen dioksid i kiseonik.
Pravljenje terarijuma
Za izradu terarijuma mogu se koristite staklene posude različitih oblika i veličina, sa poklopcem ili bez njega. Radi lakše izrade prvog terarijuma preporučuje se posuda sa otvorom koji je dovoljno širok za sadnju i nesmetanu negu biljaka. Mogu se koristiti i obojene posude, ali je veoma bitno znati da takvo staklo slabije propušta svetlost.
Pre sadnje, posudu treba dobro oprati kako bi se izbegle nečistoće od algi i gljivica koje nastaju u vlažnim sredinama. Dno posude se prekriva slojem šljunka debljine 2cm, a na njega se dodaje sloj supstrata ili vlažnog komposta, u zavisnosti koje biljke se sade. Zatim se alatom predviđenim za sadnju (viljuška, tupi nožic ili neki drugi sitni alat) napravi rupa i pažljivo smesti biljka sa čijeg korena se prethodno istrese sva zemlja. Nakon što se biljka smesti, zemlju oko nje treba pažljivo pritisnuti.
Kod terarijuma sa lisnatim biljkama, prostor između pojedinačnih biljaka se može ispuniti mahovinom kako bi se usporilo isušivanje supstrata. Na kraju, biljke treba dobro zaliti i terarijum smestiti na svetlo mesto bez direktnog izlaganja suncu. Ako posuda ostaje nezatvorena, biljke treba povremeno zalivati kako se ne bi osušile, a ako se stavlja poklopac treba proveriti da li se vlaga kondenzuje na zidovima posude. Potupono zatvoren terarijum zahteva jako malo ili nimalo vode.
Idealne biljke za terarijum
Pri izboru biljaka za sadnju, važno je uzeti one koje su kompatibilne kada je reč o potrebi za svetlom i vlagom.
Za terarijum su idealne veoma mlade biljke jer im je koren dovoljno mali da se može lako smestiti u zemlju. Najbolji izbor su biljke koje vole vlagu i sporo rastu poput afričke ljubičice (Saintpaulia), kućne sreće (Helxine soleirolii), bršljena (Hedera helix L.), svih vrsta paprati, Spathiphylluma, Chlorophytum comosuma i drugih. U terarijumu dobro uspevaju kaktusi i drugi sukulenti.
Izvor: Ekokuce.com
