Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Gradski trgovi su kroz istoriju uvek bili mesta na kojima su se nalazile pijace, uvek su bili omiljena mesta za druženje. Trgovi su takođe bili mesta sa kojih su se dizale revolucije. Neki od njih svedoci su surovo gušenih pobuna, prevrata, padova starih i uspona novih režima. Poslednja revolucija koja je potresla čovečanstvo počela je na Tahrir trgu u Kairu, u Egiptu.
Trg Tjenanmen Peking, Kina
Svet je u čudu nedeljama posmatrao kako kineski studenti traže demokratske promene u svojoj komunističkoj zemlji, u srcu Pekinga, na Trgu Tjenanmen. Studenti su danima na trgu spavali, jeli i demonstrirali. Međutim, 4. juna te 1989. godine kineska vlada odlučila je da pošalje tenkove na omladinu i mirne proteste pretvorila u krvave sukobe. Broj stradalih u gušenju studentskih protesta nije poznat, ali se procenjuje da su u pitanju bile hiljade mrtvih.
Vaclavski trg Prag, Češka
Krajem novembra 1989, kako su komunistički režimi širom Evrope počeli da se urušavaju, stotine hiljada ljudi ispunilo je Vaclavski trg i zahtevalo ostavku režima Čehoslovačke komunističke partije. Taj događaj nazvan je ružičasta revolucija. Dvadeset godina ranije, trg je bio mesto na kojem su održani antisovjetski protesti, nakon što se čovek zapalio iskazujući nezadovoljstvo invazijom SSSR-a na Čehoslovačku 1968. Trg je sada mnogo mirniji sa bogatim noćnim životom, punim prodavnicama i restoranima.
Bastilja Pariz, Francuska
Čuvena Bastilja, koja je provaljena 14. jula 1789. godine, čime je najavljena Francuska revolucija, ne postoji više u Parizu. Međutim, mesto na kojem je stajala tvrđava iz 14. veka, kasnije korišćena kao zatvor u koji su demonstranti provalili boreći se protiv monarhije, i dalje nosi to ime. Na tom mestu se dogodila julska revolucija 1830, koja je dovela do abdikacije kralja Šarla X.
Trg nezavisnosti Kijev, Ukrajina
Kad je Viktor Janukovič proglašen za pobednika izbora 2004, pristalice prozapadnog opozicionog lidera Viktora Juščenka okupile su se na Trgu nezavisnosti u Kijevu tvrdeći da je njihov kandidat dobio najviše glasova. Demonstranti su bili obučeni u narandžasto, boju Juščenkove partije, pa su protesti postali poznati kao „narandžasta revolucija". Juščenko je na ponovljenim izborima odneo pobedu, ali se Janukovič prošle godine vratio na vlast.
Trg Azadi Teheran, Iran
Bio je poprište dva najveća Iranska protesta. Godine 1979. hiljade Iranaca okupljalo se na Azadi trgu na brojnim protestima koji su doveli do zbacivanja Šaha sa vlasti. Tačno 30 godina kasnije, 2009, druga generacija Iranaca preplavila je trg da bi zbacila autokratski režim. Te godine je predsednik Mahmud Ahmadinedžad posle sumnjivih izbora osvojio još jedan mandat, što je bio povod za proteste, koji su brutalno ugušeni.
Trg tri kulture Meksiko Siti, Meksiko
Posle nekoliko meseci protesta, uoči Letnjih olimpijskih igara u Meksiko Sitiju 2. oktobra 1968, samo deset dana pre ceremonije otvaranja, vojska i policija su otvorile vatru na nenaoružane demonstrante, na trgu u četvrti Tlatelolko. Usled pucnjave hiljade demonstranata počele su u panici da beže, a tenkovi su im preprečili put. Zvanični podaci govore da je poginulo manje od 20 ljudi, međutim, očevici kažu da je bilo na stotine mrtvih.
Decembarski trg Sankt Peterburg, Rusija
Sankt Peterburg plaza, koji je posle Boljševičke (oktobarske) revolucije nazvan Decembarski trg, bio je poprište pobune koju su vodili dobro pripremljeni revolucionari, mnogi od njih oficiri, koji su želeli promene i bili protiv cara Nikolaja I. Oko 3.000 ljudi okupilo se na trgu u decembru 1825, a protest je brutalno ugušen. Petoro decembrista je ubijeno, a mnogo njih je uhapšeno ili poslato u Sibir.
Junion skver Njujork, SAD
Oko 100.000 ljudi okupilo se 20. aprila 1861. godine na Junion skveru kako bi, prema izveštaju „Njujork tajmsa", „podržalo autoritet vlade SAD" nakon što su snage Konfederalnih država Amerike napale Fort Samter, utvrđenje Vojske Sjedinjenih Američkih Država u Čarlstonu, Južna Karolina. Ovim napadom počeo je Američki građanski rat, a skup u Njujorku bio je najmasovniji do tada zabeležen na tlu Sjedinjenih Američkih Država.
Trg Trafalgar London, Britanija
Londonski trg koji nosi naziv po španskom rtu Trafalgar, gde se odigrala čuvena bitka u kojoj je poginuo legendarni admiral Nelson, u 19. veku postao je omiljeno mesto za okupljanje građana britanske prestonice, bez obzira da li je povod bilo slavlje ili nezadovoljstvo. Najslavniji protest dogodio se 13. novembra 1887. kad je 4.000 policajaca nasrnulo na oko 10.000 demonstranata koji su protestovali zbog nezaposlenosti. Taj događaj ostao je upamćen kao „krvava nedelja".
MC Portal
Da ljubav Kineza prema stonom tenisu ponekad prelazi granice uobičajenog, dokazuje gradnja 150 metara visokog hotela u obliku stonoteniskog reketa.
Nova ideja kineskih arhitekata
Jedinstveni hotel, čija bi gradnja trebala koštati oko 32 miliona evra, biće deo novoga sportskog kompleksa u gradu Huainanu na istoku Kine. U planu je da vrh hotela s vidikovcem bude u obliku drške reketa, dok bi prozori na sobama predstavljali izbočine na gumi reketa. U podnožju bi bila improvizovana i stonoteniska loptica.
"Stonoteniski reket ima savršeni oblik za hotel", pojasnio je Jin Čang, direktor gradskog ureda za sport u Huainanu.
No, to nije sve. U sportskom kompleksu bi sledećih godina trebalo da niknu i objekti u obliku lopti za fudbal, košarku i odbojku.
Turističke atrakcije koje verovatno nikada nećete videti (1)
Turističke atrakcije koje verovatno nikada nećete videti (1)
Veličanstvene piramide u Egiptu i Maču Pikču, grad Maja od kojeg zastaje dah, samo su neki od ostataka drevnih kultura koje su svuda u svetu simboli nečega potpuno neobičnog, ne do kraja razjašnjenog, čak mističnog, zbog čega nas ispunjavaju strahopoštovanjem. Ali, postoje i dva manje poznata lokaliteta s drevnim spomenicima i građevinama, koji su iz nekih razloga zabranjeni za turiste. Ne uklapaju se u postojeću naučnu sliku i tumačenja istorije i predmet su brojnih polemika. Neke karakteristike tih građevina zbunjuju toliko da navode na pomisao da su ostaci naprednih civilizacija za koje nije dokazano da su postojale, kao što je to, na primer, Atlantida.
krstarica
Hipogeum (Hypogeum) je malo poznata mreža podzemnih hramova i tunela na Malti koja je u 20. veku zatvorena za oči javnosti. Povremeno je otvoren samo ulazni hram. Na Uneskovoj listi zaštićenih kulturnih objekata Hipogeum stoji na visokom mestu. Između ostalog, o njemu piše da je "ostavština kulture s kojom se ne može uporediti nijedna druga na Mediteranu" i da je "jedinstvena pojava u evoluciji čovečanstva".
Dugo su se egipatske piramide smatrale najstarijim spomenicima na zemlji, ali Hipogeum datira iz hiljadama godina starijeg neolitskog doba, zbog čega još više zapanjuje i zbunjuje naučnike. Čak i s današnjim najnaprednijim metodama izgradnje, imali bismo nepremostive teškoće da pod zemljom isklešemo i vešto ugradimo kamene blokove teške desetine tona, kao što su to učinili antički zemljoradnici, koji nisu bili vešti u inžinjerstvu i gradnji, barem prema tumačenju zvanične istorije. Posebno zbunjuje i to što nigde na Malti nisu pronađeni nikakvi ostaci metalnih predmeta niti alata iz tog doba.
Hipogeum je poznat još iz 16. veka, kada su krstaški vitezovi prvi put posetili Maltu. Oni su mislili da je to zaostavština rase giganata koja se pominje u mitovima. Hipogeum je ponovo predstavljen javnosti 1902. godine i izazvao je senzaciju među arheolozima. Tu su pronađene i kosti preko 7.000 ljudi, zbog čega se smatra da je on u stvari velika grobnica.
Zvanično objašnjenje vlasti zašto se Hipogeum ne može posetiti jeste to da su u toku radovi na konzerviranju. Ričard Valter (Richard Walter) u članku koji je objavljen u magazinu National Geographic 1940. godine tvrdi da je Malta uzduž i popreko prokopana mrežom tunela i hramova i da je moguće njima proći s jedne strane ostrva na drugu. Ipak, navodi, vlada je zatvorila sve ulaze, a navodni razlog je nestanak grupe učenika s nastavnicom koji su ušli u podzemni lavirint i nikada se nisu vratili.
I nemački istraživač Verner Berc (Werner Bertz) u svojoj knjizi o Hipogeumu 1998. iznosi brojna kontradiktorna i neuverljiva objašnjenja u vezi sa zatvaranjem Hipogeuma koja su mu dali vladini službenici na Malti. Zbog svega toga ovaj veličanstveni podzemni kompleks i dalje ostaje zanesenjacima kao dokaz broj jedan da su postojale razvijenije civilizacije u vreme za koje se smatra da su se ljudi tek tada upoznavali s metalom.
Turističke atrakcije koje verovatno nikada nećete videti (2)
Turističke atrakcije koje verovatno nikada nećete videti (2)
Još manje poznate svetskoj javnosti od Hipogeuma jesu piramide u kineskoj provinciji Šensi (Shensi), koje se nalaze u takozvanoj zabranjenoj zoni oko grada Ksian (Xian). Tu se nalazi preko sto ogromnih piramida izrađenih od tvrde gline; dakle, ima ih mnogo više nego u Egiptu. Vlasti ne dozvoljavaju iskopavanja ni posete istraživačima, a još manje turistima. Prvi su za piramide saznala dvojica trgovaca iz Australije. Oni su, navodno, 1912. godine u razgovoru s budističkim sveštenikom saznali da se ove piramide spominju u pisanim dokumentima starim preko 5.000 godina, i da se već tada opisuju kao "veoma stare".
krstarica
Piramide su arhitektonski veoma slične onima iz Meksika i Centralne Amerike. Građene su stepenasto i imaju poravnat vrh, na kojem se mogu videti ostaci hramova. Lokalni američki dnevni list "Rocky Mountain News" prvi je (1947. godine) objavio vest o njihovom postojanju, koju je napisao jedan pukovnik američke vojske; on je u to vreme bio direktor dalekoistočnog sektora vazduhoplovne kompanije Trans-World Airlines. Uz tekst je objavljena i fotografija koju je 1945. godine snimio američki pilot koji je leteo preko te pokrajine. Analiza fotografije ih je zapanjila. Utvrđeno je da je piramida visoka blizu 350 metara, dakle, dva puta viša od najviše piramide u Gizi.
Ova vest je brzo zaboravljena, i samo je još jednom objavljen mali članak u magazinu "Life" 1957. godine, potkrepljen slikama piramida koje je iz aviona snimio jedan američki pilot koji je prenosio zalihe za kinesku vojsku. Jedini istraživač koji je uspeo da dobije dozvolu kineskih vlasti da ih pogleda bio je Nemac Hartvig Hausdorf. On je 1994. dva puta posetio piramide i snimio ih video-kamerom, ali mu nisu dozvolili da obavi arheološka iskopavanja. Neke piramide su bile u lošem stanju, jer je lokalno seosko stanovništvo uzimalo materijal s njih da bi sebi izgradilo kuće. Službeni stav vlade bio je da će tek buduće generacije vršiti proučavanja, ali to je bilo protivrečno onome što je Hartvig video na piramidama. Na njima su vlasti posadile brzorastuća stabla borova i četinara. Za nekoliko godina tu se i neće moći istraživati, jer će piramide biti samo pošumljena brda.
Posle njega, vlast više nijednom strancu nije dozvolila da poseti piramide. Zašto ih skrivaju - ni do danas nije jasno. Čak su blizu jedne od najviših piramida, takozvane Bele piramide, podigli lansirnu rampu za svemirski program i time i službeno proglasili tu zonu vojno zaštićenom i zatvorenom za javnost. Na osnovu poseta i razgovora s lokalnim kineskim arheolozima, Hartvig je napisao dve knjige o kineskim piramidama. On u svojim knjigama tvrdi da su u grobnicama u piramidama pronađene stotine kamenih diskova s nepoznatim hijeroglifima, a navodno i kosturi ljudi s nesrazmerno velikim glavama i malim telima. O zabranjenom se uvek raspredaju mitovi i legende, a šta je istina možda nikada nećemo ni saznati.
Pogledajte 10 najlepših svetih pećina po izboru Ivane Stojanov, novinarke u "Blicu”...
superodmor
1. Actun Tunichil Muknal, Belize
Mitovi uglavnom govore da putovanje u podzemne svetove nisu jednostavna. Kada biste obišli Actun Tunichil Muknal u Centralnoj Americi osetili biste se kao da ste položili sopstveni epski ispit. Obilazak ostataka Maja uključuje planinarenje, ronjenje, plivanje, hodanje.
Naime, ova pećina je duboka oko pet kilometara. Obilazak je moguć isključivo uz pratnju vodiča. Obavezne su patike na nogama, kupaći kostim, kaciga sa upaljenim svetlom. Grupe su manje od desetoro i ulazak u pećinu je u intervalima od 15 minuta. Ulazak u pećinu je plivajući. Dubina vode je do pet metara.
Posle desetak metara se ispliva, a sledećih 600 metara je naizmenično penjanje uz vrlo oštre i klizave stene, pažljivo hodanje po vodi jer oštrih stena ima svuda, i plivanje. Posle jednog sata vratolomija, skidaju se patike, oblače čarape, dobijaju fotoaparati i nastavlja se šetnja po čudnoj površini, koja se često pretvara u mekanu glinu. Ostaci civilizacije Maja su svuda vidljivi: oruđe, glinene posude i 15 skeletona.
Više od polovine kostura su dečji i smatra se da su deca žrtvovana bogovima. Ostaci nisu odvojeni staklom ili konopcem. Da bi se došlo do ove pećine, ide se kroz tropsku šumu oko jedan sat i tri puta se prelazi reka.
2. Pećine Elephanta u Indiji
Ovaj hindu hram uklesan je u stenje prirodnih pećina nedaleko od obale Mumbaja. Nastao je u sedmom veku. Jedna od legendi govori o crtežu uklesanom u zidu - Šiva u pokretu koja pleše i tako širi stvaralačku energiju od koje nastaje čitav svet, a svi ostali oko njega su zaprepašćeni snagom te energije, čak i njegova žena Parvati. Ostrvo je puno majmuna koji prate turiste u nadi da će dobiti nešto za jelo.
3. Longmen pećine, Kina
Pećine Longmen nalaze se 12,5 kilometara južno od grada Lojang u središnjoj kineskoj provinciji Honan. Od dinastije Tang dat je naziv Longmen, što u prevodu znači “Zmajeva kapija”. Pećine su stare više od 1.500 godina.
Pećine Longmen su sastavljene od više od 1.300 kamenih pećina sa 2.345 dvorana i soba, više od 3.600 memorijalnih natpisa i zapisa, više 9.700 budističkih kipova.
4. Dambula pećine, Šri Lanka
Ovaj kompleks je sastavljen od pet pećina uklesanih u stenama. Neke pećine datiraju još iz 1. veka pre naše ere, a u njima se nalazi više od 130 statua Bude.
Slikanje je dozvoljeno, ali samo statua posebno, što znači da ni na jednoj slici u samim pećinama ne smeju da se vide ljudi.
Videćete fenomenalne murale, skulpture i oslikane tavanice, a neverovatno je zamisliti kako su u 1. veku oslikavali te grube površine bez prethodne pripreme. Na ovakvim mestima, lokalni preprodavci su neizbežni. Magične kutije, majice i ostali suveniri su predmet neumornog cenkanja.
5. Korikijska pećina, Grčka
Korikijska pećina, na padinama planine Parnas, bila je posvećena bogu Panu, nimfama i muzama. Kamen blizu ulaza je vrlo verovatno bio oltar. Vođa Muza je Apolon, a s njim su prebivale pored izvora na planini Parnas. Francuski arheolozi su 1969. iskopali iz pećine mnogo predmeta iz perioda antike, uključujući muške figure iz perioda neolita, flaute od kosti, figure od bronze i gvožđa i 50.000 figurica od terakote.
6. Pećine na Kritu, Grčka
Krit ima preko 3.000 pećina, a mnoge od njih su u vezi sa bogovima iz grčke mitologije. Dikteon pećinu zovu i Zevsova pećina i veruje se da je Rea tu rodila boga Zevsa. Poseta Zevsovoj pećini u brdima centralnog Krita prava je avantura. Potrebno je prvo da se pešice popnete dugim kamenitim i visokim stepenicama do vrha planine ili da na leđima magarca savladate tu putanju.
U drugoj pećini Rea je sakrila Zevsa od muža Krona, koji je gutao svoju decu čim se rode. Inače, vremenom kritska religija pokazala je prelazak od kulta žena do muškarca. U početku, sve se baziralo na kultu žene i rađanja, dok se kasnije sve pomerilo kao svadbenim običajima i potom muškarcima. Životinje i ptice pojavljuju se takođe kao kult figure, a naročito je čast simbol bika.
7. Pećina svetog Pavla, Malta
Sveti Pavle koji je bio zarobljenik u starom Rimu je brodom otišao na Maltu, a sklonište je našao u ovoj maloj pećini.
U Bibliji piše da su Pavla Maltežani dobro negovali, a da je tokom boravka na ovom ostrvu čudotvorno lečio bolesne i da je preživeo ujed zmije, zbog čega su ga smatrali bogom.
8. Grobnica svetog
Mihajla, Italija
Po hrišćanskoj legendi ovu pećinu mauzolej u Monte Sant Anđelu je izabrao arhanđel Mihajlo, koji se pojavio 490. godine pre nove ere i rekao: “Gde se stene širom otvore, tu će greh čovekov biti oprošten”.
Priča se da je iza njega ostao oltar, crvena odora i otisak njegovog stopala u kamenu.
9. Pećina Fon de Gom, Francuska
Bizoni, konji i mamuti su samo neke od životinja koje su nacrtane na zidovima ove pećine. Nastale su pre 15.000 godina, a i dalje imaju jasne konture i boje. Crteži su bili ili u vezi sa lovom ili sa lunarnim kalendarom. Preistorijski ljudi živeli su u Dordon dolini 25.000 godina pre Hrista. Ulaz u pećinu je najverovatnije tada napravljen, ali je sama pećina i ono što je u njoj narednih vekova bilo zaboravljeno, sve do 18. veka, kada je lokalno stanovništvo počelo ponovo da posećuje pećinu.
10. Sof Omar pećine, Etiopija
Dugačka je 15 kilometara i najduža je pećina u Etiopiji, a druga najduža na svetu. Po predanju Sof Omar je bio muslimanski sveti čovek koji je živeo u toj regiji.
U pećini ima slepih miševa koji ne smetaju turistima. Legenda kaže da je Alah rastvorio kamen i stvorio pećinu za Sofa Omara, koji je istu koristio kao hram.
Sumorni scenario za budućnost često se ponavlja: lednici u švajcarskim Alpima i na Kilimandžaru istopiće se za manje od 40 godina, Veliki koralni greben će izbledeti, a arktički led će se otopiti, što će dovesti do istrebljenja polarnih medveda. Turistička odredišta, kojih za nekoliko decenija neće biti ili će opstati u znatno izmenjenom obliku, veliki su mamac za turiste što ima dobru i lošu stranu. Koliko je navala putnika teret za već napregnute ekosisteme, toliko je zarađeni novac koristan za dodatne napore u borbi za njihovo očuvanje. Magazin „Badžet travel” predlaže 10 destinacija koje bi trebalo posetiti, uz savet putnicima da visoku cenu ovih eko-putovanja (avio-karte nisu uračunate) prihvate kao investiciju u očuvanje planete.
Belize izgubio polovinu korala
Koralni greben Belizea:Drugi po veličini koralni greben na svetu, posle onog u Australiji, pruža se od Kankuna u Meksiku do Hondurasa. Izgubio je 50 odsto korala 1998, a propada i dalje zbog globalnog otopljavanja, zagađivača koji se koriste u poljoprivredi i invazije brodova za krstarenja. * Osmodnevni aranžman košta 2.825 dolara po osobi, a obuhvata putovanje kroz prašume Belizea, posetu Gvatemali, ruševinama Maja i trodnevni boravak na ostrvu.
Basen Konga
Tropske prašume u basenu afričke reke Kongo proizvode 40 odsto kiseonika i važan su izvor hrane, lekova i minerala. Najveće su posle Amazonskih prašuma. Prema podacima UN, dve trećine ovih šuma i jedinstvenog biljnog i životinjskog sveta u njima moglo bi da nestane do 2040. ukoliko ne budu preduzete efikasnije mere zaštite. * Osam dana posmatranja slonova, šimpanzi i gorila u divljinama Nacionalnog parka Loango košta 3.430 dolara.
Mrtvo more
Najniža tačka na svetu (442metra ispod nivoa mora) ima deset puta više soli od prosečne morske vode i sadrži lekovite minerale. Za poslednje četiri decenije Mrtvo more se smanjilo za trećinu i nivo mu opada 33 cm godišnje. Odmarališta koja su nekada bila na samoj obali sada su kilometar i po daleko. Jedini izvor vode je reka Jordan, a budući da okolne zemlje sve više koriste njenu vodu, malo dospeva do mora, koje bi moglo da nestane za samo 50 godina. Dodatni pritisak vrše kozmetičke kompanije koje koriste njegove minerale. Jedno od mogućih rešenja je kanal kojim bi se prelivala voda iz 180 km udaljenog Crvenog mora, ali bi to možda povećalo seizmičku aktivnost u regionu. * Za osam dana 1.099 dolara po osobi, uključujući posete rezervatima ugroženih kozolikih antilopa i oriksa, arheološkom nalazištu Petra u Jordanu i jedno noćenje u beduinskom šatoru.
Everglejds
Močvarno zemljište na više od milion hektara, jedino mesto na kom krokodili i aligatori žive zajedno, danas je prepolovljeno u odnosu na početak 20. veka. Ugrožava ga zagađenje sa farmi, invazivne biljne i životinjske vrste i preusmeravanje 60 odsto vode u obližnje gradove. Jedino je stanište floridskog pantera. Osim ove divlje mačke, ugroženo je još 20 vrsta, uključujući kornjače i morske krave. * Za pet dana 1.995 dolara po osobi.
Madagaskar
Više od 80 odsto flore i faune na Madagaskaru ne može se naći više nigde na svetu zbog miliona godina izolovanosti ovog ostrva u Indijskom okeanu. Ukoliko se ne preduzme ništa da se zaštiti četvrto po veličini ostrvo sveta, šume će nestati za 35 godina, zajedno sa jedinstvenim stanovnicima. Ugroženo je 20 vrsta lemura po kojima je Madagaskar poznat. * Dnevna poseta istočnoj obali je 100 dolara, a 14-dnevno putovanje čak 10.895 dolara.
Maldivi
Malo je naučnika koji su optimisti kad je u pitanju opstanak ostrvske države u Indijskom okeanu, koja se nalazi na najnižoj nadmorskoj visini: samo 2,3 metra iznad nivoa mora. Predsednik Maldiva je pre tri godine objavio da će vlada početi da kupuje zemlju u drugim državama da bi raselila svoje građane. Maldivi su bogati koralnim grebenima i ugroženim vrstama ribe. * Sedmodnevno krstarenje od 1.349 dolara po osobi.
Polovi
Ukoliko se globalno zagrevanje nastavi sadašnjom stopom, 80 odsto carskih pingvina na Antarktiku će nestati. Na Arktiku su polarni medvedi ugroženi konstantnim topljenjem leda (tri odsto za deset godina, od 1970). Predviđa se da za 20 do 40 godina na Antarktiku neće biti leda. * Četiri dana za 1.638 dolara ili 10-dnevno krstarenje na bivšem istraživačkom brodu uz obilazak pingvina, kitova i lednika za 5.290 dolara po osobi.
Radžastan
U jednom od najboljih mesta na svetu za posmatranje tigrova ovih velikih mačaka za desetak godina možda neće ni biti. Trenutno ih ima samo 3.200, polovina od ukupnog broja u Indiji, a 1900. ih je bilo oko 100.000. Procenjuje se da jedan tigar dnevno bude ubijen za potrebe kineske narodne medicine. * Ture koštaju 85 dolara dnevno po osobi.
Prašume u Peruu
U regionu Madre de Dios nalaze se neka od najstarijih stabala mahagonija u Južnoj Americi, ali ilegalna seča ugrožava prašumu i njene retke stanovnike kao što su džinovski armadili, jaguari i džinovske vidre. Osamdeset odsto mahagonija kupuju SAD, a od samo jednog stabla može se napraviti nameštaj vredan milion dolara. * Pet dana za 500 dolara po osobi.
Basen reke Jangce
Osim za 400 miliona ljudi, ovaj region je dom brojnim egzotičnim vrstama poput džinovskih pandi i sibirskih ždralova. Još je rano za procenu posledica izgradnje ogromne Brane tri kanjona, ali mnogi, među njima i kineska vlada, priznaju da je basen reke Jangce u opasnosti da izgubi brojne životinjske vrste. Šume su posečene da bi se naselili ljudi iz poplavljenih mesta i to je dodatni problem uz postojeću zagađenost Žute reke od brodarstva, industrije i poljoprivrede. * Dvanaestodnevni obilazak rezervata sa pandama košta 5.999 po osobi. Objavljeno: 18.05.2011. Izvor: Politika
Koji klubovi na svetu nude najbolju i najluđu zabavu koju sigurno nećete zaboraviti? Specijalizovani britanski časopis "Djmag" upravo daje odgovor na ovo pitanje. Stručnjaci su odabrali top deset najboljih klubova sveta, a mi vam preporučujemo d aprbate makar jedan od njih.
zenablic
Klub "Space"
Među top deset našli su se klubovi koji se nalaze na najpopularnijem party ostrvu u Ibici. Prvo mesto zauzeo je klub "Space", koji se svojim ludim noćima ubraja u legende. Nije retkost da otkačene zabave traju i po 16 sati.
Na drugom mestu partija je španski klub "Fabrik" u Madridu. Nalazi se u starom skladištu, a nezaobilazna je adresa tehno fanova. "Fabrik" je takođe poznat i po svojim zgodnim i vrućim go-go plesačicama.
Ume Brazil i te kako da partija. Na trećem mestu našao se klub "Green Valley" u Camboriuju, mesto koje se naziva i brazilskom Ibicom. Klub može da primi do 8.000 gostiju koji ne plešu samo sambu.
I evo nas opet na Ibici, tačnije u klubu "Amnesia" koji je svoja vrata otvorio davne 1970. godine, a tokom 90-tih je postao meka ljubitelja dans muzike.
Sledi "Pacha" koja se, pogađate, nalazi na... Ibici. Velik, glasan i toliko dekadentan, ovaj klub je jedini otvoren tokom čitave godine. Otvoren je 1973. i danas se ubraja u najpoznatije svetske klubove.
Svoje mesto dobio je i glavni nemački grad Berlin koji već godinama ima glas parti grada. Klub "Berghain" nalazi se na Wriezener Bahnhof u nekadašnjoj elektrani. Već šest godina srce je berlinske parti scene. Poseban je i po takozvanim "tamnim sobama" u kojima tokom večeri zaista ume da bude vruće i strastveno.
Nije se mogla zanemariti ni Engleska. Na sedmom mestu nalazi se "Sankeys" iz Manchestera koji je uređen u modernom stilu, a privlači kako ljubitelje haus muzike tako i zaljubljenike u elektro.
Legenda među klubovima svakako je "Ministry of sound" koji se nalazi u Londonu. Jedan od najvećih i
najpoznatijih klubova sveta ima četiri podijuma na kojima se tokom 90-tih stvarala muzika koja je osvajala vrh svih top lista.
Deveto mesto je zauzeo "Zouk", singapurski klub koji je svoja vrata otvorio 1991. a ubraja se u tehno meku i predstavlja sjajnu zvezdu azijatske klupske scene.
I Grčka ima svog ponosnog parti predstavnika. Na desetom mestu nalazi se "Cavo paradiso", klub na grčkom ostrvu Mikonos. Otvoreni klub ima pogled na more, a u središtu podijuma se nalazi veliki bazen.
Svako je bar jednom, čitajući knjigu ili gledajući film, poželeo da ode na mesto radnje, čak i ako je ono plod mašte, odnosno čista autorova fikcija. Iako su izmišljena, neka mesta iz mitskih priča nadahnuta su stvarnim lokacijama koje se sa više ili manje truda zaista mogu pronaći
Novozelandska ostrva su nešto najsličnije Narniji što postoji na Zemlji
Narnia - Kraljevstvo Narnia koje je u istoimenom romanu stvorio Luis mnoge je navelo da i kod svoje kuće potraže čarobni ormar kroz koji se stiže u zemlju gde životinje govore, a čuda i magija su svakodnevnica. Luis je stvarajući "Priče Narnije" bio podstaknut svojom rodnom Severnom Irskom, no poslednja filmska varijanta snimana je na novozelandskom ostrvu Vakaari, poznatom i kao Vajt ajlend (Belo ostrvo).
Dom Hobita na Novom Zelandu
Međuzemlje - U najudaljenijoj zemlji sveta, Novom Zelandu, bliže nego bilo gde drugde možete osetiti Međuzemlje, mitsku Tolkinovu destinaciju, koja je u romanu ovog pisca opisana s više detalja i mapa od mnogih stvarnih zemalja. Ipak najzaslužniji za približavanje Međuzemlje svim znatiželjnima je autor filmske trilogije "Gospodari prstenova" Piter Džekson čiji je filmski set Međuzemlje na Novom Zelandu delimično sačuvan kao prvorazredna turistička atrakcija.
Duboko u amazonskoj prašumi možda naiđete na El Dorado
El Dorado - Indijanski mitski grad od zlata vekovima je privlačio mnoge znatiželjnike, od vremena španskih konkvistadora koji su zbog potrage za njim pokretali i prave istraživačke pohode. Ako i vi želite da osetite deo te legende, južnoameričke prašume pravo su mesto za to. Pridružite se nekoj od ekspedicija i ne zaboravite gde ga je smestio slavni Edgar Alan Po: "Gde može biti ta zemlja El Dorado? Iznad Mesečevih planina i Doline senki..."
Ovakvo drveće može da raste samo u zemlji Nedođiji, to jest na Madagaskaru
Nedođija - Kaže se da samo deca mogu posetiti Nedođiju, ali ako imate čiste i vesele misli, možda i kao odrasli pronađete put do zemlje Petra Pana, kapetana Kuke i Izgubljenih dečaka. Uz krokodile ovde ima i gusara, a iako se pretpostavlja da je autor priču smestio na mesto slično australijskim ostrvima izvori iz redova Izgubljenih dečaka tvrde da je Nedođija zapravo na Madagaskaru.
Zamislite Alisu kako drema pod usamljenim drvetom
Zemlja čuda - Ko ne želi da putuje kroz zečju rupu, posebno ako je sa druge strane Zemlja čuda u kojoj je jednog dosadnog nedeljnog popodneva završila Alisa. Luis Kerol je u svom klasiku Zemlju čuda opisao kao mesto magije i čarobnih napitaka. Ona je i dom neobičnih likova - Zeca i Ludog šeširdžije, zle kraljice i karata koje govore, a u nacionalnom sportu jež je loptica. Poznato je da je autor u roman uneo mnogo likova iz svog života, a da je i radnju smjestio u Englesku, posebno oko Oksforda gde je radio kao profesor.
Somerset, jedno od mogućih mesta na kojima je bio Kamelot
Kamelot - O lokaciji legendarnog dvorca kralja Artura postoji mnogo teorija, ali to ne sprečava istoričare i turističke radnike da i dalje nagađaju o mestu gde je slavni kralj čuvao Ekskalibur i zasedao s mudrim vitezovima okruglog stola. Mnoga mesta pokušavaju da se izbore za Arturovu slavu. To su Vinčester sa svojim okruglim stolom, mali velški grad Kaerlon, kao i Somerset. Bez obzira na to odlučite li da Kamelot tražiti u Engleskoj, Velsu ili Škotskoj, pronaći ćete ono najvažnije - tračak romantične i idilične prošlosti.
A, Atlantidu potražite u blizini nekog grčkog ostrva
Atlantida - Predmet rasprave od kada je Platon 360. godine pre nove ere prvi put pisao o njoj, Atlantida je prema legendi bila svet obilja koji je iznenada pojelo more pre više od 9.000 godina. U sredini velikog ostrva su, prema legendi, bili koncentrični krugovi i građevine sofisticirane kulture slične antičkoj Grčkoj. No iako svako malo neko tvrdi da je pronašao ostatke Atlantide, različite su teorije o mestu gde bi se mogla nalaziti. Od mediteranskih ostrva, preko mesta na Atlantiku i Crnom moru pa sve do Irske, Skandinavije i Severnog mora.
Marija Radojković| 22. 05. 2011. - 15:33h | Blic Online
Top 10 najčudnijih ulica na svetu
Pogledajte listu deset najčudnijih ulica na svetu.
1. Lombard ulica, San Francisko
Lombard ulica je, kako mnogi smatraju, najbizarnija ulica na svetu. Tu ne tako laskavu titulu dobila je zbog svoje krivudavosti. Ulica ima čak osam zaobljenih krivina, a krivine su dodate zato što se smatralo da će ulica, u suprotnom, biti isuviše strma za vozila. Iako se to ne čini na prvu loptu krivine se tu nalaze zbog sigurnosti prolaznika. Inače, ovo je jedna od retkih ulica u San Francisku u kojoj je zabranjeno parkiranje.SAD, San Francisko
2. Ulica Boldvin, Novi Zeland
Novi Zeland je prepun gradova koji su podignuti na obroncima planina i Dunedin nije izuzetak. Ova ulica (ali i mnoge druge u Novom Zelandu) je osmišljena od strane britanskih dizajnera koji zapravo nikada nisu ni kročili na tlo Novog Zelanda. Oni su jednostavno napamet pružili projektantska rešenja gledajući mapu i nisu ni bili svesni koliko su smešnih i neverovatnih projekata iznedrili. Najstrmija ulica na svetu nalazi se na kosini od čak 35 stepeni i morala je da bude betonirana zato što bi asfalt (od čega su inače napravljene ulice na Novom Zelandu) ovu ulicu sigurno survao u vruću vodu u podnožju.
3. Savoy Court, Engleska
Ukoliko se, dok ste u Engleskoj, uželite vožnje desnom stranom Savoy Court je najbolji izbor za vas. Ovo je jedina ulica u Engleskoj u kojoj je, prema odluci engleskog parlamenta, dozvoljeno voziti desnom stranom. Englezi su sigurno zbunjeni, ali Evropljanima je ovo melem. Ova ulica datira još iz vremena kada su se vozile stare kočije, čime je kočijašima bilo omogućeno da gospodski otvore vrata bez napuštanja kabine.
4. Magični kružni tok, Svindon, Engleska
Svako ko je ikada surfovao internetom sigurno je naleteo na Magični kružni tok koji se pojavljuje na svakoj listi smešnih slika. Ovaj kružni tok je sagrađen 1972. i sastavljen je od pet manjih kružnih tokova. A da situacija bude gora, ukoliko želite da prođete kroz ovaj tok, kroz njegove manje tokove morate da idete u suprotnom smeru od kazaljke, što je za Engleze potpuno neprilagođeni smer. Ovaj magični kružni tok je potpuno nepopularan u svojoj zemlji i proglašen je za najgori tok ikada. Setite se toga kada prolazite kroz Slaviju.
5. Avenija 9. jula, Argentina
Avenija 9. jula koja je dobila ime po danu nezavisnosti Argentine je najšira ulica na svetu i nalazi se u Buenos Ajresu. Ima čak šest traka u svakom pravcu i proteže se kroz jedan ceo blok ovog grada. U ulici se nalazi mnoštvo važnih zgrada poput nekadašnje zgrade Ministarstva komunikacije, francuska ambasada, statua Don Kihota, i poznati obeliks i skver Plaza de la republika. Sigurno vam neće biti baš prijatno dok prelazite ovu ulicu s obzirom na to da je za to potrebno oko pet minuta. U zavisnosti od brzine u proseku, u jednom pravcu, morate da sačekate da se uključe dva do tri zelena svetla.
6. Put do Gize, Egipat
Put do Gize je, dakle, najstariji popločan put. Star je 4.600 godina i širok je dva metra. Put do Gize prekriva rastojanje od 12 kilometara i spaja jugozapadni Kario do keja na jezeru Moris koje je spojeno sa Nilom. Put se u davnim vremenima koristio za prenošenje velikih blokova do Gize. Inače, za one koji ne znaju Giza je najpoznatija lokacija nekih od najimpresivnijih drevnih spomenika na svetu, uključujući grobni kompleks drevnih egipatskih kraljeva i hramova, koji se sastoji od Velike sfinge, Velike piramide, te brojnih drugih piramida i hramova.
7. Parliament Street, London
Kroz ovu ulicu se najteže prolazi. Ukoliko sa sobom nosite velike torbe, teško ćete se provući. Kola u ovoj ulici ne prolaze. Sa simboličnim nazivom skupštinska ulica, ona ne prima svakoga. A i kako bi kada je najuža ulica na svetu i široka je svega 0,64 metra. Mišićavima ovde nije mesto. Ulica datira iz 1300. i dugačka je 50 metara. U početku je nosila naziv Mala ulica iz razloga koji su više nego očigledni ali je preimenovana u skupštinsku kada je Engleski parlament doneo odluku o proširenju ulice. Međutim, to se nikada nije desilo.
8. Panamerički autoput, Sjedinjene Države
Pan-American Highway je najduži autoput na svetu. Godine 1990. je na tronu najdužeg autoputa zamenio Young street u Torontu, Kanada. Ovaj autoput je dugačak čak 48.000 kilometara. Nezamislivo? Autoput prolazi kroz čak 14 zemalja među kojima su SAD, Kanadu, Meksiko, Peru, Argentinu, El Salvador, Nikaragva, Gvatemala, Honduras, Kostarika, Panama, Kolumbija, Ekvador i Čile.
9. Ebenezer Place, Vik, Škotska
Ebenezer Place nosi titulu najkraće ulice na svetu. Ona je dugačka svega 2,6 metara, zbog čega je dobila počasno mesto u Ginisovoj knjizi rekorda. U ulici se nalazi samo jedna kuća, Ebenezer Place broj jedan, koja je sagrađena davne 1883. godine. Kuća je pretvorena u hotel „Mackays“ i vlasnik je dobio naređenje da jasno označi ime ulice. Ebenezer Place je, inače, zvanično postala ulica 1887. godine. Da se nije izborila za svoj status, ova ulica bi bila prispojena River ulici.
10. Gravitaciona brda
Za razliku od svih ulica sa ove liste, ovo zapravo nije ulica već skup fenomena kojih ima na stotine svuda po svetu. Graviti hil funkcioniše po principu magije. To će vam najjasnije biti na primeru automobila. Kada parkirate vaš automobil na ovom mestu činiće vam se da kola stoje potpuno neprirodno - uzbrdo. “Krivac“ za ovo je optička iluzija koju stvara kružna okolina. Gravitaciona brda takođe nose naziv Magnetna brda, ili Mistična brda, i nalaze se na skoro svim lokacijama u svetu. U Australiji, Kanadi, Kini, Indiji, Nemačkoj, Meksiku, Filipinima, pa čak i u Srbiji u selu Ivanje na planini Radan, blizu Kuršumlije.
Na sadržaj i kvalitet obroka, ali i na udaljenost pansiona od mora.
Najčešće žalbe evropskih turista odnose se na lošu uslugu aviokompanija, a srpskih na - hranu.
Nije retka pojava da se turisti razočarani vrate sa odmora, ali zvaničnici svetskog udruženja "Hotels end rizort" bili su iznenađeni saznanjem da su prvih pet mesta liste najčešćih žalbi zauzele aviokompanije! Turisti se žale na kašnjenje niskobudžetnih aviokompanija, kašnjenje čarter letova, skučena mesta u avionima, neprestane doplate za takse i naplaćivanje prtljaga, hrane i pića, pišu "Novosti".
I srpski turisti su kivni na avionski i autobuski prevoz do mora, ali tokom letovanja daleko više ih nerviraju hrana i smeštaj, pa se na to i žale. Tako, na primer, srpski turisti godinama imaju probleme sa doručkom. Uprkos tome što svuda u svetu "kontinentalni doručak" podrazumeva hleb, buter, pekmez i kafu, svi se uvek iznenade što nisu dobili "engleski doručak" - pržena jaja, viršle, kobasice...
Najzanimljivije žalbe stižu iz Turske i Egipta, a najčešća pritužba je da je hrana jednolična: "Svakog dana daju dve supe, četiri vrste mesa, osam salata..." I ove godine se u turističkim agencijama pojavljuje isti zahtev - žele da polupansion ne bude doručak i večera, već ručak i večera.
Što se tiče smeštaja, najčešća žalba je udaljenost apartmana od plaže, zbog čega su čitavog proleća vlasnici agencija metrom premeravali Halkidiku.
Egipatski hotelijeri kažu da su srpski turisti slični ruskim - kada stignu u hotel žale se na sve i svašta, dižu galamu i prete, ali po povratku kući sve zaborave. Zapadnoevropski turisti, međutim, tokom letovanja ćute i smeškaju se, ali sve vreme fotografišu i skupljaju dokumenta, pa kada se vrate kući pišu tužbe.
Najluđe žalbe britanskih turista
- Verenik i ja smo tražili dvokrevetnu, a smestili ste nas u sobu sa francuskim ležajem i moja trudnoća je direktna posledica toga.
- Naš medeni mesec je upropašćen, jer smo tokom izleta videli uzbuđenog slona posle čega sam se osećao jadno.
- Svi restorani u Indiji su služili hranu sa previše karija.
- U plićaku na hotelskoj plaži u Šarm el Šeiku je bilo previše riba.
- Ujeo me je komarac, na šta me niko nije upozorio.
Bizarne primedbe srpskih putnika
- U brošuri je pisalo da je Etna "jedini živi vulkan", a vulkan nije izbacivao lavu.
- Niko nas nije upozorio da Kubanke ne smeju da ulaze u hotelske sobe.
- Upropašćen nam je odmor jer ste nas smestili u apartman pored dve devojke i suprug je svih 10 dana proveo na terasi.
- Vodič nas je vodio na izlet u Luksor gde nema piramida.
- To nije bio hotel sa pet zvezdica, jer su sardine imale glave.
