- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
INTERVJU: OLIVER CILE, direktor Sajma knjiga u Lajpcigu
Tržište želi mlade autore
Najveći književni program za Srbiju posle rata na Balkanu
Oliver Cile
Očekujemo da dovedemo Srbiju na nemačko tržište knjiga, jer znamo da je zanimanje Nemaca za književnosti Balkana i Srbije veliko, ali niko nema pojma o savremenoj književnosti u Srbiji – kaže Oliver Cile, direktor Lajpciškog sajma knjiga povodom predstojećeg gostovanja Srbije kao zemlje u fokusu na ovoj smotri iduće nedelje. Menadžer jednog od najstarijih sajmova knjiga na svetu, s počecima u 14. veku, danas će na konferenciji za medijeu Ministarstvu kulture govoriti o detaljima ovog velikog događaja na kome će učestvovati preko 40 autorki i autora iz Srbije.
–Kritičari znaju za Tišmu, Crnjanskog, Andrića, Kiša, ali mlađa generacija je potpuno nepoznata i bilo nam je važno da se upoznamo sa tom generacijom. Kroz balkanske programe na našem sajmu poslednjih godina videli smo da je javnost, baš kao i mlađi čitaoci, krajnje zainteresovana za književne novosti iz tog regiona.
Srbija je, sa svega četiri godine izlaganja, jedan od najmlađih učesnika. Kako ste participirali u programu „Srbija u fokusu”, i u stvaranju atmosfere i zanimanja kod publike i u medijima?
Već šest-sedam godina sarađujemo s vašim regionom. Pored nastupa Slovenije i Hrvatske kao zemalja u fokusu, pokrenuli smo i druge balkanske programe na Sajmu, u koje smo uključili i autore iz Srbije. Postupno, stvarali smo atmosferu interesovanja kod publike i izdavača. Prvi korak bio je da novu književnost regiona i Srbije povežemo sa nemačkim izdavačima. I to je bio najveći „zid” koji je trebalo preskočiti. Jer, konkurencija među inostranim literaturama je velika – nemačko tržište je najveće prevodilačko tržište na svetu, ali smo postepeno uspeli da povežemo srpsku i nemačku stranu. Rezultat je preko trideset prevedenih knjiga srpskih autora. Objavili su ih neki od vodećih izdavača: Zurkamp, Šifling, Ajhborn, ali i mali, poput Ditrih ferlaga u Berlinu, koji objavljuje Pištala.
Drugi korak bio je ostvarivanje saradnje u finansiranju i kofinansiranju prevoda, uz pomoć fondacija Traduki i Robert Boš, kao i nemačkog Ministarstva spoljnih poslova i drugih. Izdavače i te asocijacije povezali smo sa srpskom stranom, a sa Ministarstvom kulture Srbije i izdavačima razgovarali smo o ideji promovisanja srpske literature u svetu, pre svega na nemačkom tržištu. Doveli smo nemačke izdavače u Beograd i Vojvodinu da se upoznaju sa srpskim tržištem i vide s kojim se sve problemima suočavate, potom nemačke novinare, s istim ciljem. Srpski partneri su vrlo odlučni da ostvare tu vrstu kontakta i saznaju kako nemačko tržište funkcioniše. Videćemo kako će to izgledati.
Kako ste sarađivali sa Ministarstvom kulture koje je organizovalo program „Srbija u fokusu”?
Nismo očekivali da će ići lako. Znali smo da su naši prijatelji iz Tradukija imali lepa iskustva, ali trebalo je razjasniti neke stvari, iza zatvorenih vrata, koje se ne tiču nas, već o njima Srbija odlučuje: o selekciji gostujućih pisaca na Sajmu, da li će biti stariji, mlađi, klasici… Pokušavali smo da pomognemo da nađu pravo rešenje, ne postavljajući zahteve. Objasnili smo da naše tržište funkcioniše tako i tako, ukoliko želite da budete uspešni, morate da dovedete mlađe autore, jer tržište hoće takve, pa pisce s kritičkim impulsom, ili zanimljivim jezikom. Slično je, uostalom, u Francuskoj, SAD… svi žele mlađe autore. Ovogodišnji srpski program je mešavina svega toga, tako da je, što se nas tiče, sve u redu.
Kako vidite buduću saradnju sa Srbijom?
Ovaj program nije kraj, već početak. Otvaramo prozor prema regionu. Nadamo se da ćemo nastaviti saradnju i dovoditi sve zanimljivije pisce iz Srbije na nemačko tržište, gradeći čvrste veze između njih i nemačkih izdavačkih kuća, kao između nemačkih i srpskih izdavača. Takođe, nemačke izdavačke kuće su zainteresovane da dovedu mlađe nemačke autore na srpsko tržište.
Kakvo je vaše iskustvo sa dosadašnjim srpskim lobistima, odnosno „koordinatorima za nemačko tržište”, pošto je bilo i personalnih promena…
Lobisti pomažu u premošćavanju razlika između razmišljanja i uslova na srpskom i na nemačkom tržištu. Onaj ko hoće da ubedi nemačke izdavače da uvrste u izdavački program pisca iz Srbije, mora da poznaje strukturu nemačkih izdavačkih kuća, kojih ima preko 4000, da bi znao kojoj kući koga autora treba da ponudi.
Imao sam vrlo dobru saradnju sa Dragoslavom Dedovićem. Iz nekih razloga, on nije mogao da ostane u timu. Ali i sa Elenom Mesner mislim da su pronašli pravu osobu. Da budem iskren, ja od početka nisam imao prevelika očekivanja, jer je uobičajeno da imate različite ideje, i na kraju napravite kompromis između njih. Nije lako organizovati najveći književni program za Srbiju posle rata na Balkanu. Ubeđen sam da će nemačka publika imati prilike da vidi i čuje krajnje zanimljive autore.
Strpljivo smo podsećali ljude u Nemačkoj da Srbija ima zanimljive autore i književnost koja je deo evropske literature a sada možemo da kažemo: „Evo vam njihovih imena, ovo su njihove knjige!” Boriću se da se taj program nastavi tokom 2012. i 2013. godine.
Vesna Roganović
---------------------------------
Islandski primer
Slovenija i Hrvatska takođe su startovale bez većeg iskustva na našem tržištu. Postepeno su se povezivale sa Sajmom i sa nemačkim tržištem, i sada su daleko iskusnije i mudrije rade nego u početku. Island će u oktobru biti zemlja u fokusu Frankfurtskog sajma knjiga, a oni su takođe počeli u Lajpcigu, sa skromnim programom. Dakle, ima još zemalja od kojih se može dosta toga naučiti.
-----------------------------------
Trideset novijih srpskih naslova na nemačkom u Lajpcigu
U poslednje dve godine sa srpskog je na nemački prevedeno, ili se prevodi, 30 knjiga srpskih autora:
Dragan Aleksić: Izbor priča, Mates i Zajc, Berlin (izlazi tokom februara)
Laslo Vegel: Memoari jednog makroa, Mates i Zajc, Berlin (do sajma u Lajpcigu na nemačkom trebalo bi da izađe još jedna knjiga L. Vegela)
Milovan Danojlić: Dragi moj Petroviću, Zurkamp
Goran Petrović: Sitničarnica Kod srećne ruke, DTV
Zoran Živković: Izabrani romani, Dumont
Ivo Andrić: Na Drini ćuprija, Zolnaj, Beč (novolektorisan prevod odranije)
Robert Hodel: Deset deka duše, antologija, Lajpciger literaturferlag
Radmila Lazić: Srce među zubima, pesme, dvojezično izdanje, Lajpciger literaturferlag
Miloš Crnjanski: Iris Berlina, Lajpciger literaturferlag
Miodrag Pavlović: Pesme, dvojezično izdanje, Lajpciger literaturferlag
Boško Tomašević: Priče, dvojezično izdanje, Lajpciger literaturferlag
Verica Tričković: Priče, dvojezično izdanje, Lajpciger literaturferlag
Sreten Ugričić: Neznanom junaku, Ditrih ferlag, Berlin (u štampi)
Vladimir Pištalo: Milenijum u Beogradu, Ditrih ferlag, Berlin (u štampi)
Vladislav Bajac: Hamam Balkanija, Ditrih ferlag, Berlin (u štampi)
Angela Rihter: Anđeo i crveni pas, antologija, Noak & Blok, Berlin
Biljana Srbljanović, Maja Pelević, Milena Marković: Drame, Henšel Šaušpil, Berlin (u štampi)
Ulaznica – Panorama srpske lirike 21. veka, priredio Dragoslav Dedović, Drava ferlag, Klagenfurt (u štampi)
Jovan Nikolić: Kratke priče, Drava ferlag, Klagenfurt
Ilija Jovanović: Priče (prevod sa romskog na nemački), Drava ferlag, Klagenfurt
David Albahari: Ludvig, Ajhborn
Svetislav Basara: Mongolski bedeker, Antje Kunstman ferlag
Vladan Matijević: Časovi radosti, Širmer Graf ferlag
Ana Ristović: Pesme, Jung und Jung, Salcburg
Srđan Valjarević: Komo, Vizer ferlag
Marija Knežević: Ekaterini, Vizer ferlag
Zlatko Krasni: Pesme, Vizer ferlag
Istorija privatnog života (završen prevod), Vizer ferlag
Marija Knežević: Knjiga o nedostajanju, dvojezično, Vizer ferlag
Miloš Crnjanski: Lirika Itake i komentari uz Itaku, Lajpciger literaturferlag
Objavljeno: 08.03.2011.
Izvor: Politika
Tržište želi mlade autore
Najveći književni program za Srbiju posle rata na Balkanu
Oliver Cile
Očekujemo da dovedemo Srbiju na nemačko tržište knjiga, jer znamo da je zanimanje Nemaca za književnosti Balkana i Srbije veliko, ali niko nema pojma o savremenoj književnosti u Srbiji – kaže Oliver Cile, direktor Lajpciškog sajma knjiga povodom predstojećeg gostovanja Srbije kao zemlje u fokusu na ovoj smotri iduće nedelje. Menadžer jednog od najstarijih sajmova knjiga na svetu, s počecima u 14. veku, danas će na konferenciji za medijeu Ministarstvu kulture govoriti o detaljima ovog velikog događaja na kome će učestvovati preko 40 autorki i autora iz Srbije.
–Kritičari znaju za Tišmu, Crnjanskog, Andrića, Kiša, ali mlađa generacija je potpuno nepoznata i bilo nam je važno da se upoznamo sa tom generacijom. Kroz balkanske programe na našem sajmu poslednjih godina videli smo da je javnost, baš kao i mlađi čitaoci, krajnje zainteresovana za književne novosti iz tog regiona.
Srbija je, sa svega četiri godine izlaganja, jedan od najmlađih učesnika. Kako ste participirali u programu „Srbija u fokusu”, i u stvaranju atmosfere i zanimanja kod publike i u medijima?
Već šest-sedam godina sarađujemo s vašim regionom. Pored nastupa Slovenije i Hrvatske kao zemalja u fokusu, pokrenuli smo i druge balkanske programe na Sajmu, u koje smo uključili i autore iz Srbije. Postupno, stvarali smo atmosferu interesovanja kod publike i izdavača. Prvi korak bio je da novu književnost regiona i Srbije povežemo sa nemačkim izdavačima. I to je bio najveći „zid” koji je trebalo preskočiti. Jer, konkurencija među inostranim literaturama je velika – nemačko tržište je najveće prevodilačko tržište na svetu, ali smo postepeno uspeli da povežemo srpsku i nemačku stranu. Rezultat je preko trideset prevedenih knjiga srpskih autora. Objavili su ih neki od vodećih izdavača: Zurkamp, Šifling, Ajhborn, ali i mali, poput Ditrih ferlaga u Berlinu, koji objavljuje Pištala.
Drugi korak bio je ostvarivanje saradnje u finansiranju i kofinansiranju prevoda, uz pomoć fondacija Traduki i Robert Boš, kao i nemačkog Ministarstva spoljnih poslova i drugih. Izdavače i te asocijacije povezali smo sa srpskom stranom, a sa Ministarstvom kulture Srbije i izdavačima razgovarali smo o ideji promovisanja srpske literature u svetu, pre svega na nemačkom tržištu. Doveli smo nemačke izdavače u Beograd i Vojvodinu da se upoznaju sa srpskim tržištem i vide s kojim se sve problemima suočavate, potom nemačke novinare, s istim ciljem. Srpski partneri su vrlo odlučni da ostvare tu vrstu kontakta i saznaju kako nemačko tržište funkcioniše. Videćemo kako će to izgledati.
Kako ste sarađivali sa Ministarstvom kulture koje je organizovalo program „Srbija u fokusu”?
Nismo očekivali da će ići lako. Znali smo da su naši prijatelji iz Tradukija imali lepa iskustva, ali trebalo je razjasniti neke stvari, iza zatvorenih vrata, koje se ne tiču nas, već o njima Srbija odlučuje: o selekciji gostujućih pisaca na Sajmu, da li će biti stariji, mlađi, klasici… Pokušavali smo da pomognemo da nađu pravo rešenje, ne postavljajući zahteve. Objasnili smo da naše tržište funkcioniše tako i tako, ukoliko želite da budete uspešni, morate da dovedete mlađe autore, jer tržište hoće takve, pa pisce s kritičkim impulsom, ili zanimljivim jezikom. Slično je, uostalom, u Francuskoj, SAD… svi žele mlađe autore. Ovogodišnji srpski program je mešavina svega toga, tako da je, što se nas tiče, sve u redu.
Kako vidite buduću saradnju sa Srbijom?
Ovaj program nije kraj, već početak. Otvaramo prozor prema regionu. Nadamo se da ćemo nastaviti saradnju i dovoditi sve zanimljivije pisce iz Srbije na nemačko tržište, gradeći čvrste veze između njih i nemačkih izdavačkih kuća, kao između nemačkih i srpskih izdavača. Takođe, nemačke izdavačke kuće su zainteresovane da dovedu mlađe nemačke autore na srpsko tržište.
Kakvo je vaše iskustvo sa dosadašnjim srpskim lobistima, odnosno „koordinatorima za nemačko tržište”, pošto je bilo i personalnih promena…
Lobisti pomažu u premošćavanju razlika između razmišljanja i uslova na srpskom i na nemačkom tržištu. Onaj ko hoće da ubedi nemačke izdavače da uvrste u izdavački program pisca iz Srbije, mora da poznaje strukturu nemačkih izdavačkih kuća, kojih ima preko 4000, da bi znao kojoj kući koga autora treba da ponudi.
Imao sam vrlo dobru saradnju sa Dragoslavom Dedovićem. Iz nekih razloga, on nije mogao da ostane u timu. Ali i sa Elenom Mesner mislim da su pronašli pravu osobu. Da budem iskren, ja od početka nisam imao prevelika očekivanja, jer je uobičajeno da imate različite ideje, i na kraju napravite kompromis između njih. Nije lako organizovati najveći književni program za Srbiju posle rata na Balkanu. Ubeđen sam da će nemačka publika imati prilike da vidi i čuje krajnje zanimljive autore.
Strpljivo smo podsećali ljude u Nemačkoj da Srbija ima zanimljive autore i književnost koja je deo evropske literature a sada možemo da kažemo: „Evo vam njihovih imena, ovo su njihove knjige!” Boriću se da se taj program nastavi tokom 2012. i 2013. godine.
Vesna Roganović
---------------------------------
Islandski primer
Slovenija i Hrvatska takođe su startovale bez većeg iskustva na našem tržištu. Postepeno su se povezivale sa Sajmom i sa nemačkim tržištem, i sada su daleko iskusnije i mudrije rade nego u početku. Island će u oktobru biti zemlja u fokusu Frankfurtskog sajma knjiga, a oni su takođe počeli u Lajpcigu, sa skromnim programom. Dakle, ima još zemalja od kojih se može dosta toga naučiti.
-----------------------------------
Trideset novijih srpskih naslova na nemačkom u Lajpcigu
U poslednje dve godine sa srpskog je na nemački prevedeno, ili se prevodi, 30 knjiga srpskih autora:
Dragan Aleksić: Izbor priča, Mates i Zajc, Berlin (izlazi tokom februara)
Laslo Vegel: Memoari jednog makroa, Mates i Zajc, Berlin (do sajma u Lajpcigu na nemačkom trebalo bi da izađe još jedna knjiga L. Vegela)
Milovan Danojlić: Dragi moj Petroviću, Zurkamp
Goran Petrović: Sitničarnica Kod srećne ruke, DTV
Zoran Živković: Izabrani romani, Dumont
Ivo Andrić: Na Drini ćuprija, Zolnaj, Beč (novolektorisan prevod odranije)
Robert Hodel: Deset deka duše, antologija, Lajpciger literaturferlag
Radmila Lazić: Srce među zubima, pesme, dvojezično izdanje, Lajpciger literaturferlag
Miloš Crnjanski: Iris Berlina, Lajpciger literaturferlag
Miodrag Pavlović: Pesme, dvojezično izdanje, Lajpciger literaturferlag
Boško Tomašević: Priče, dvojezično izdanje, Lajpciger literaturferlag
Verica Tričković: Priče, dvojezično izdanje, Lajpciger literaturferlag
Sreten Ugričić: Neznanom junaku, Ditrih ferlag, Berlin (u štampi)
Vladimir Pištalo: Milenijum u Beogradu, Ditrih ferlag, Berlin (u štampi)
Vladislav Bajac: Hamam Balkanija, Ditrih ferlag, Berlin (u štampi)
Angela Rihter: Anđeo i crveni pas, antologija, Noak & Blok, Berlin
Biljana Srbljanović, Maja Pelević, Milena Marković: Drame, Henšel Šaušpil, Berlin (u štampi)
Ulaznica – Panorama srpske lirike 21. veka, priredio Dragoslav Dedović, Drava ferlag, Klagenfurt (u štampi)
Jovan Nikolić: Kratke priče, Drava ferlag, Klagenfurt
Ilija Jovanović: Priče (prevod sa romskog na nemački), Drava ferlag, Klagenfurt
David Albahari: Ludvig, Ajhborn
Svetislav Basara: Mongolski bedeker, Antje Kunstman ferlag
Vladan Matijević: Časovi radosti, Širmer Graf ferlag
Ana Ristović: Pesme, Jung und Jung, Salcburg
Srđan Valjarević: Komo, Vizer ferlag
Marija Knežević: Ekaterini, Vizer ferlag
Zlatko Krasni: Pesme, Vizer ferlag
Istorija privatnog života (završen prevod), Vizer ferlag
Marija Knežević: Knjiga o nedostajanju, dvojezično, Vizer ferlag
Miloš Crnjanski: Lirika Itake i komentari uz Itaku, Lajpciger literaturferlag
Objavljeno: 08.03.2011.
Izvor: Politika