Lav Davidovič Bronštajn, poznatiji kao Lav Trocki, je bio Staljinov veliki neprijatelj. Staljin je dugo pokušavao da ga ubije. Trocki je bežao, krio se.
Trocki je bio primoran, bežeći od Staljina, da napusi Sovjetski savez i 1929. odlazi u Tursku. Po dolasku Hitlera na vlast, odlazi u Francusku, pa u Norvešku i na kraju u Meksiko, gde je dobio azil. Tu je bio relativno miran neko vreme, jer je Staljin bio zauzet dešavanjima u španskom građanskom ratu, a usput se obračunavao sa komandantima Crvene armije. Posle osnivanja Četvrte internacionale, Staljin se ''vraća'' Trockom. Staljinovi agenti su mu otrovali starijeg sina.
Trocki je 1939. sovjetskim građanima poslao letke s natpisom: ''Obmanjuju vas'' i niz poruka koje optužuju Staljina i njegove ljude. Tada je Staljin odlučio da se Trocki mora likvidirati, bez obzira na činjenicu da se rat bližio.
Staljinov ''eskadron smrti'' se posle španskog rata seli u Meksiko. Trocki je prve dve godine ta,o živeo u kući slikara Dijega Rivere i njegove žene Fride Kalo. Rivera je inače bio osnivač komunističke partije Meksika. Zbog učestalih pretnji kuća je dobila policijsku zaštitu. U međuvremenu je u Rusiji uhapšen i mlađi sin Trockog. Nakon te 2 godine kod River, Trocki se seli u novu kuću. Dvorište je opasano zidovima, napravljena je osmatračnica i stražarska kućica s policijom. Obezbeđenje unutar poseda su obavljali američki studenti privrženi Trockom. Imanje je bilo usamljeno, tako da je moglo da se nadzire sa svih strana.
Staljinov čovek Ramon Merkader (predstavljao se i kao Žak Mornar i Frenk Džekson) se prvo povezao sa prevodiocem Trockog, Silvijom Agilof. Polako je sticao njeno poverenje, ne bi li je privoleo da dođe u Meksiko (pošto je bila angažovana na poslovima u Evropi i SAD). Ona mu je bila jedini način da se približi Trockom. Ona je, međutim, u Meksiko došla tek 3 meseca posle njega. Mekrader je, čim je stigao, stupio u kontakt sa slikarom Davidom Sikeirosom. Ovaj je prihvatio orgnizovanje atentata. Iznajmio je stan u blizini imanja Trockog. U njega je postavio dve devojke da glume prostitutke, da bi odvukle pažnju policajaca. Siekiros je okupio 20 ljudi i poveo ih da izvrše atentat. Deo atentatora je imao policijsku uniformu, pa je bez problema prišao stražarskoj kućici. Pravi policajci su onesposobljeni. Zaverenici su zatim ušli u dvorište. U kuću su ušli bez problema, jer je strađar mislio daje to policija. Znali su plan zgrade. Automatskim puškama su pucali neprestano 3 minuta. Čak su i bombu bacili. Zatim su otišli, misleći da su završili posao. Međutim, Trocki je ostao netaknut. Usledila je istraga. Većina učesnika u atentatu je uhapšena, a Sikerios je pobegao u Čile, preko Pabla Nerude. Šef stražara u kući, Robert Hart, je ubijen i zaliven krečom (sumnja se da je on odao plan kuće i kretanje straže, iako je imao puno poverenje Trockog). Posle ovoga povišeni su zidovi oko dvorišta i napravljeno je još osmatračnica.
Sada je Merkader lično morao da se angažuje. Predstavljao se kao Silvijin vozač i u početku ju je čekao u kolima ispred kapije, dok je ona kod Treckog radila. Nije ga zanimala politika i nije ni čuo nikad za Trockog (to je pričao). Silvija je postala sekretar Trockog, tako da je sve češće dolazila. Merkader je kasnije počeo da priča sa stražarima na kapiji, neobavezno, dok čeka. Zatim je i vozio prijatelje Trockog, bračni par Rozmer. Jednom priliko, nekoliko meseci kasnije, Merkader je prihvatio da opet vozi Rozmerove, ali ovog puta su mu rekli da uđe u dvorište i sačeka. I tad je prvi put sreo Trockog. Ali ništa više od toga. Merkader je zatim otišao u Njujork, gde je mu je rečeno da je vreme da se približi Trockom i da počne da se intresuje za politiku. Kad je upoznao Silviju, predstavio se kao novinar, pa se sad vratio tom poslu.
Zatim je bio na doručku kod Trockog sa Silvijom, pa razgovarao s njim... Pošto se predstavio kao novinar, pričali su o politici i Merkader je rekao da treba da napiše neki članak i da će ga doneti Trockom pre objavljivanja, da bi čuo njegovo mišljenje.
Merkader je pravio određene greške. Totalno se drugačije ponašao pred osobljem nego pred samim Trockim. Pred njim je bio odmeren, uzdržan, skroman, a pred njima dadmen, samouveren. Ispitivao ih je o različitim stvarima i postao sumnjiv. Pošto je koristio identitet Žaka Mornara (Francuz), bilo je sumnjivo i to što nije skinuo šešir kad je prvi put bio u kabinetu Trockog. Trocki je svoje sumnje izneo svom sekretaru Hansenu dan pred Merkaderov dolazak. Ovaj nije stigao da proveri i ispita sve. Sutradan je Merkader došao u kabinet Trockog da mu, navodno, pokaže taj novi članak. umesto toga, izvadio je alpinistički kramp i udario Trockog po glavi. Uhapšen je i streljan, a Trocki je u toku tog dana podlegao povredi.
Staljin je Merkaderovim roditeljima poslao orden narodnog heroja.
Trocki je bio primoran, bežeći od Staljina, da napusi Sovjetski savez i 1929. odlazi u Tursku. Po dolasku Hitlera na vlast, odlazi u Francusku, pa u Norvešku i na kraju u Meksiko, gde je dobio azil. Tu je bio relativno miran neko vreme, jer je Staljin bio zauzet dešavanjima u španskom građanskom ratu, a usput se obračunavao sa komandantima Crvene armije. Posle osnivanja Četvrte internacionale, Staljin se ''vraća'' Trockom. Staljinovi agenti su mu otrovali starijeg sina.
Trocki je 1939. sovjetskim građanima poslao letke s natpisom: ''Obmanjuju vas'' i niz poruka koje optužuju Staljina i njegove ljude. Tada je Staljin odlučio da se Trocki mora likvidirati, bez obzira na činjenicu da se rat bližio.
Staljinov ''eskadron smrti'' se posle španskog rata seli u Meksiko. Trocki je prve dve godine ta,o živeo u kući slikara Dijega Rivere i njegove žene Fride Kalo. Rivera je inače bio osnivač komunističke partije Meksika. Zbog učestalih pretnji kuća je dobila policijsku zaštitu. U međuvremenu je u Rusiji uhapšen i mlađi sin Trockog. Nakon te 2 godine kod River, Trocki se seli u novu kuću. Dvorište je opasano zidovima, napravljena je osmatračnica i stražarska kućica s policijom. Obezbeđenje unutar poseda su obavljali američki studenti privrženi Trockom. Imanje je bilo usamljeno, tako da je moglo da se nadzire sa svih strana.
Staljinov čovek Ramon Merkader (predstavljao se i kao Žak Mornar i Frenk Džekson) se prvo povezao sa prevodiocem Trockog, Silvijom Agilof. Polako je sticao njeno poverenje, ne bi li je privoleo da dođe u Meksiko (pošto je bila angažovana na poslovima u Evropi i SAD). Ona mu je bila jedini način da se približi Trockom. Ona je, međutim, u Meksiko došla tek 3 meseca posle njega. Mekrader je, čim je stigao, stupio u kontakt sa slikarom Davidom Sikeirosom. Ovaj je prihvatio orgnizovanje atentata. Iznajmio je stan u blizini imanja Trockog. U njega je postavio dve devojke da glume prostitutke, da bi odvukle pažnju policajaca. Siekiros je okupio 20 ljudi i poveo ih da izvrše atentat. Deo atentatora je imao policijsku uniformu, pa je bez problema prišao stražarskoj kućici. Pravi policajci su onesposobljeni. Zaverenici su zatim ušli u dvorište. U kuću su ušli bez problema, jer je strađar mislio daje to policija. Znali su plan zgrade. Automatskim puškama su pucali neprestano 3 minuta. Čak su i bombu bacili. Zatim su otišli, misleći da su završili posao. Međutim, Trocki je ostao netaknut. Usledila je istraga. Većina učesnika u atentatu je uhapšena, a Sikerios je pobegao u Čile, preko Pabla Nerude. Šef stražara u kući, Robert Hart, je ubijen i zaliven krečom (sumnja se da je on odao plan kuće i kretanje straže, iako je imao puno poverenje Trockog). Posle ovoga povišeni su zidovi oko dvorišta i napravljeno je još osmatračnica.
Sada je Merkader lično morao da se angažuje. Predstavljao se kao Silvijin vozač i u početku ju je čekao u kolima ispred kapije, dok je ona kod Treckog radila. Nije ga zanimala politika i nije ni čuo nikad za Trockog (to je pričao). Silvija je postala sekretar Trockog, tako da je sve češće dolazila. Merkader je kasnije počeo da priča sa stražarima na kapiji, neobavezno, dok čeka. Zatim je i vozio prijatelje Trockog, bračni par Rozmer. Jednom priliko, nekoliko meseci kasnije, Merkader je prihvatio da opet vozi Rozmerove, ali ovog puta su mu rekli da uđe u dvorište i sačeka. I tad je prvi put sreo Trockog. Ali ništa više od toga. Merkader je zatim otišao u Njujork, gde je mu je rečeno da je vreme da se približi Trockom i da počne da se intresuje za politiku. Kad je upoznao Silviju, predstavio se kao novinar, pa se sad vratio tom poslu.
Zatim je bio na doručku kod Trockog sa Silvijom, pa razgovarao s njim... Pošto se predstavio kao novinar, pričali su o politici i Merkader je rekao da treba da napiše neki članak i da će ga doneti Trockom pre objavljivanja, da bi čuo njegovo mišljenje.
Merkader je pravio određene greške. Totalno se drugačije ponašao pred osobljem nego pred samim Trockim. Pred njim je bio odmeren, uzdržan, skroman, a pred njima dadmen, samouveren. Ispitivao ih je o različitim stvarima i postao sumnjiv. Pošto je koristio identitet Žaka Mornara (Francuz), bilo je sumnjivo i to što nije skinuo šešir kad je prvi put bio u kabinetu Trockog. Trocki je svoje sumnje izneo svom sekretaru Hansenu dan pred Merkaderov dolazak. Ovaj nije stigao da proveri i ispita sve. Sutradan je Merkader došao u kabinet Trockog da mu, navodno, pokaže taj novi članak. umesto toga, izvadio je alpinistički kramp i udario Trockog po glavi. Uhapšen je i streljan, a Trocki je u toku tog dana podlegao povredi.
Staljin je Merkaderovim roditeljima poslao orden narodnog heroja.