Tragična sudbina jedne generacija u pesmama Vasiljeva i Bojića

[ValerianT]

Za one koji ne mogu da pročitaju

Generacije zahvaćene pesmama Bojića i Vasiljeva bile su unesrećene jer je tada bio rat koji im je izmenio život iz korena.
Ova dva pesnika opevala su tu tužnu generaciju i najbolje su znali jade i tugu te generacije jer su i sami bili deo nje. Ti ljudi su učestvovali u ratu, nosili su puške, ali ne puške na metkiće, nego prave puške, da bi ucmekali neprijatelja koji je hteo da istrebi srpski narod. Milutin Bojić je bio toliko potresen plavom grobnicom da su mu morali doneti vode i šećera pa leba i soli. Ljudi su bili sahranjivani u more tako što su bacani sa brodova. Neki ljudi su živi bacani u more jer su bili zaraženi pegavim tifusom. Kada su prodovi stali na obalu u prijateljskoj Grčkoj, pesnik je uzeo drveni krst, napravio krst i napisao na njemu "Skočio sam u more zbog neprijateljskih jajara, demona i milijardera" i popeo se na tavan. Kada je sišao bilo mu je bolje i nastavio je borbu. "Da je Milutin tužio svaki dan po petsto dinara, KOLIKO JE TO PARA? TO JE STO PEDESET HILJADA!" Al to ako je po pet hiljada reče Dušan Vasiljev. On je odmah posle rata zapisao najlepše pesme jer je bio potresen patnjom te generacije koja je propatila mnogo ratujući sa đavolskom vojskom. Vasiljev je preneo tugu na list hartije koji se od tuge i bola u stihovima odmah osušio. On je morao da ratuje za Austougare protiv Srba, a bio je Srbin i to nije fer bilo.
Srbi su pobedili u ratu, oba ova pesnika su bila srećna zbog toga, a obe pesme ostaju generacijama koje će da pamte ovaj zulum koji su vršili neprijateljski demoni i licimuri. SALUT!!!

Za one koji ne mogu da pročitaju

Sa tužnim srcem i bolom u duši tragične generacije pesnika umirale su davajući svoj život za otadžbinu, a svojom pesmom sećali na teške dane.
Teška vremena i ratna dejstvovanja dovela su srpski narod na ivicu egzistencije gde ih je dočekao bratski grčki narod i izcelio njihove rane. Đavolske ima 30 posto, a Božije vojske 70 posto, trideset posto ne može protiv sedamdeset posto. Milutin Bojić, heroj srpske avijacije je prepešačio Albaniju peške, gledao je sprske muke i stradanja bratskog naroda što ga toliko potreslo da je morao svetu da kaže o stradanju Srba. To je i učinio u delu "Plava grobnica". On je bio živi svedok srpskog stradanja. Video je kako hiljade vojnika bacaju u more pa je napisao ovako tužnu i veliku pesmu. Đavo se pomamio, nije mu dosta što je pobio onoliki narod, već hoće još. E neš kolega, pali, marš iz moje avlije vi narodi, proleteri svih zemalja ujedinite se i pobedite zle sile. Đavo je pustio Hitlera iz pakla da pobije sve ovozemaljske anđele. Ko ga dočekao, Nikola Tesla, Sveti Ilija, Sveti Vasilije, Bog odozgo, Sveti Savo odozdo i jupiter i venera svemir pljeskavica.
Tako su naši pesnici prema nezvaničnim informacijama opisali ove tužne događaje i dali predivne pesme koje nas sećaju ko stradanje.