Sve sto treba da znate o Breskvi

[Nostradamus]

GAJENJE BRESKVE



[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Breskva, jedna od najpopularnijih voćnih vrsta u svetu, je znatno zastupljena u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, Australiji, Africi i Aziji, a gaji se u područjima sa umereno kontinentalnom klimom. Breskva vodi poreklo iz Kine, iako njeno naučno ime, Prunus persica, može da navede na zaključak da potiče iz Persije (Iran). Ona jeste u Evropu stigla iz Persije, ali se za nju znalo, i gajena je u Kini mnogo pre nego što je uopšte došla u Evropu. La Rue (1989.) navodi da je neko vreme breskva nosila naziv “persijska jabuka”, međutim, u kineskoj književnosti uzgajanje breskve se povezuje sa vremenom od 1000-te godine pre nove ere, “u knjizi poezije i pesama, u kojoj se opisuju cvetovi i stabla breskve sa zrelim plodovima”. Po svoj prilici, gajenje breskve u Kini prethodi pisanoj istoriji. Evropa je najveći proizvođjač breskve u svetu. Potom dolaze Severna Amerika (Kalifornija) i Azija. Od evropskih država, Italija je najveći proizvodač breskve. Na drugom mestu je Grčka, a zatim Španija i Francuska.

 

[Nostradamus]

U pogledu proizvodnje breskve u Srbiji, po broju stabala breskva je na petom mestu, sa 4,27% ukupne površine pod ovom voćnom vrstom, iza šljive, jabuke, kruške i višnje. Tokom poslednjih 45 godina, broj stabala breskve bio je u stalnom porastu. Što se tiče ukupne proizvodnje i proizvodnje po stablu, situacija je gotovo identična, što je veoma dobar pokazatelj. Uvođenje breskve u proizvodni sastav gazdinstva obezbeđuje bolje i logičnije raspoređivanje ekonomskog rizika.

 

[Nostradamus]

Breskva ima veoma kratak “formativni” period. Stabla breskve dostižu punu produktivnost u petoj i šestoj godini po sadnji. U dobrim agroekološkim uslovima obilno i redovno rađa (30-40 t/ha), što je više nego dovoljno, s obzirom na njen relativno kratak vek eksploatacije koji se kreće od 12 do 15 godina. Perspektive za gajenje breskve u Srbiji su veoma dobre, pod uslovom da se zone gajenja ograniče na lokalitete za koje se zna da su povoljni za uzgajanje ove kulture, kao što je oblast podunavlja (Smederevo, Grocka, Beograd i šira područja u toj oblasti). Bela Crkva, Sremska Mitrovica, Novi Sad, Subotica, Niš, Leskovac, Čačak, Prizren su takođe samo neka od najpoznatijih područja.

 

[Nostradamus]

Pored izbora adekvatnog lokaliteta, podjednako je važno uzeti u obzir zahteve tržišta kome je proizvodnja namejena. Što se tiče tržišta voća za svežu upotrebu, akcenat se stavlja na obojenost plodova (svaka nijansa crvene se smatra dobrom), transportabilnost, trajnost i konzistentnost/ čvrstoću plodova. Zahtevi tržišta plodovima namenjenim prerađivačkoj industriji su slični, iako je obojenost opet u prvom planu (poželjno je da plodovi budu žute boje, bez primesa crvene koja se sliva u meso ispod pokožice ili oko koštice, da mezokarp bude čvrst i da ne podleže promenama tokom i nakon prerade, da plodovi imaju dobru transportabilnost, da se dobro čuvaju u skladištu)

 

[Nostradamus]

PODIZANJE ZASADA
Postoji nekoliko veoma važnih faktora koje treba razmotriti prilikom izbora lokaliteta za gajenje breskve. Podizanje zasada je skupa i dugoročna investicija na koju utiče i veći broj spoljnih činilaca koji se ne mogu kontrolisati.
Vek eksploatacije zasada breskve je od 12 do 15 godina. Tokom tog perioda, zasad mora da ostvari prihod dovoljan za otplatu uloženog investicionog kapitala kao i za pokrivanje troškova za njegovu zamenu na istom mestu. Iz tog razloga je od presudnog značaja detaljna izrada plana po kome bi se preduzeli svi neophodni koraci za podizanje profitabilnog projekta.

 

[Nostradamus]

Neka od ovih pitanja podrazumavaju sledeće segmente: dobar izbor lokaliteta u pogledu tipa zemljišta i orijentacije zasada, detalji u vezi sa prethodnim proizvodnim kulturama na tom mestu/ ponovna sadnja na istom mestu, potencijalne bolesti koje će se preneti iz prethodnog zasada; obratiti pažnju na vremenske uslove, topografiju terena u odnosu na terene u neposrednoj blizini, raspoloživost visoko kvalifikovane radne snage sposobne da odgovori visokim tehničkim zahtevima proizvodnje, postojanje adekvatne infrastrukture (putevi, hladnjače sa kontrolisanom atmosferom za brzo hlađenje i skladištenje plodova pre plasiranja na tržište), i tome slično. Verovatno najvažniji ograničavajući faktor izvan čovekove kontrole, su klimatski uslovi određenog područja.

 

[Nostradamus]

KLIMATSKI USLOVI
Breskva je najosetljivija vocna vrsta u poredenju sa ostalim vocnim vrstama. Parcela ne sme da bude na mestu koje je izloženo jačim mrazevima tokom zime ili proleća, kada su moguća oštećenja cvetova ili tek zametnutih plodova. Istovremeno, neophodno je da temperatura u zasadu bude ispod 70C izvesno vreme tokom perioda mirovanja, kako bi se zadovoljili uslovi jarovizacije neophodne za normalno zametanje plodova i rast u narednom vegetacionom periodu.

 

[Nostradamus]

Da li će gajenje breskve biti uspešno ili ne, zavisi od učestalosti i jačine mrazeva tokom jeseni, zime i proleća. Produženi periodi toplog vremena u jesen praćeni preobilnim padavinama mogu odložiti proces sazrevanja stabala, čime se stvaraju uslovi za ozbiljnija oštećenja tokom zime, i to ne samo cvetnih pupoljaka već i samih stabala.
Tokom perioda mirovanja, stabla breskve podnose teperature i do -26,60C bez ozbiljnijih oštećenja. Medutim, usled naleta toplijeg vremena, koren stabla počinje da upija vodu, razblažujući koncentraciju ćelijskog soka. Tkivo ksilema se ispunjava vodom, i biljka postaje ekstremno osetljiva na nagli pad temperature. Temperature ispod tačke smrzavanja su najčešće posledica inverzije temperature vazduha. Delovi parcele u udolici su podložnije oštećenjima od mrazeva jer se hladan, gušći vazduh tu spušta i duže vreme zadržava, pogotovu kada je vazdušna drenaža otežana zbog šumaraka ili građevinskih objekata.

 

[Nostradamus]

Otpornost pupoljaka na niske temperature zavisi od faze fenološkog razvoja. Pupoljci u početnoj fazi bubrenja će bolje podnositi niže temperature nego pupoljci u periodu punog cvetanja. Kao što je prikazano u tabeli 1, prvi red brojeva odnosi se na temperature koje će prouzrokovati odumiranje 10% pupoljaka u datoj fenološkoj fazi razvoja pupoljaka. U drugom redu su date temperature koje će prouzrokovati odumiranje 90% pupoljaka u datoj razvojnoj fazi. Prilikom određivanja lokaliteta za gajenje breskve veoma je važno uzeti u obzir činjenicu da temperatura raste sa visinom. Nadmorska visina nije toliko značajna koliko uzdignutost terena na kome je zasad, u odnosu na okruženje u neposrednoj blizini. Čak i najneznatnija temperaturna razlika može se, a često tako i biva, značajno odraziti na preživljavanje cvetnih pupoljaka, a samim tim i na potencijalne prinose.
Tabela:Kritične niske temperature po fazama razvoja pupoljaka kod breskve.

 

[Nostradamus]

Breskve izdrže zimske mrazeve, zavisno od porekla sorte, podloge, klime i zemljišta, u pripremnoj fazi -17 do -19C0 u fiziološkoj -23 do - 27,3C0 i u prinudnoj fazi zimskog odmora - 6 do - 120C. U kruni i na stablu breskve je najizdržljiviji na mraz kambijum ispod debele kore, a najosetljivji su prema mrazu plodnici tučkova u cvetnim pupoljcima.
Zatvoren cvet u kruničnim listićima izdrži kratkotrajne kasne mrazeve -3 do - 5C0; otvoren cvet izdrži -2,2 do -3C0 i zatvoren cvet u čašičnim listićima izdrži - 4 do -5,5C0. Zametnuti plodovi veličine lešnika (na prvoj etapi razvitka) izdrže mrazeve - l,0 do -l,7C0.