- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.990
PRESS
Šta sve Srbe muči u seksu
Iako u izborima za najbolje svetske ljubavnike Srbi zauzimaju visoke pozicije, deo njih ima velike probleme u spavaćoj sobi. Najveće smetnje dobrom seksualnom životu su nedostatak samopouzdanja, nesigurnost u svoje sposobnosti i zadovoljenje partnerovih i svojih potreba
Sećam se da sam kao mala devojčica mislila: „Nikada se neću udati, to je sramota, jer bi to značilo želeti penis, a to je sramota, izdaja i mama to ne bi odobrila. Tu sam odluku zadržala do danas, s mojih četrdeset godina. Zbog toga zamišljam da moju majku sveticu u krevetu uzimaju njih dvanaestorica..."
Ovo je deo ispovesti koju je napisala jedna od klijentkinja u ordinaciji specijaliste za medicinsku psihologiju Zorana Stojanovića. Zapisivanje svojih razmišljanja jedna je od stavki u jedinstvenoj metodi ovog psihoterapeuta, koja se naročito pokazala uspešnom u rešavanju najkompleksnijih seksualnih problema. Tokom svoje duge prakse mnogima je pomogao da ponovo uhvate korak sa životom, a dugačak spisak je onih kojima je ispeglao situaciju u spavaćoj sobi.
Da Srbi imaju problema u krevetu, govori podatak da je Stojanović slobodan samo dva dana u godini, a njegov prebukirani raspored pokazuje da je seks u Srbiji i dalje neprijatelj broj jedan. Čitaocima Pressmagazina Stojanović je otkrio koji su to problemi koji muče Srbe u krevetu:
„Kada bi Srbija, nekim slučajem, mogla da legne na kauč u psihijatrijskoj ordinaciji ili kada bismo Srbiju pokušali da skeniramo psihoterapeutski, mogli bismo možda da izvučemo sledeće zaključke, kao i odgovor koji su to problemi koji drobe i muče Srbe; uopšteno, problem Srbije je nizak nivo društvene svesti i opterećenost zabludama, predrasudama i prevaziđenim običajima. Srbi jesu na neki način paranoidan narod, hteli ili ne to da priznaju. Činjenica je da Srbi boluju od neke umišljene paranoidne veličine i mnogi od nas imaju potrebu da se stalno pozivaju na prošlost, i na neke zlatne i srebrne predmete za jelo koji su ih proizveli za kraljevstvo pre svih kraljevstva. Od negativnih stvari, treba istaći i to da su Srbi prepotentni i lenji, skloni su raznim porocima, ali, nažalost, i velikom nasilju. Ipak, to je generalizovanje, ali je i istina da danas u Srbiji njena takozvana politička elita ne vodi računa o pojedincu i njegovim problemima. Političari manevrišu u svom mikrosvetu i prevashodno ih interesuju vlast i politička moć. Ne interesuje ih istina, a ni društvena zbivanja. Koliko ima štrajkova? Boli ih dupe! Pa kakvo je to društvo u kojem pojedinac mora da odseče prst da bi ga konačno neko video?! To je strašno i upravo je to glavni problem Srbije jer odnos društva i pojedinca je suština svega.
Dobar psihoterapeut u središte stavlja pojedinca. U mom slučaju, reč je o tome da sam oduvek bio na strani potlačenih i poniženih, a izražen senzibilitet za ljudsku patnju osetio sam jako rano. Kod Srba je dominantan nedostatak samopouzdanja, osećaj manje vrednosti i nesigurnost. A kako možeš biti siguran kada nemaš posao i perspektive su ti male?
U bivšoj Jugoslaviji, govorim o periodu od pre 40 godina, seks je bio državni neprijatelj broj 1. Čitav tabu seksa odnosio se na radničku klasu, dok za funkcionere nikakve zabrane nisu važile. Seks je bio moćno oružje da se odstrane nepodobni. Ako već nisu mogli da se uklone kvalifikacijma kao što su neradnik ili narodni neprijatelj, onda je bilo dobro da se napakuje nešto iz seksualnog arsenala. I danas je situacija potpuno identična i proći će hiljade godina, a problem sa seksom i seksualnošću se možda neće ni pomeriti sa ove tačke. Za mnoge je seks čudovište, iako je on osnovna ljudska potreba, kao što su to voda, hrana, kiseonik.
Dobra procena je važna osobina koju treba da poseduju ljudi raznih profesija, od političara, preko fudbalskih trenera, pa do psihoterapeuta. U mom slučaju reč je o tome da već na ulaznim vratima procenjujem klijenta, i to na osnovu načina na koji on kuca na moja vrata, kojom žestinom to radi, kakvim koracima stupa u ordinaciju, kojom bojom glasa mi se obraća i na osnovu te, skoro pa potpuno neverbalne komunikacije, mogu da imam dosta jasnu psihodijagnostičku impresiju i da mi to njegovo ponašanje bude indikator koji mi govori u kojem pravcu bih mogao da idem i koga imam pred sobom. Vrlo bitna stvar vezana za moju psihoterapijsku metodu je to da ja sa svojim klijentima sklapam ugovor u kojem tačno stoji šta je dozvoljeno na terapiji i koje su njegove obaveze, a koje moje. Profil mojih klijenata nije jedinstven. Oni dolaze iz različitih društvenih slojeva, kao i nivoa obrazovanja. Imao sam slučaj direktorke banke, koja je bila mazohista i koju je urnisao jedan psihopata, bilo da je hteo da joj uzme stan, bilo da ju je tukao. Radim vrlo uspešno bračne terapije i za 10-15 susreta par bi se ili uspešno spojio ili, pak, razveo. Kod ostalih psihoterapeuta bračna terapija traje godinu dana, a kod mene je to 10 susreta. Bračni problemi su različiti: neslaganje, prevara, seksualna disfunkcija, a u 70 odsto je posledica fundirane ekonomske situacije u porodici.
Pred sebe postavljam zadatak da već u prvoj seansi saznam šta je klijentov problem zbog kojeg dolazi i da zajednički na osnovu tog problema definišemo cilj naše psihoterapije. Trudim se da već u uvodnoj seansi ostvarim blisku atmosferu između klijenta i sebe, kao i da obezbedim atmosferu i uslove pri kojima on može da saopšti svoje najfascinantnije stresne probleme koji mogu biti užasno parajući i teskobni za uši lažno prefinjene moralne javnosti, u smislu da je moj klijent imao odnos sa majkom, kokoškama, ocem, dakle reč je o neograničenoj lepezi seksualnih problema i odnosa. Suština moje terapije je da čoveka istinski razumem, bez obzira na to koji on problem ima, i ne odbacujem ga, iako je njegov slučaj možda i najrazličitiji problem koji sam imao u praksi, a možda je i klijentov problem jedinstven u univerzumu. Najvažnije je prihvatiti različitost, a i mi smo kao ljudska bića različiti među sobom. Pa čak ni dva fabrička proizvoda, recimo staklene tegle, ne mogu da budu isti jer jedna od tegli sigurno ima makar i minijaturno veću količinu protona ili neutrona.
Najzastupljeniji problemi Srba, koji se prelamaju u mojoj ordinaciji, nedostatak su samopouzdanja i osećanje manje vrednosti. Kada se prebacimo na polje seksualnosti, onda su problemi: nesigurnost u svoje sposobnosti i zadovoljenje svojih seksualnih potreba. Problemi najčešće potiču od lošeg vaspitanja, pa tako kod devojaka susrećemo da su neke od njih bile izložene pričama o seksu kao kakanoj i prljavoj stvari i da je sve u vezi sa tim sramota, a svaki dodir s penisom tera na povraćanje. Kod muškaraca je dominantno osećanje manje vrednosti usled malog penisa, malih testisa i straha da neće zadovoljiti partnerku. Svedoci smo da neki od današnjih medija, svesno ili ne, preuzimaju ulogu ubica seksa. U mojoj ordinaciji se zaglavljuju devojke koje su pokošene tom medijskom iluzijom, tom epidemijom savršenih tela u kojoj se malo veća guza ili male grudi pretvaraju u ogroman hendikep, ponekad toliko velik da preti da proždre sam život.
Danas čovečanstvu, tačnije opstanku ljudskog roda, najveću pretnju predstavljaju SMS čet, hotlajn i porno-filmovi, koji nabijaju komplekse i ugrožavaju život u spavaćoj sobi. Mladi su uništeni pornićima i dolaze kod mene hendikepirani, kako dužinom svojih penisa, tako i dužinom svog seksa s partnerkom, jer u pornićima gledaju tipa koji skoro tri sata vodi ljubav, i to bez ikakvih problema s potencijom i izdržljivošću. Glumac u pornićima menja desetine poza sa svojom partnerkom, da bi na kraju došao u poziciju da ne može nikako da svrši. Probao je dva sata u vaginu, pa oral, pa anal, i onda vidimo kako vadi svoj penis i kreće masturbacija jer on jedino tako može da svrši. I u toj njegovoj masturbaciji ne učestvuje partnerka, već samo on, koji hvata u ruke svoj penis i kreće da se zadovoljava, ali i da se vraća u svoje detinjstvo, kada je imao dvanaest godina i kada je krenuo da masturbira. I sada klinci treba da gledaju jednog večitog drkadžiju kao učitelja seksa. To je poruka pornića, da ti ne vrediš. Oni te direktno razbiju i stvore kompleks niže vrednosti jer imaš mali penis, neizdržljiv si... pička si. Danas smo svedoci sve većih internet komunikacija, što je i normalno, zbog otuđenosti i sužavanja slobodnog vremena. Jedan pacijent mi je nedavno pričao o tome kako je našao da 40.000 muškaraca i 10.000 žena traži da u internet mreži zarobi svog budućeg partnera. Dakle, svake noći jedan čitav grad izlazi na internet spajalicu. Međutim, intenzivan boravak u SMS rumovima ili na hotlajnu mogu da proizvedu nesrećne i seksualno hendikepirane osobe. Meni je jedan gastarbajter iz Austrije nudio 5.000 evra da pomognem njegovom sinu, koji je skroz potrošen neprekidnim gledanjem pornića i masturbacijom od svoje šesnaeste, pa do svojih sadašnjih 30 godina. Takvim osobama nema pomoći.
Zanimljiva epizoda u mojoj dugogodišnjoj praksi vezana je za bizaran slučaj mlade i lepe devojke iz ugledne porodice koja je lečena u zdravstvenim ustanovama. Onda je preko veze došla kod mene i bio je trenutak kada sam joj rekao da shvati da je veoma bizarna i različita od svoje okoline. Kada je pisala u mojoj ordinaciji izveštaj o seansi, počela je da se smeje. Kada sam je upitao zbog čega smeh, odgovorila je: „Zamislila sam svoju majku i njenu facu dok čita ovaj moj iskaz". Ona je sa svojim dečkom upražnjavala bizarne seksualne igre, a to je da kada ima menstruaciju, uzme šolju od kafe i menstrualnu tečnost sipa u nju i daje svom dečku koji u istu šolju masturbira, a onda se tokom seksa mažu ovim. Tokom seansi koje su usledile, eliminisao sam joj potrebu da do orgazma dolazi isključivo praktikujući ovakve fantazije. Kasnije se vratila na šine uobičajenog života, završila fakultet i udala se.
Pamtim i epizodu s jako dugačkom terapijom od čak 12 sati. Radilo se o sinu jednog poznanika, koji je uvek bio odličan đak i koji je, dok sam rešavao njegov problem, došao do treće godine Saobraćajnog fakulteta, a onda je odjednom stao, počeo da se šizofreno ponaša. Prestao je da izlazi iz sobe, čak je u njoj vršio nuždu. Pokušali su dečka da odvedu u bolnicu, nisu znali šta mu je, a ni šta bi radili s njim, a onda su pozvali mene da dođem. Na početku seanse, koja je trajala devetnaest sati, saznao sam da je sve počelo odlaskom njegovih roditelja u banju. On je bio jako potentan i zgodan dečko, a tokom tog svog soliranja u stanu, rešio je da deo love koji su mu roditelji ostavili potroši na prostitutku. Otišao je do „picinog parka" kod Železničke stanice i tamo pronašao zgodnu prostitutku, koja mu se svidela. Ona ga je odvela u svoj stan u Sarajevskoj, ugasila svetla i krenula je predigra. Napalio se dečko, ali uskoro kreće njegov horor, nema vagine, a oseća da u njegov anus ulazi penis. Pokupio je zgodnog transvestita, gore zgodna ženska, a dole muškarac. Bio je sluđen i brzo je ustao i pobegao iz stana svojoj kući. Nikome nije hteo da ispriča svoj problem i počelo je njegovo šizofreno ponašanje. Sada je sve u redu s njim, doktorirao je ekonomiju, ima sjajnu porodicu, dve ćerkice i njegova majka mi često kaže: „Bog pa ti, Kizo".
Moj osnovni princip je pomoći čoveku i nikako ga ne povrediti. Vi možete spasti čoveka na potpuno bizaran način, ali ste ga spasli. Protivnik sam one metode - operacija uspela, a pacijent je umro. Želim da ljude učinim srećnijim nego što jesu. Psihoterapijski kodeks predviđa terapiju od tri do pet seansi nedeljno u trajanju od pola sata do 45 minuta. Moje seanse ne traju manje od tri sata i po tome predstavljam jeres u struci. Idem uvek ka tome da za 10 susreta rešim klijentov problem. Svesno kršim kodeks u psihoterapiji i oboriću ga celog ako je to u funkciji pomoći klijentu. Takođe, kodeks izbegava pa i proteruje svaku intimizaciju s pacijentom, a u mojoj terapiji je nemoguće odricanje od fizičkog kontakta i bliskosti. Testirao sam kodeks u praksi i zaključio da je to promašaj i da su ga pisali frigidni ljudi koji su strahovali od bliske komunikacije. Oni su pisali ova psihoterapeutska pravila da bi se u javnosti prikazali kao sveci, a u stvari su obične pičke. Uvek sam apsolutno podržavao borbu za ženska prava, ali u poslednjim godinama feministkinje su zloupotrebile tu borbu i počele da stvaraju od sebe neku vrstu trećeg pola. Generacije su unesrećene odnosima u porodici jer su majke incestuozno vezivale svoj libido na sinove, a očevi na žensku decu. Počeli smo da dobijamo sinove izuzetno vezane za majku i ćerke za oca. Zbog toga danas u komunikaciji žena i muškaraca imamo ostatke, tačnije patrljke roditelja koji su u nama, pa se ono žensko u nama muškarcima tuče sa onim muškim delom kod naših partnerki. Sada na delu imamo surovi koktel Edipovih i Elektrinih kompleksa i najgore je kada se to zloupotrebljava u komunikaciji parova.
Najveći problemi potiču od neusklađenog odnosa dece i njihovih roditelja. Dakle, ključ problema uvek treba tražiti u toj prvoj komunikaciji s roditeljima u starosti deteta do sedme godine. Do treće godine je bitna toplina, u petoj godini života razvijaju se prve seksualne hipoteze i tada može nastati klica homoseksualnosti. Zbog toga insistiram da se u obrazovni sistem uvede seksualno vaspitanje, gde će se konačno nivelisati i urediti muško-ženski odnosi. Kad ukinemo to rivalstvo, imaćemo usklađene odnose među polovima. Pojedinac koji nije zadovoljan svojom seksualnošću ima problem sa sobom koji onda indukuje sa svojom okolinom."
Slikarstvo otkriva probleme
- Jako važan orijentir koji mi pomaže u psihoterapiji je slikarstvo, tačnije moja velika ljubav prema slikarstvu. Spadam u grupu retkih psihoterapeuta koji na osnovu umetničkih dela može da formira dijagnostičku impresiju o svom klijentu, koja se u krajnjem ishodu lečanja pokaže i kao 90 odsto tačna. Klijent ima zadatak da na osnovu posmatranja slika po zidovima moje ordinacije sam izabere šest dela koja su ga najviše impresionirala - kaže Zoran Stojanović.
On kaže da na osnovu pacijentovog izbora slika daje istoriju razvoja njegove ličnosti i da može tačno da proceni kako je tekao njegov razvoj, od ranog detinjstva do trenutka zbog kojeg je i došao kod njega.
- Dešavalo mi se da vrlo obrazovanim ljudima, po izboru njihovih slika, saopštim: „Po mojoj proceni, vi se nalazite u stanju pred razvodom", „Vreme je da se razvedete", „Postoji užasna patologija odnosa između vas i vašeg oca" ili „Imate problema sa ocem ili majkom i to je ožiljak zbog kojeg dolazite". Sledeći korak je to što im nudim spisak 100 najčešćih problema s kojima se srećem i da oni obeleže slučaj koji je sličan ili identičan njihovom - otkriva ovaj psihoterapeut.
Opštio s kokoškama i plašio se da ga krave ne odaju
Tokom godina, kroz moju ordinaciju su prolazili ljudi različitih biografija, godišta i problema. U svojoj memoriji sačuvao sam najoriginalnije i najteže slučajeve. Jedan od njih je slučaj mladića čiji su roditelji radili u Nemačkoj, a ovde su u nekoj nedođiji napravili ogromnu vilu. Problem kod ovog dečka je bio njegov seksualni odnos s kokoškama, koji je prerastao u priviđanje kako će krave početi da riču o njegovom problemu i da će ga selo linčovati kada se za to sazna. Toliko se uplašio, da je rešio da se obesi, ali ga je u tom pokušaju u poslednjem trenutku spasao deda. Vodili su ga kod raznih lekara, koji su davali razne dijagnoze. Odrali su roditelje za lovu, ali bez ikakvog uspeha. Na kraju su došli kod mene i spasao sam ga. Krivi su roditelji jer oni su pravili kuće i potpuno ga zapostavili. Bilo ih je baš briga šta on radi, a on je kresao kokoške - priča Stojanović.
MEDIJI UBICE SEKSA
Svedoci smo da neki od današnjih medija, svesno ili ne, preuzimaju ulogu ubica seksa. U ordinaciji se zaglavljuju devojke koje su pokošene tom medijskom iluzijom, tom epidemijom savršenih tela u kojoj se malo veća guza ili male grudi pretvaraju u ogroman hendikep, ponekad toliko velik da preti da proždre sam život.
Branko Rosić
Šta sve Srbe muči u seksu
Iako u izborima za najbolje svetske ljubavnike Srbi zauzimaju visoke pozicije, deo njih ima velike probleme u spavaćoj sobi. Najveće smetnje dobrom seksualnom životu su nedostatak samopouzdanja, nesigurnost u svoje sposobnosti i zadovoljenje partnerovih i svojih potreba
Sećam se da sam kao mala devojčica mislila: „Nikada se neću udati, to je sramota, jer bi to značilo želeti penis, a to je sramota, izdaja i mama to ne bi odobrila. Tu sam odluku zadržala do danas, s mojih četrdeset godina. Zbog toga zamišljam da moju majku sveticu u krevetu uzimaju njih dvanaestorica..."
Ovo je deo ispovesti koju je napisala jedna od klijentkinja u ordinaciji specijaliste za medicinsku psihologiju Zorana Stojanovića. Zapisivanje svojih razmišljanja jedna je od stavki u jedinstvenoj metodi ovog psihoterapeuta, koja se naročito pokazala uspešnom u rešavanju najkompleksnijih seksualnih problema. Tokom svoje duge prakse mnogima je pomogao da ponovo uhvate korak sa životom, a dugačak spisak je onih kojima je ispeglao situaciju u spavaćoj sobi.
Da Srbi imaju problema u krevetu, govori podatak da je Stojanović slobodan samo dva dana u godini, a njegov prebukirani raspored pokazuje da je seks u Srbiji i dalje neprijatelj broj jedan. Čitaocima Pressmagazina Stojanović je otkrio koji su to problemi koji muče Srbe u krevetu:
„Kada bi Srbija, nekim slučajem, mogla da legne na kauč u psihijatrijskoj ordinaciji ili kada bismo Srbiju pokušali da skeniramo psihoterapeutski, mogli bismo možda da izvučemo sledeće zaključke, kao i odgovor koji su to problemi koji drobe i muče Srbe; uopšteno, problem Srbije je nizak nivo društvene svesti i opterećenost zabludama, predrasudama i prevaziđenim običajima. Srbi jesu na neki način paranoidan narod, hteli ili ne to da priznaju. Činjenica je da Srbi boluju od neke umišljene paranoidne veličine i mnogi od nas imaju potrebu da se stalno pozivaju na prošlost, i na neke zlatne i srebrne predmete za jelo koji su ih proizveli za kraljevstvo pre svih kraljevstva. Od negativnih stvari, treba istaći i to da su Srbi prepotentni i lenji, skloni su raznim porocima, ali, nažalost, i velikom nasilju. Ipak, to je generalizovanje, ali je i istina da danas u Srbiji njena takozvana politička elita ne vodi računa o pojedincu i njegovim problemima. Političari manevrišu u svom mikrosvetu i prevashodno ih interesuju vlast i politička moć. Ne interesuje ih istina, a ni društvena zbivanja. Koliko ima štrajkova? Boli ih dupe! Pa kakvo je to društvo u kojem pojedinac mora da odseče prst da bi ga konačno neko video?! To je strašno i upravo je to glavni problem Srbije jer odnos društva i pojedinca je suština svega.
Dobar psihoterapeut u središte stavlja pojedinca. U mom slučaju, reč je o tome da sam oduvek bio na strani potlačenih i poniženih, a izražen senzibilitet za ljudsku patnju osetio sam jako rano. Kod Srba je dominantan nedostatak samopouzdanja, osećaj manje vrednosti i nesigurnost. A kako možeš biti siguran kada nemaš posao i perspektive su ti male?
U bivšoj Jugoslaviji, govorim o periodu od pre 40 godina, seks je bio državni neprijatelj broj 1. Čitav tabu seksa odnosio se na radničku klasu, dok za funkcionere nikakve zabrane nisu važile. Seks je bio moćno oružje da se odstrane nepodobni. Ako već nisu mogli da se uklone kvalifikacijma kao što su neradnik ili narodni neprijatelj, onda je bilo dobro da se napakuje nešto iz seksualnog arsenala. I danas je situacija potpuno identična i proći će hiljade godina, a problem sa seksom i seksualnošću se možda neće ni pomeriti sa ove tačke. Za mnoge je seks čudovište, iako je on osnovna ljudska potreba, kao što su to voda, hrana, kiseonik.
Dobra procena je važna osobina koju treba da poseduju ljudi raznih profesija, od političara, preko fudbalskih trenera, pa do psihoterapeuta. U mom slučaju reč je o tome da već na ulaznim vratima procenjujem klijenta, i to na osnovu načina na koji on kuca na moja vrata, kojom žestinom to radi, kakvim koracima stupa u ordinaciju, kojom bojom glasa mi se obraća i na osnovu te, skoro pa potpuno neverbalne komunikacije, mogu da imam dosta jasnu psihodijagnostičku impresiju i da mi to njegovo ponašanje bude indikator koji mi govori u kojem pravcu bih mogao da idem i koga imam pred sobom. Vrlo bitna stvar vezana za moju psihoterapijsku metodu je to da ja sa svojim klijentima sklapam ugovor u kojem tačno stoji šta je dozvoljeno na terapiji i koje su njegove obaveze, a koje moje. Profil mojih klijenata nije jedinstven. Oni dolaze iz različitih društvenih slojeva, kao i nivoa obrazovanja. Imao sam slučaj direktorke banke, koja je bila mazohista i koju je urnisao jedan psihopata, bilo da je hteo da joj uzme stan, bilo da ju je tukao. Radim vrlo uspešno bračne terapije i za 10-15 susreta par bi se ili uspešno spojio ili, pak, razveo. Kod ostalih psihoterapeuta bračna terapija traje godinu dana, a kod mene je to 10 susreta. Bračni problemi su različiti: neslaganje, prevara, seksualna disfunkcija, a u 70 odsto je posledica fundirane ekonomske situacije u porodici.
Pred sebe postavljam zadatak da već u prvoj seansi saznam šta je klijentov problem zbog kojeg dolazi i da zajednički na osnovu tog problema definišemo cilj naše psihoterapije. Trudim se da već u uvodnoj seansi ostvarim blisku atmosferu između klijenta i sebe, kao i da obezbedim atmosferu i uslove pri kojima on može da saopšti svoje najfascinantnije stresne probleme koji mogu biti užasno parajući i teskobni za uši lažno prefinjene moralne javnosti, u smislu da je moj klijent imao odnos sa majkom, kokoškama, ocem, dakle reč je o neograničenoj lepezi seksualnih problema i odnosa. Suština moje terapije je da čoveka istinski razumem, bez obzira na to koji on problem ima, i ne odbacujem ga, iako je njegov slučaj možda i najrazličitiji problem koji sam imao u praksi, a možda je i klijentov problem jedinstven u univerzumu. Najvažnije je prihvatiti različitost, a i mi smo kao ljudska bića različiti među sobom. Pa čak ni dva fabrička proizvoda, recimo staklene tegle, ne mogu da budu isti jer jedna od tegli sigurno ima makar i minijaturno veću količinu protona ili neutrona.
Najzastupljeniji problemi Srba, koji se prelamaju u mojoj ordinaciji, nedostatak su samopouzdanja i osećanje manje vrednosti. Kada se prebacimo na polje seksualnosti, onda su problemi: nesigurnost u svoje sposobnosti i zadovoljenje svojih seksualnih potreba. Problemi najčešće potiču od lošeg vaspitanja, pa tako kod devojaka susrećemo da su neke od njih bile izložene pričama o seksu kao kakanoj i prljavoj stvari i da je sve u vezi sa tim sramota, a svaki dodir s penisom tera na povraćanje. Kod muškaraca je dominantno osećanje manje vrednosti usled malog penisa, malih testisa i straha da neće zadovoljiti partnerku. Svedoci smo da neki od današnjih medija, svesno ili ne, preuzimaju ulogu ubica seksa. U mojoj ordinaciji se zaglavljuju devojke koje su pokošene tom medijskom iluzijom, tom epidemijom savršenih tela u kojoj se malo veća guza ili male grudi pretvaraju u ogroman hendikep, ponekad toliko velik da preti da proždre sam život.
Danas čovečanstvu, tačnije opstanku ljudskog roda, najveću pretnju predstavljaju SMS čet, hotlajn i porno-filmovi, koji nabijaju komplekse i ugrožavaju život u spavaćoj sobi. Mladi su uništeni pornićima i dolaze kod mene hendikepirani, kako dužinom svojih penisa, tako i dužinom svog seksa s partnerkom, jer u pornićima gledaju tipa koji skoro tri sata vodi ljubav, i to bez ikakvih problema s potencijom i izdržljivošću. Glumac u pornićima menja desetine poza sa svojom partnerkom, da bi na kraju došao u poziciju da ne može nikako da svrši. Probao je dva sata u vaginu, pa oral, pa anal, i onda vidimo kako vadi svoj penis i kreće masturbacija jer on jedino tako može da svrši. I u toj njegovoj masturbaciji ne učestvuje partnerka, već samo on, koji hvata u ruke svoj penis i kreće da se zadovoljava, ali i da se vraća u svoje detinjstvo, kada je imao dvanaest godina i kada je krenuo da masturbira. I sada klinci treba da gledaju jednog večitog drkadžiju kao učitelja seksa. To je poruka pornića, da ti ne vrediš. Oni te direktno razbiju i stvore kompleks niže vrednosti jer imaš mali penis, neizdržljiv si... pička si. Danas smo svedoci sve većih internet komunikacija, što je i normalno, zbog otuđenosti i sužavanja slobodnog vremena. Jedan pacijent mi je nedavno pričao o tome kako je našao da 40.000 muškaraca i 10.000 žena traži da u internet mreži zarobi svog budućeg partnera. Dakle, svake noći jedan čitav grad izlazi na internet spajalicu. Međutim, intenzivan boravak u SMS rumovima ili na hotlajnu mogu da proizvedu nesrećne i seksualno hendikepirane osobe. Meni je jedan gastarbajter iz Austrije nudio 5.000 evra da pomognem njegovom sinu, koji je skroz potrošen neprekidnim gledanjem pornića i masturbacijom od svoje šesnaeste, pa do svojih sadašnjih 30 godina. Takvim osobama nema pomoći.
Zanimljiva epizoda u mojoj dugogodišnjoj praksi vezana je za bizaran slučaj mlade i lepe devojke iz ugledne porodice koja je lečena u zdravstvenim ustanovama. Onda je preko veze došla kod mene i bio je trenutak kada sam joj rekao da shvati da je veoma bizarna i različita od svoje okoline. Kada je pisala u mojoj ordinaciji izveštaj o seansi, počela je da se smeje. Kada sam je upitao zbog čega smeh, odgovorila je: „Zamislila sam svoju majku i njenu facu dok čita ovaj moj iskaz". Ona je sa svojim dečkom upražnjavala bizarne seksualne igre, a to je da kada ima menstruaciju, uzme šolju od kafe i menstrualnu tečnost sipa u nju i daje svom dečku koji u istu šolju masturbira, a onda se tokom seksa mažu ovim. Tokom seansi koje su usledile, eliminisao sam joj potrebu da do orgazma dolazi isključivo praktikujući ovakve fantazije. Kasnije se vratila na šine uobičajenog života, završila fakultet i udala se.
Pamtim i epizodu s jako dugačkom terapijom od čak 12 sati. Radilo se o sinu jednog poznanika, koji je uvek bio odličan đak i koji je, dok sam rešavao njegov problem, došao do treće godine Saobraćajnog fakulteta, a onda je odjednom stao, počeo da se šizofreno ponaša. Prestao je da izlazi iz sobe, čak je u njoj vršio nuždu. Pokušali su dečka da odvedu u bolnicu, nisu znali šta mu je, a ni šta bi radili s njim, a onda su pozvali mene da dođem. Na početku seanse, koja je trajala devetnaest sati, saznao sam da je sve počelo odlaskom njegovih roditelja u banju. On je bio jako potentan i zgodan dečko, a tokom tog svog soliranja u stanu, rešio je da deo love koji su mu roditelji ostavili potroši na prostitutku. Otišao je do „picinog parka" kod Železničke stanice i tamo pronašao zgodnu prostitutku, koja mu se svidela. Ona ga je odvela u svoj stan u Sarajevskoj, ugasila svetla i krenula je predigra. Napalio se dečko, ali uskoro kreće njegov horor, nema vagine, a oseća da u njegov anus ulazi penis. Pokupio je zgodnog transvestita, gore zgodna ženska, a dole muškarac. Bio je sluđen i brzo je ustao i pobegao iz stana svojoj kući. Nikome nije hteo da ispriča svoj problem i počelo je njegovo šizofreno ponašanje. Sada je sve u redu s njim, doktorirao je ekonomiju, ima sjajnu porodicu, dve ćerkice i njegova majka mi često kaže: „Bog pa ti, Kizo".
Moj osnovni princip je pomoći čoveku i nikako ga ne povrediti. Vi možete spasti čoveka na potpuno bizaran način, ali ste ga spasli. Protivnik sam one metode - operacija uspela, a pacijent je umro. Želim da ljude učinim srećnijim nego što jesu. Psihoterapijski kodeks predviđa terapiju od tri do pet seansi nedeljno u trajanju od pola sata do 45 minuta. Moje seanse ne traju manje od tri sata i po tome predstavljam jeres u struci. Idem uvek ka tome da za 10 susreta rešim klijentov problem. Svesno kršim kodeks u psihoterapiji i oboriću ga celog ako je to u funkciji pomoći klijentu. Takođe, kodeks izbegava pa i proteruje svaku intimizaciju s pacijentom, a u mojoj terapiji je nemoguće odricanje od fizičkog kontakta i bliskosti. Testirao sam kodeks u praksi i zaključio da je to promašaj i da su ga pisali frigidni ljudi koji su strahovali od bliske komunikacije. Oni su pisali ova psihoterapeutska pravila da bi se u javnosti prikazali kao sveci, a u stvari su obične pičke. Uvek sam apsolutno podržavao borbu za ženska prava, ali u poslednjim godinama feministkinje su zloupotrebile tu borbu i počele da stvaraju od sebe neku vrstu trećeg pola. Generacije su unesrećene odnosima u porodici jer su majke incestuozno vezivale svoj libido na sinove, a očevi na žensku decu. Počeli smo da dobijamo sinove izuzetno vezane za majku i ćerke za oca. Zbog toga danas u komunikaciji žena i muškaraca imamo ostatke, tačnije patrljke roditelja koji su u nama, pa se ono žensko u nama muškarcima tuče sa onim muškim delom kod naših partnerki. Sada na delu imamo surovi koktel Edipovih i Elektrinih kompleksa i najgore je kada se to zloupotrebljava u komunikaciji parova.
Najveći problemi potiču od neusklađenog odnosa dece i njihovih roditelja. Dakle, ključ problema uvek treba tražiti u toj prvoj komunikaciji s roditeljima u starosti deteta do sedme godine. Do treće godine je bitna toplina, u petoj godini života razvijaju se prve seksualne hipoteze i tada može nastati klica homoseksualnosti. Zbog toga insistiram da se u obrazovni sistem uvede seksualno vaspitanje, gde će se konačno nivelisati i urediti muško-ženski odnosi. Kad ukinemo to rivalstvo, imaćemo usklađene odnose među polovima. Pojedinac koji nije zadovoljan svojom seksualnošću ima problem sa sobom koji onda indukuje sa svojom okolinom."
Slikarstvo otkriva probleme
- Jako važan orijentir koji mi pomaže u psihoterapiji je slikarstvo, tačnije moja velika ljubav prema slikarstvu. Spadam u grupu retkih psihoterapeuta koji na osnovu umetničkih dela može da formira dijagnostičku impresiju o svom klijentu, koja se u krajnjem ishodu lečanja pokaže i kao 90 odsto tačna. Klijent ima zadatak da na osnovu posmatranja slika po zidovima moje ordinacije sam izabere šest dela koja su ga najviše impresionirala - kaže Zoran Stojanović.
On kaže da na osnovu pacijentovog izbora slika daje istoriju razvoja njegove ličnosti i da može tačno da proceni kako je tekao njegov razvoj, od ranog detinjstva do trenutka zbog kojeg je i došao kod njega.
- Dešavalo mi se da vrlo obrazovanim ljudima, po izboru njihovih slika, saopštim: „Po mojoj proceni, vi se nalazite u stanju pred razvodom", „Vreme je da se razvedete", „Postoji užasna patologija odnosa između vas i vašeg oca" ili „Imate problema sa ocem ili majkom i to je ožiljak zbog kojeg dolazite". Sledeći korak je to što im nudim spisak 100 najčešćih problema s kojima se srećem i da oni obeleže slučaj koji je sličan ili identičan njihovom - otkriva ovaj psihoterapeut.
Opštio s kokoškama i plašio se da ga krave ne odaju
Tokom godina, kroz moju ordinaciju su prolazili ljudi različitih biografija, godišta i problema. U svojoj memoriji sačuvao sam najoriginalnije i najteže slučajeve. Jedan od njih je slučaj mladića čiji su roditelji radili u Nemačkoj, a ovde su u nekoj nedođiji napravili ogromnu vilu. Problem kod ovog dečka je bio njegov seksualni odnos s kokoškama, koji je prerastao u priviđanje kako će krave početi da riču o njegovom problemu i da će ga selo linčovati kada se za to sazna. Toliko se uplašio, da je rešio da se obesi, ali ga je u tom pokušaju u poslednjem trenutku spasao deda. Vodili su ga kod raznih lekara, koji su davali razne dijagnoze. Odrali su roditelje za lovu, ali bez ikakvog uspeha. Na kraju su došli kod mene i spasao sam ga. Krivi su roditelji jer oni su pravili kuće i potpuno ga zapostavili. Bilo ih je baš briga šta on radi, a on je kresao kokoške - priča Stojanović.
MEDIJI UBICE SEKSA
Svedoci smo da neki od današnjih medija, svesno ili ne, preuzimaju ulogu ubica seksa. U ordinaciji se zaglavljuju devojke koje su pokošene tom medijskom iluzijom, tom epidemijom savršenih tela u kojoj se malo veća guza ili male grudi pretvaraju u ogroman hendikep, ponekad toliko velik da preti da proždre sam život.
Branko Rosić
