Počeću sa citatom: " Platon je tvrdio da je čovek dvonožac bez perja , a onda su Atinjani očerupali petla i govotrili da je to Platonov čovek" (izvor ; W. Janson, Istorija umetnosti , Izdavački zavod Jugoslavija , Beograd 1975)
U ranijim postovima se moglo pročitati sve i svašta u vezi osnovne razlike između čoveka i životinje evo male analize:
1. Kaže se da čovek uživa u seksu a da životinje to rade samo zbog instikta i razmnožavanja , uglavnom ovo nije tačno. Za Delfine , gorile i Bonobo šimpanze znamo sigurnao da uživaju dok upražnjavaju seks a i za ostale životinje nije tačno da one upražnjavaju seks samo instinktivno radi potomstva - evo jednog lepog teksta u vezi toga
http://cssbeograd.zenergija.org/uporedna.htm
2. Napisano je kako ljudi mogu da shvate uzročno-posledične odnose tj. da ljudi imaju intelekt a životinje ne - skoro sve životinje na višem nivou razvoja imaju intelekt čak i ptice, pa i hobotnice. Vršeni su eksperimenti sa hobotnicama u kojima je pokazano da one poseduju inteligenciju, evo jedne specifične vrste hobotnice
Otkrivena hobotnica pronalazač
Za majmune je ovo odavno poznato pa evo linka interesantnog teksta
Jo
Kao što se na stranici sajta u vezi hobotnica (čiji sam link dao) može videti , životinje koriste i druge predmete kao alat da bi obavile neki zadatak ( kamen da razbiju tvrd oklop , drvo da dohvate nešto ). Zatim životinje isto kao i ljudi imaju sposobnost učenja , recimo i sam sam bio prisutan kad mačka uči malo mače da se prikrada i lovi. Onda, neke životinje komuniciraju glasom (zvukom) međusobno ,pouzdano se zna za kitove,delfine i mnoge ptice, ali i druge životinje koriste glas da bi izrazile svoje namere.
Ovim ne tvrdim da životinje imaju jednaku inteligenciju kao i ljudi (ovo naročito važi za socijalnu inteligenciju ) ali je poseduju.
3. Neki misle da čovek ima svest i ego a da životinje nemaju - i ovde se radi o zabludi, ovo bih povezao sa još jednom zabludom . Na početku je napisano da ljudi imaju razum a da životinje nemaju - ali šta je to razum? Ako razum shvatamo kao intelekt ,znači rešavanje problema izvan iskustva (tj. shvatnje uzročnoposledičnih odnosa ) videli smo da životinje to poseduju. Ako razum shvatimo kao razumevanje u smislu shvatanja, uvida, zapravo sagledavanja sebe i spoljašnjeg sveta, jednom rečju svesti - životinje ga poseduju . Taj razum tj. svest jeste ograničena , kratkog opsega (recimo životinje ne znaju da žive na planeti zemlji , kakvog je ona oblika , ne znaju za kontinente i mnogo štošta) ali poznavanje vlastitog položaja i odnosa unutar krda ili čopora, poznavanje teritorije i opasnosti koji mu prete jeste jedan vid svesti.
Treba reći da neke životinje razumeju neke apstraktne pojmove - količina ,sreća, sličnosti i razlike(pogledati tekst - 1) . Takođe životinje imaju svoju volju, pojedine prepoznaju sebe u ogledalu (slonovi , majmuni, delfini ), što znači da uviđaju razliku između sebe i drugih , kao i to da uviđaju da znanje nije univerzalno - teorija uma . Više o ovom u veoma zanimljivom tekstu - 1)
Inteligencija i svest životinja - Životinje - Sloboda za životinje
Činjenica je da se ljudi uglavnom oslanjaju na razum a životinje više na instinkt , međutim ne može se reći da životinje ne poseduju razum.
4. Rečeno je da čovek ima sposobnost suzdržavanja od ispoljavanja vlastitih nagona a životinje ne. Ni ovo nije tačno ; životinje se takođe suzdržavaju od nagona a to najviše važi za muške članove u krdu koji prihvataju inferioran položaj u odnosu na mužjaka predvodnika (alfa-kod vukova) , oni uspevaju da suzdrže svoj seksualni nagon (naravno, zbog straha od kazne ). Takođe i životinje u cirkusu se suzdržavaju od nagona , i ovde je u pitanju strah od kazne ili uslovni refleks zbog nagrade (Pavlov) .
6. Ovde je iskazano da ljude čini ljudima , ljubav , iskrenost , poštenje ; prvo, mnoge životinje poseduju emocije i to veoma suptilne emocije , poseduju i strah i ljubav i bes i potištenost, žaljenje, itd. E sada dolazimo do glavne stvari a to je poštenje; iako kod viših vrsta životinja postoji volja ali i norme (a to smo videli kada smo govorili o suzdržavanju mužjaka), pridržavanje tih normi su direktna posledica straha od kazne (ili instikta ) , i kod čoveka je slično ali ipak malo različito . Kod ljudi postoje norme kojih se čovek pridržava iz straha zbog kazne ali postoje moralne norme čijih se načela pridržava iako mu ne preti kazna . A tekve norme su npr. da se ustane starijem čoveku u autobusu , da se vrati izgubljen novac, da se pomogne invalidu, da se zapali sveća na veliki petak , da se nosi pristojno odelo itd. Ove norme , takozvane tradicionalne moralne norme su posledica kulture.
Ovo je upravo suštinska razlika iz koje proističu druge razlike , po mom mišljenju
osnovna razlika između životinja i ljudi je što ljudi poseduju sposobnost stvaranja kulture. Kao što sam već napisao iz kulture nastaju moralne norme čijim kršenjem ne dolazi do kazne ali kod mnogih uzrokuju osećanje stida i griže savesti što životinje ne poseduju (ako ne računamo krokodile koji plaču kad pojedu žrtvu - ovo je šala) .
Ovu sposobnost stvaranja kulture želeo bih da definišem i pronađem uzrok , ali mi ne uspeva. Ona je posledica evolucije i telesnih promena nastalih tom evolucijom . Osim uopštene konstatacije o evoluciji nije jasno koji je to ključni momenat ili činjenica koja je uticala da čovek počne da stvara kulturu.
Frojd je tvrdio da je ova sposobnost posledica sublimacije , prenosa mentalne energije sa prvobitnog objekta želje ka "sporednim" aktivnostima tj. stvaranju kulturnih tvorevina. Međutim da ova teorija nije tačna pokazuju upravo inferiorni mužjaci u čoporu (recimo kod majmuna) . Iako je kod ovih mužjaka inhibirano ostvarenje želje seksualnog zadovoljenja , oni ne pokušavaju da stvaraju kulturne tvorevine. Arhetipove ću samo spomenuti jer za takav religiozni koncept sem mutnih pretpostavki nema nikakvih dokaza.
Sve u svemu , pravi uzrok ostaje mi nepoznat.
