- Učlanjen(a)
- 18.01.2020
- Poruka
- 218
Šta je anti-marketing i zašto funkcioniše?
Većina ljudi ne voli reklame. Toliko smo, sa svih strana, preplavljeni njima, da to već postaje iritirajuće, ponekad čak i za nas koji se bavimo marketingom. Ali, ako ste pažljivo pratili, verovatno ste primetili i porast broja anti-reklama. Zato se u ovom tekstu bavimo upravo temom šta je anti-marketing i zašto funkcioniše? Ali hajde da krenemo od početka…
Dakle, šta je anti-marketing?
Anti-marketing je kampanja (ili spot) koji se suprotstavlja konvencionalnim marketinškim porukama. On, praktično, ismeva tradicionalno oglašavanje, tonom samosvesti. Povezuje se sa potrošačem tako što mu omogućava da učestvuje u zajedničkoj šali. Praktično, to je reklama o samoj prodaji.Za mnoge od nas, ovo je potez koji, u sveopštoj reklamnoj džungli – osvežava. Kada bi nam brendovi umesto onoga što rade, pružili malo iskrenosti, i rekli šta žele da postignu, verovatno bismo ih mnogo više slušali, zar ne? Zato ovaj ton može da bude moćna protivporuka.
A zašto to funkcioniše?
Slika:
Šta je ono što je potrošačima najbitnije, šta mislite? Poverenje, naravno! Moraju da imaju poverenja u vas, da bi mogli da prihvate ono što im nudite. Dugo se mislilo da se oglašavanje zasniva na ubedljivosti, ali je mnoge upravo to odbijalo, jer su se često osećali prevarenim.
Za razliku od toga, kada se radi na pravi način, anti-marketing gradi poverenje između potrošača i marketara, budući da je iskren u vezi sa idejama koje svi znaju. Ipak, marketari to, izgleda, ignorišu... A u čemu se to ogleda? Pa evo u čemu:
#1. Ljudi i dalje mrze reklame (o da, veoma)
#2. Reklame često preuveličavaju ono o čemu govore (i to mnogo puta)
#3. Reklame su doslovno svuda (do te mere da se „od kukolja ne vidi žito“).
A kako bi bilo da, umesto da se borimo protiv tih osećanja, radimo sa njima? Ne bi nam bilo prvi put. Primer iz neke najskorije istorije je veštačka inteligencija, koju smo prihvatili, i počeli da je koristimo, pa smo od “zlog gospodara”, napravili “dobrog slugu”.
Dakle, nije tajna da većina ljudi mrzi reklame, toliko da zaista ne može da ih podnese. Upravo zbog toga, čuti reklamu koja priznaje svoje mane, pravo je osveženje. Anti-marketing radi upravo to! Probija svu tu buku, što rezultira time da kupci još jednom pogledaju nešto preko čega bi, inače, prešli bez osvrtanja.
Zato evo nekoliko saveta vezanih za anti-marketing, uz koje ćemo lakše objasniti šta smo hteli da kažemo, i kako to treba da izgleda…
#Savet br.1 – Osetite njihovu bol
Ljudi apsolutno MRZE da im se kaže šta da rade, a naročito ako to čuju u reklami. Postoje različite taktike koje su neki brendovi, kao i neki influenseri koristili tokom svojih reklama, ne bi li izvršili uticaj na ljude da se odluče upravo za njihov proizvod, ili uslugu.To su taktike poput reklama za neko gazirano piće koje “sjajno gasi žeđ” uz određene vrste hrane. Ili reklame za jogurt, uz stari i dobro poznati hit “Riblje Čorbe”, jer muzika pomaže da je bolje upamtimo, i ne razmišljamo o njoj kao o reklami. Isto tako, i reklame za energetsko piće, koje će probati više influensera, a onda to objaviti na društvenim mrežama, tako da brend ne reklamira samog sebe, već to rade drugi ljudi, kojima se veruje.
Znači, nijedan od ovih primera ne kaže – “kupite to” ili “obavezno probajte”. Niko od njih ništa nije rekao direktno, a opet, baš zbog toga, probudili su u vama želju da probate upravo njihov proizvod. Na taj način, publika biva mnogo otvorenija za ideju. Njihova reklama deluje kao da ne pokušava da im bilo šta proda, niti im govori šta treba da rade. Omogućava im da se osete kao da su deo “tajne”, ili neke interne šale.
#Savet br.2 – Preterana preteranost 100% preteranog
Slika: https://pixabay.com/vectors/label-quality-satisfaction-1289350/
Uzmimo ovde za primer sve one reklame za “Old spice”, kozmetiku za muškarce. Preterivanje ide do te mere, da se prosto sprdaju sa sopstvenim brendom. Ipak, oni govore prave stvari, zabavljaju vas i drže vam pažnju, pa nećete gledati da što pre promenite kanal.
Odlaskom do krajnosti, sa specifičnostima koje idu do besmisla, on se sprda sa brendovima koji su slične stvari, na najozbiljniji način, radile ranije. Jer, oni su pre njega zaista tvrdili da će njihova kozmetika uticati na to da dame neće moći da vam odole, ukoliko je koristite. Aha, važi…
Samim tim, korisnici će otići u kupovinu, i sa osmehom na licu posegnuti baš za tim proizvodom na polici. Usput će se i našaliti sa nekim, pitaće neku damu može li da im odoli, a onda će sa njom otići na kafu, ili će i ona to isto kupiti za svog partnera. Što da ne, možda u tome zaista ima nečega, a i ako nema, biće dobro zezanje.
#3. Nazovite stvari pravim imenom
Jednostavnost je uvek najbolja politika. Kada vam reklama kaže gotovo tačno ono na šta ste pomislili kada ste videli neki proizvod, poverovaćete u nju jer deluje iskreno. Kao što smo već rekli, ljudi ne žele da se osete prevarenim, pa zato iskrenost i jednostavnost - uvek pale.Tekst ne sme da zvuči stručno, kao da su ga pisali doktori ili farmaceuti. Svakome treba da bude jasno o čemu se govori u nekoj reklami, u našem slučaju – u nekom tekstu.
Dodavanje oštroumnog osećaja samosvesti
Slika: https://unsplash.com/photos/black-white-and-red-round-arrow-PFqfV5bn91A
Anti-marketing nije samo u tome da nešto ispričate kao šalu. On treba da prikaže razumevanje unapred postavljenih pretpostavki koje ljudi imaju o nekom brendu, i suočavanje sa njima direktno, pravo u lice! Zato što to pokazuje publici da kompanija tačno zna šta potrošač očekuje od brenda, i trudi se da odmah kod publike izazove upravo te pretpostavke. “Pravo u sridu”, što bi rekle naše komšije.
Svest o sebi obično znači pružanje parodije na industrijski standard. To može da bude lukavo, ali i hrabro, što definitivno nije za svakoga. Ozbiljnim brendovima može da deluje neugodno, pa čak i degutantno, da usvoje anti-marketing, i tako pokušaju da budu “cool”. Jer to može da se okrene i protiv njih, pa da izazovu upravo suprotan efekat.
I dok samosvest deluje kao remetilački faktor, zbog čega i jeste efikasna, što je više brendova preuzme, ona će biti manje moćna. Dakle, oni brendovi koji je rano usvoje, a onda ostanu dosledni, imaju velike šanse za uspeh, dok će oni koji se kasnije uključe u priču, delovati kao imitatori, što baš i ne deluje moćno. Ipak, oni koji ovu strategiju usvoje od početka, a onda je se drže grčevito, rizikuju da propuste signale za sledeću veliku stvar.
Jer marketing uopšte je, kao i SEO optimizacija kojom se mi bavimo, nešto što se stalno menja, posao koji nikada ne može da bude u potpunosti završen. Morate da budete spremni na stalne promene, i konstantno učenje. U anti-marketingu morate konstantno da osluškujete tržište, jer to je osnova svega.
I na kraju…
Slika: https://unsplash.com/photos/toddler-looking-at-believe-in-yourself-graffiti-yMg_SMqfoRU
Kao što ste videli, anti-marketing može da bude zabavan, a samim tim i efikasan. Ipak, nije za svakoga, kao ni za svaki brend. Potrebna je dobra ideja, ali i hrabrost, jer uvek postoji i mogućnost da u nečemu omanete.
Nije ni svaka publika spremna da “proguta takav zalogaj”. Ali da deluje, i da o njemu vredi razmisliti – sasvim sigurno! Ipak, ne ukoliko je u pitanju ozbiljna kompanija, koja ranije nije imala takve “izlete”.
Iza anti-marketinga mora da stoji doza kvalitetnog humora, i ako vam vaš “stomak” kaže da je to-to, verovatno da tako i jeste. Potrebno je da na ono što radite, možete da gledate iz ugla publike, a ona ceni jednostavnost, iskrenost i saosećajnost. Nikada ne zaboravljajte na to.
Pa, kako vam se dopada anti-marketing? Da li vam deluje uverljivo? Podelite svoja razmišljanja sa nama u komentarima.
Naslovna slika: Pixabay
Autorski tekst: Jelena Todorović
Izvor: Tesha Design
Poslednja izmena: