- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
[h=1]Srčani i psihijatrijski poremećaji vodeće bolesti[/h]
Kardiovaskularni i psihijatrijski poremećaji predstavljaju vodeće bolesti savremenog doba i često se javljaju udruženo, kaže dr Lela Trikoš, psihijatar u Gradskoj bolnici u Beogradu.
Ona objašnjava da su u osnovi ovog komorbiditeta različiti mehanizmi, među kojima su zajednička genetska predispozicija za obe grupe poremećaja, stres kao bitan faktor u nastanku i kardiovaskularnih i psihickih poremećaja, povećana učestalost nezdravih životnih navika kao što su pušenje, alkoholizam i nedovoljna fizička aktivnost.
Psihički poremećaji se mogu javiti i kao reakcija na prethodno nastale kardiovaskularne bolesti i životna ograničenja koja ih prate.
- Povezanost izmedju ovih poremećaja je davno prepoznata u kliničkoj praksi, ali sama priroda tog odnosa postaje jasnija tek poslednjih godina zahvaljujući naučnim ispitivanjima bioloških, genetskih, psiholoških i socijalnih faktora, zahvaljujući kojima psihokardiologija postaje vrlo aktuelno područje integrativne i holističke psihosomatske medicine - istakla je dr Trikoš.
Prema njenim rečima, posle ispitivanja fizioloških mehanizama putem kojih srce komunicira sa mozgom došlo se do termina "srčana koherencija" koja podrazumeva psihofiziološku koherenciju, odnosno sklad izmedu kognitivnih, emocionalnih i fizioloških procesa.
Dr Trikoš je objasnila da se ona manifestuje uravnoteženim funkcionisanjem kardiovaskularnog sistema (KVS), vegetativnog nervnog sistema (VNS), centralnog nervnog sistema (CNS), endokrinog i imunološkog sistema.
- Emocije i misli utiču na aktivnost VNS-a i preko njega na varijabilnost srčane frekvencije, tako da negativne emocije (anksioznost, ljutnja, hostilnost, tuga...) su rizični faktori za nastanak i tok kardioloških poremećaja - kaže ona.
Dr Trikoš je naglasila da je anksioznost važna u nastanku i toku KVS oboljenja i opisuje se kao vrlo neprijatan doživljaj strepnje i unutrašnje napetosti.
Pored ove emocionalne komponente, dodala je ona, anksioznost karakterišu i brojne fizioloske reakcije - lupanje srca, osećaj nedostatka vazduha, znojenje, vrtoglavica..., kognitivne izmene i poremećaji ponašanja.
Anksioznost često javlja kao simptom brojnih bolesti, medju kojima su prolaps mitralne valvule, hipertireoza, astma, hipoglikemija..., ali može biti i posledica uzimanja nekih lekova i supstanci - antihipertenzivi, kortikosteroidi, psihofarmaci, anestetici, kofein....
Prema njenim rečima, anksioznost je obično prva neposredna emocionalna reakcija na kardiološki problem i obično je kratkotrajna, ali kod nekih obolelih intenzivna anksioznost se održava i dalje i tako predstavlja negativni prognostički faktor kod osoba koje su već imale kardioloških problema.
Izvor:
Blic.rs
Kardiovaskularni i psihijatrijski poremećaji predstavljaju vodeće bolesti savremenog doba i često se javljaju udruženo, kaže dr Lela Trikoš, psihijatar u Gradskoj bolnici u Beogradu.
Ona objašnjava da su u osnovi ovog komorbiditeta različiti mehanizmi, među kojima su zajednička genetska predispozicija za obe grupe poremećaja, stres kao bitan faktor u nastanku i kardiovaskularnih i psihickih poremećaja, povećana učestalost nezdravih životnih navika kao što su pušenje, alkoholizam i nedovoljna fizička aktivnost.
Psihički poremećaji se mogu javiti i kao reakcija na prethodno nastale kardiovaskularne bolesti i životna ograničenja koja ih prate.
- Povezanost izmedju ovih poremećaja je davno prepoznata u kliničkoj praksi, ali sama priroda tog odnosa postaje jasnija tek poslednjih godina zahvaljujući naučnim ispitivanjima bioloških, genetskih, psiholoških i socijalnih faktora, zahvaljujući kojima psihokardiologija postaje vrlo aktuelno područje integrativne i holističke psihosomatske medicine - istakla je dr Trikoš.
Prema njenim rečima, posle ispitivanja fizioloških mehanizama putem kojih srce komunicira sa mozgom došlo se do termina "srčana koherencija" koja podrazumeva psihofiziološku koherenciju, odnosno sklad izmedu kognitivnih, emocionalnih i fizioloških procesa.
Dr Trikoš je objasnila da se ona manifestuje uravnoteženim funkcionisanjem kardiovaskularnog sistema (KVS), vegetativnog nervnog sistema (VNS), centralnog nervnog sistema (CNS), endokrinog i imunološkog sistema.
- Emocije i misli utiču na aktivnost VNS-a i preko njega na varijabilnost srčane frekvencije, tako da negativne emocije (anksioznost, ljutnja, hostilnost, tuga...) su rizični faktori za nastanak i tok kardioloških poremećaja - kaže ona.
Dr Trikoš je naglasila da je anksioznost važna u nastanku i toku KVS oboljenja i opisuje se kao vrlo neprijatan doživljaj strepnje i unutrašnje napetosti.
Pored ove emocionalne komponente, dodala je ona, anksioznost karakterišu i brojne fizioloske reakcije - lupanje srca, osećaj nedostatka vazduha, znojenje, vrtoglavica..., kognitivne izmene i poremećaji ponašanja.
Anksioznost često javlja kao simptom brojnih bolesti, medju kojima su prolaps mitralne valvule, hipertireoza, astma, hipoglikemija..., ali može biti i posledica uzimanja nekih lekova i supstanci - antihipertenzivi, kortikosteroidi, psihofarmaci, anestetici, kofein....
Prema njenim rečima, anksioznost je obično prva neposredna emocionalna reakcija na kardiološki problem i obično je kratkotrajna, ali kod nekih obolelih intenzivna anksioznost se održava i dalje i tako predstavlja negativni prognostički faktor kod osoba koje su već imale kardioloških problema.
Izvor:
Blic.rs