Srbija lider u pirateriji

[sendi]

[h=1]Srbija lider u pirateriji
[/h] Izvor: B92

Beograd -- Srbija je i dalje jedan od lidera u pirateriji. Ove godine je nelegalno skinuto sa interneta 20 odsto više igrica nego prošle godine.

​

Problemi s piraterijom su izraženiji kada je u pitanju muzička i filmska industrija, tako da su muzički i filmski stvaraoci najviše pogođeni.
Srbija je lider u pirateriji sa stopom od 74%. Na udaru su svi, prodavci softvera, igrica, a podatak da je 2001. bilo 250, a danas tek 70 bioskopa u celoj zemlji najbolje pokazuje kako to utiče na domaći film.
“Srbija nema komercijalnu kinematografiju, imamo subvencionisanu kinematografiju, gde država daje novac za filmove i onda većina producenata ne može i ovako i onako da vrati pare od bioskopske distribucije ili televizijske distribucije, tako da je svaka dodatna šteta koja se napravi piraterijom baš poprilično velika šteta za to nešto malo novca što se zaradi na taj način”, kaže filmski reditelj Stevan Filipović.

Situacija nije ništa bolja ni u muzičkoj industriji. Izdavači su se okrenuli stranim izdanjima, domaći muzičari tek ponekad dobiju priliku.

“Postavili smo takvu strategiju da mi već godinama, poslednjih deset godina uvozimo stranu muziku, da od te strane muzike živimo, a da biramo određena izdanja koja su isplativa, koja će eventulano biti deo našeg marketinga ili imidža, ali ne nešto što je bitno kao izdanje”, kaže Rodoljub Stojanović iz kompanije Multimedija mjuzik.

Posledice su nesagledive. Poslednjih godinu dana polovina ljudi u filmskoj i muzičkoj industriji ostalo je bez posla, a procenjuje se da bi smanjivanje stope piraterije softvera za samo 10 % donelo 29 miliona dolara dodatnih prihoda i otvorilo oko 10.000 novih radnih mesta.

“Kaznena politika je izrazito blaga, to je mnogo puta pomenuto. Imate uslovne kazne za višestruke povratnike ovih krivičnih dela, što generalno deluje stimulativno za njih, tako da nešto mora da se uradi ako želimo bilo šta da uradimo na ovom polju”, kaže Miloš Blagojević, potpredsednik Odbora Američke privredne komore za zaštitu prava intelektualne svojine.

Osnivanje jedinice za kontrolu legalnosti softvera u okviru Poreske uprave je, kako kažu u Američkoj privednoj komori, pozitivan iskorak, ali tek kada bi se i ostali nadležni organi uključili, efekat bi dao očigledne rezultate.

 

[belja91]

Cilj Srbije je da bude lider u regionu. Treba krenuti od manjih stvari.

 

[Drazenbg]

Neka mi daju platu dostojnu ljudskog bića, pa ću i da idem u bioskop ili da kupujem originale. Dok se ne popravi standard, biće i problema i to ne samo sa piraterijom. Treba otklanjati uzrok a ne samo posledicu. Mnogi od piraterije prehranjuju svoje porodice, jer im je "napredna" elita na vlasti otela i prodala radna mesta. Moraju i oni od nečega da žive. Pa nema samo "elita" stomak.

 

[sendi]

Treba otklanjati uzrok a ne samo posledicu.

To i jeste nas problem, krece se od posledica ( mahom kad dobijemo packu ), stekne se utisak da se nesto radi u ovoj opstoj konfuziji i kod uzroka se stane, mada su oni unapred vec poznati...

 

[belja91]

Neka mi daju platu dostojnu ljudskog bića, pa ću i da idem u bioskop ili da kupujem originale. Dok se ne popravi standard, biće i problema i to ne samo sa piraterijom. Treba otklanjati uzrok a ne samo posledicu. Mnogi od piraterije prehranjuju svoje porodice, jer im je "napredna" elita na vlasti otela i prodala radna mesta. Moraju i oni od nečega da žive. Pa nema samo "elita" stomak.

Rešio si da nas podsećaš na svoju ogorčenost režimom u svakoj temi?

 

[Drazenbg]

Rešio si da nas podsećaš na svoju ogorčenost režimom u svakoj temi?

Verovatno je tebi dobro sa ovim režimom, pa nisi ogorčen. Kako da čovek ne bude ogorčen, kad pročita takav tekst o pirateriji. Stiče se utisak da ovde cvetaju ruže i da tamo neki bezobzirni kradljivci prave problem prodajom diskova i slično tome. To je isto kao kad pretresaju radnike na kapijama fabrika da bi direktor mogao više da ukrade, a on sam ukrade više nego svi radnici zajedno.
Mislim da su u najmanju ruku cinični i iskreno se nadam da posle sledećih izbora neću više imati razloga za ogorčenost režimom. Nadam se da ćemo ovom sadašnjem režimu reći zanavek vekova zbogom. Mogli bi da budu i prvi putnici na Mars, pa da im se pokvari letelica kad tamo stignu.

 

[belja91]

U Srbiji svake godine sve manje ilegalnog softvera

[h=1]U Srbiji svake godine sve manje ilegalnog softvera
[/h]Vrednost računarskih programa koji nemaju licencu u Srbiji prošle godine je dostigla 95 miliona dolara. U 2002. je skoro svaki softver bio bez licence, a u 2010. je, prema osmom globalnom istraživanju „Business Software Alliance“ (BSA) i IDC, nelegalan svaki četvrti softver.

Globalna studija BSA i IDC, obuhvata 116 zemalja, a istraživanje uključuje i ispitivanje mišljenja korisnika računara o softverskoj pirateriji, koju je sproveo „Ipsos Public Affairs“. Korisnici su se većinom izjasnili da je licencirani softver bolji od piratskog jer ga smatraju pouzdanijim.

Atila Madai, generalni menadžer IDC u Srbiji, ističe da su kod nas mnoge kompanije ugašene ili posluju sa poteškoćama, a smanjenje piraterije bi direktno uticalo da se taj trend promeni.
- Smanjenje stope piraterije direktno utiče na lokalnu ekonomiju, povećanje broja radnih mesta i jači razvoj domaće IT industrije. Na primer, ako bi se piraterija smanjila za samo jedan odsto, otvorilo bi se 1.200 novih radnih mesta - kaže Madai.

Studija je pokazala da sedam od 10 ispitanika smatra da treba platiti inovatorima za njihove proizvode, a za to se najviše zalažu tržišta sa visokim stepenom piraterije.


Podizanjem svesti stanovništva da treba koristiti legalne softvere, u Srbiji se od 2002. bavi BSA, međunarodna nevladina organizacija, čiji su osnivači najveći svetski proizvođači softvera „Adobe“, „Autodesk“, „Microsoft“.

Dragomir Kojić, pravni zastupnik BSA za Srbiju, tvrdi da je kod nas u 2002. stepen piraterije bio veći od 90 odsto, a lane je taj procenat smanjen na 74 odsto. U 2011, kako kaže, očekuje pad piraterije za još nekoliko procenata.

- Srbija je, od kada je BSA prisutna, usvojila nove zakone koji bolje regulišu neovlašćeno korišćenje softvera. Naročito Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite intelektualne svojine, koji je stavio u nadležnost Poreske uprave poslove kontrole preduzeća. Od početka ove godine oformljena je posebna jedinica u okviru PU koja se bavi samo kontrolom softvera - ističe Kojić.

U privredi su najveći korisnici nelicenciranog softvera mala i srednja preduzeća, ali i među velikim preduzećima ima onih koji su podlicencirani, odnosno imaju licence ali ne za sve programe.

Blic