San možda nije ni potreban
Izvor: Blic Ivana Brcan | 24. 07. 2011. - 00:02h
Remzi Zećirović spava samo dva sata dnevno u poslednjih 40 godina, a veruje da je na taj način uspeo da ugrabi dodatnih 12 godina života. On prkosi teoriji da je čoveku neophodno šest do osam sati sna da bi se odmorio i skupio energiju za sledeći dan. Uprkos utreniranoj nesanici, Remzijeva vitalnost i bistrina uma su i u 64. godini fascinantne.
Svaki da po nekoliko sati viška: Remzi u japanskom vrtu koji upravo uređuje
Reklo bi se da je vorkoholik jer se odmara samo kad spava, tih 120 minuta, a ostatak vremena provede radeći. Iza sebe ima dva patenta, priznata u Berlinu, a zahvaljujući iskustvima u industrijskom dizajnu, oplemenio je prostor u kom živi sa surpugom Ružicom. Svestran je, ali su mu omiljene inovacije u kući, o kojima razmišlja i koje smišlja čim otvori oči, a osim toga još slika, piše knjige, bavi se baštovanstvom...
Ovaj čovek s neobičnom navikom ima kuću na Čardaku u Sremskoj Kamenici, a Ružica, njegova druga žena sa kojom živi već sedam godina, kaže da je on „njen Ajnštajn” i da je dobro što je karijeru započeo u Nemačkoj, jer u Srbiji ne bi imali sluha za njega. Remzi je dugo radio za „Simens“, ali je u penziju otišao iz Instituta za naučna istraživanja u Berlinu.
- Dva patenta sam za njih napravio - jedan iz elektronike, a drugi iz fizike. Za ovih 40 godina nije bilo dana da nisam nešto radio - to me ispunjava i bez toga ne bih mogao da živim. Prošle godine smo se vratili u Srbiju, ovde u našu kuću na Čardaku. Odmah sam počeo da radim, dograđujem... Pa, valjda biti u penziji ne znači sedeti u fotelji i gledati u plafon - objašnjava Remzi, dok nas vodi po sobama i pokazuje najneobičnije elemente koje je napravio. Mermernu knjigu sa Kolumbovim jajem na vrhu, recimo.
- Kada sam napisao knjigu o kojoj sam objasnio moju teoriju o ograničavanju sna na što manje sati, zatražio sam od moje dece, kojih imam četvoro, da mi napis prevedu na nemački, pošto smo tamo živeli tad. Međutim, nisu hteli, jer su mislili da neće znati, a i kazali su da ne razumeju moju teoriju. Zato sam im namenio knjigu od kamena sa Kolumbovim jajetom, jer je moja teorija vrlo prosta i jednostavna, a naizgled samo teška i nerazumljiva - priča ovaj rođeni Novosađanin, koji je još kao tinejdžer odlučio da proba da skrati svoj san.
Remzi Zećirović uvek ima posla
- Počeo sam da treniram jogu, a inspirisao me je balans tela i uma koji ta veština proizvodi. Ravnoteža disanja i kontrolisanje snage uma su me fascinirale i rešio sam tome da se posvetim. U početku je bilo teško, počeo sam da spavam prvo šest sati, onda pet, a na kraju sam smanjio na četiri. Uvideo sam da se osećam mnogo bolje kad manje spavam. Ništa ne sanjam, budim se odmoran, refleksi su mi bolji, mozak brže radi. Sve polazi iz glave - tvrdi Remzi Zećirović.
Obično leže posle ponoći, a ustaje pre tri ujutro. Katkad odmah odlazi u radionicu i počinje da pravi skice i osmišljava nove izume, planira...
Napravio model prvog primerka mercedesa
- Trenutno pripremam japanski vrt i to me baš smiruje, hoću da napravim fontanicu i da to bude mala oaza, mada je ovde sve mirno, čuju se samo zričci uveče i gugutke ujutro. Ružica me podržava me u svemu, dobro se slažemo. Jedino je ponekad gledam kako se trza u snu, nekad se samo vrti po krevetu, tačno se vidi da je naspavana i da bi mogla već da se probudi, da ne gubi vreme spavajući - priča Remzi, a Ružica se smeje.
Remzi pokazuje i jedan od omiljenih suvenira koji je napravio - minijaturni „mercedes benc”, prvi primerak ove poznate marke automobila.
- Stalno nešto smišlja, popravlja, prepravlja... Za njega bi možda neko rekao da je ludi naučnik, a on je samo običan čovek koji shvatio kako može da živi drugačije i ne želi da gubi vreme spavajući - kaže Ružica.
Spavajući po dva sata uštedeo 12 godina za druge korisne poslove
Izvor: Blic Ivana Brcan | 24. 07. 2011. - 00:02h
Remzi Zećirović spava samo dva sata dnevno u poslednjih 40 godina, a veruje da je na taj način uspeo da ugrabi dodatnih 12 godina života. On prkosi teoriji da je čoveku neophodno šest do osam sati sna da bi se odmorio i skupio energiju za sledeći dan. Uprkos utreniranoj nesanici, Remzijeva vitalnost i bistrina uma su i u 64. godini fascinantne.
Svaki da po nekoliko sati viška: Remzi u japanskom vrtu koji upravo uređuje
Reklo bi se da je vorkoholik jer se odmara samo kad spava, tih 120 minuta, a ostatak vremena provede radeći. Iza sebe ima dva patenta, priznata u Berlinu, a zahvaljujući iskustvima u industrijskom dizajnu, oplemenio je prostor u kom živi sa surpugom Ružicom. Svestran je, ali su mu omiljene inovacije u kući, o kojima razmišlja i koje smišlja čim otvori oči, a osim toga još slika, piše knjige, bavi se baštovanstvom...
Ovaj čovek s neobičnom navikom ima kuću na Čardaku u Sremskoj Kamenici, a Ružica, njegova druga žena sa kojom živi već sedam godina, kaže da je on „njen Ajnštajn” i da je dobro što je karijeru započeo u Nemačkoj, jer u Srbiji ne bi imali sluha za njega. Remzi je dugo radio za „Simens“, ali je u penziju otišao iz Instituta za naučna istraživanja u Berlinu.
Tajanstvena pisma
Remzi ima još jedan čudan običaj. Često kada se probudi u njegovo jutro - oko dva-tri posle ponoći, sedne i napiše pismo. Zapečati ga crvenim voskom i pošalje - sebi na adresu. Ta pisma ne otvara. Ostavlja ih nekom budućem radoznalom nalazaču da otkrije šta se u njima nalazi, kakva su sve razmišljanja i otkrića zabeležena. Jedno od razmišljanja je i nova, ko zna već koja po redu, teorija o osmehu Mona Lize. Kao pasionirani ljubitelj umetnosti, Remzi je, naime, uveren da je osmeh koji krasi najpoznatiji portret na svetu, zapravo, delo Da Vinčijevog učitelja Veročija.
- Dva patenta sam za njih napravio - jedan iz elektronike, a drugi iz fizike. Za ovih 40 godina nije bilo dana da nisam nešto radio - to me ispunjava i bez toga ne bih mogao da živim. Prošle godine smo se vratili u Srbiju, ovde u našu kuću na Čardaku. Odmah sam počeo da radim, dograđujem... Pa, valjda biti u penziji ne znači sedeti u fotelji i gledati u plafon - objašnjava Remzi, dok nas vodi po sobama i pokazuje najneobičnije elemente koje je napravio. Mermernu knjigu sa Kolumbovim jajem na vrhu, recimo.
- Kada sam napisao knjigu o kojoj sam objasnio moju teoriju o ograničavanju sna na što manje sati, zatražio sam od moje dece, kojih imam četvoro, da mi napis prevedu na nemački, pošto smo tamo živeli tad. Međutim, nisu hteli, jer su mislili da neće znati, a i kazali su da ne razumeju moju teoriju. Zato sam im namenio knjigu od kamena sa Kolumbovim jajetom, jer je moja teorija vrlo prosta i jednostavna, a naizgled samo teška i nerazumljiva - priča ovaj rođeni Novosađanin, koji je još kao tinejdžer odlučio da proba da skrati svoj san.
Remzi Zećirović uvek ima posla
- Počeo sam da treniram jogu, a inspirisao me je balans tela i uma koji ta veština proizvodi. Ravnoteža disanja i kontrolisanje snage uma su me fascinirale i rešio sam tome da se posvetim. U početku je bilo teško, počeo sam da spavam prvo šest sati, onda pet, a na kraju sam smanjio na četiri. Uvideo sam da se osećam mnogo bolje kad manje spavam. Ništa ne sanjam, budim se odmoran, refleksi su mi bolji, mozak brže radi. Sve polazi iz glave - tvrdi Remzi Zećirović.
Obično leže posle ponoći, a ustaje pre tri ujutro. Katkad odmah odlazi u radionicu i počinje da pravi skice i osmišljava nove izume, planira...
Napravio model prvog primerka mercedesa
- Trenutno pripremam japanski vrt i to me baš smiruje, hoću da napravim fontanicu i da to bude mala oaza, mada je ovde sve mirno, čuju se samo zričci uveče i gugutke ujutro. Ružica me podržava me u svemu, dobro se slažemo. Jedino je ponekad gledam kako se trza u snu, nekad se samo vrti po krevetu, tačno se vidi da je naspavana i da bi mogla već da se probudi, da ne gubi vreme spavajući - priča Remzi, a Ružica se smeje.
Remzi pokazuje i jedan od omiljenih suvenira koji je napravio - minijaturni „mercedes benc”, prvi primerak ove poznate marke automobila.
- Stalno nešto smišlja, popravlja, prepravlja... Za njega bi možda neko rekao da je ludi naučnik, a on je samo običan čovek koji shvatio kako može da živi drugačije i ne želi da gubi vreme spavajući - kaže Ružica.