Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Seks je u glavi
Dosadašnja ispitivanja faktora koji utiču na seksualne performanse uglavnom su se fokusirala na fiziologiju tela, zanemarujući ulogu mozga , ali izgleda da baš on igra ključnu ulogu u seksualnoj (dis)funkciji žena.
1. Najčešći poremećaj
Više od 40 odsto žena uzrasta između 18 i 59 godina imaju seksualnu disfunkciju, sa gubitkom interesovanja za seks (tzv. hipoaktivni seksualni nagon, skraćeno HSN), što je ujedno i najčešći poremećaj seksualnosti kod žena, kažu medicinski istraživači.
2. Medicinski dokazi
Multidisciplinarni tim Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford je posvećen istraživanju ovog i sličnih problema i otkriveno je da postoje promene u aktivnosti određenih predela mozga kod žena sa HSN, u poređenju sa ženama koje ne pate od ovog poremećaja. Dve regije mozga u kojima je registrovana povećana aktivnost kod žena sa HSN već su ranije povezane sa određenim funkcijama, i to: središnja čeona vijuga sa povećanom pažnjom ka sopstvenom, ili tuđem mentalnom stanju, a desna donja čeona vijuga sa inhibicijom sopstvenog emocionalnog odgovora.
3. Emotivna reakcija
Naučnici pretpostavljaju da povećana pažnja prema sopstvenoj reakciji na erotske stimuluse igra određenu ulogu u seksualnoj disfunkciji. Povećana aktivnost entorinalnog korteksa zabeležena u kontrolnoj grupi je verovatno u vezi sa sposobnošću žena koje nemaju seksualnu disfunkciju, da se prepuste emocionalnim sećanjima na prethodne erotske doživljaje. Ali ono što sigurno pomaže je vizuelno lep veš u kom će se ona osećati poželjno.
4. Kočnica za želju
Postojanje ovih veza ne znači da su one nužno i uzročno-posledične. Studija možda pokazuje kako preterano obraćanje pažnje na stvari može izazvati kočenje seksualne želje, ali i kako nedostatak seksualne želje u situaciji nabijenoj erotikom izaziva povećanu samosvest. Rezultati ove studije bacaju novo svetlo na žensku seksualnu funkciju, pogotovo na seksualnu želju. Sledeći korak je da ovu informaciju naučnici prevedu u klinički svet, naročito zbog mogućih kognitivnih i farmakoterapijskih pristupa.
Izvor: Jovan Raičević
Dosadašnja ispitivanja faktora koji utiču na seksualne performanse uglavnom su se fokusirala na fiziologiju tela, zanemarujući ulogu mozga , ali izgleda da baš on igra ključnu ulogu u seksualnoj (dis)funkciji žena.
1. Najčešći poremećaj
Više od 40 odsto žena uzrasta između 18 i 59 godina imaju seksualnu disfunkciju, sa gubitkom interesovanja za seks (tzv. hipoaktivni seksualni nagon, skraćeno HSN), što je ujedno i najčešći poremećaj seksualnosti kod žena, kažu medicinski istraživači.
2. Medicinski dokazi
Multidisciplinarni tim Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford je posvećen istraživanju ovog i sličnih problema i otkriveno je da postoje promene u aktivnosti određenih predela mozga kod žena sa HSN, u poređenju sa ženama koje ne pate od ovog poremećaja. Dve regije mozga u kojima je registrovana povećana aktivnost kod žena sa HSN već su ranije povezane sa određenim funkcijama, i to: središnja čeona vijuga sa povećanom pažnjom ka sopstvenom, ili tuđem mentalnom stanju, a desna donja čeona vijuga sa inhibicijom sopstvenog emocionalnog odgovora.
3. Emotivna reakcija
Naučnici pretpostavljaju da povećana pažnja prema sopstvenoj reakciji na erotske stimuluse igra određenu ulogu u seksualnoj disfunkciji. Povećana aktivnost entorinalnog korteksa zabeležena u kontrolnoj grupi je verovatno u vezi sa sposobnošću žena koje nemaju seksualnu disfunkciju, da se prepuste emocionalnim sećanjima na prethodne erotske doživljaje. Ali ono što sigurno pomaže je vizuelno lep veš u kom će se ona osećati poželjno.
4. Kočnica za želju
Postojanje ovih veza ne znači da su one nužno i uzročno-posledične. Studija možda pokazuje kako preterano obraćanje pažnje na stvari može izazvati kočenje seksualne želje, ali i kako nedostatak seksualne želje u situaciji nabijenoj erotikom izaziva povećanu samosvest. Rezultati ove studije bacaju novo svetlo na žensku seksualnu funkciju, pogotovo na seksualnu želju. Sledeći korak je da ovu informaciju naučnici prevedu u klinički svet, naročito zbog mogućih kognitivnih i farmakoterapijskih pristupa.
Izvor: Jovan Raičević
