Ruže

[Nostradamus]

Ružama najviše odgovaraju, sunčana do polusenovita i od vetra zaštićena mesta. Ne podnosi zasenu niti visok nivo podzemnih voda. Najbolje je sa pripremom zemljišta početi već krajem leta ili rano u jesen, na taj način što će se zemljište dobro i duboko (oko 40 cm) prekopati ili izriljati uz dodatak izgorelog stajskog đubriva i mineralnok PK fosfornog - (kalijumovog) đubriva. Đubriva se dodaju kao rezerve hrane u zemljištu bez obzira na njegovu plodnost.

 

[Nostradamus]

Neposredno pred sadnju ruža, zemljište treba sitno isitniti, eventualno sa lakim ručnim valjkom povaljati. Kada je sve pripremljeno rupe za sadnju ne treba kopati duboko, dovoljno je da su oko 40 cm duboke i isto toliko široke (ukoliko zemljište prethodno nije moglo biti prekopano, rupe treba da za 20 cm budu dublje i šire). Nije dozvoljeno nikakvo dodavanje đubriva u rupu u sadnji jer to može izazvati truljenje korena (od staljnjaka) ili ožegline korena (od prejake koncentracije mineralnog đubriva).

 

[Nostradamus]

Priprema sadnica
Priprema sadnica se sastoji iz orezivanja korena i nadzemnog dela (izbojaka). Pri pripremi korena odstranjuju se sve obolele žile oštećene se prekraćuju do zdravog dela, a zdrave skraćuju na 15 do 20 cm dužine. Orezivanje se vrši oštrim voćarskim makazama ili nožem i to tako da presek bude ravan prema zemlji. Nadzemni deo, pri jesenjoj sadnji orezuje se veoma malo, odnosno ukljanjaju se samo slabe i oštećene grane i grančice a glavno orezivanje se vrši u proleće. Prema tome, sadnice, zasađene u jesen i one koje se pripremaju za sadnju u proleće, orezuju se tako što se izbojci dobro prekrate. Jači se orezuju na tri do četiri okca (pupoljka), dok se slabiji prekraćuju sasvim nisko na dva okca.

 

[Nostradamus]

Vreme i tehnika sađenja ruža
Ruže se mogu saditi samo za vreme mirovanja vegetacije i to najbolje u jesen po prestanku vegetacije od kraja Septembra do polovine Novembra ili u proleće čim prestane pojava prolećnih krajeva krajem marta. Kasnije sadnje nisu pogodne i treba ih izbegavati. Jesenjoj sadnji treba dati prednost nad prolećnom. Bez obzira na stanje vlažnosti zemljišta, posle sađenja treba izvršiti obilno zalivaneje. Posle upijanja vode, ostatak zemlje motikom i grabuljama pažljivo prigrnuti oko nadzemnog dela biljke sve dotle dok se oko nje ne stvori humka koja ravnomerno pokriva izbojke za najmanje 10 cm. U proleće zasađene biljke, takođe, se zagrću, ali nešto slabije. U svakom slučaju, zagrtanje je veoma važna mera i nikako je ne treba izostaviti. Ovako zagrnute ruže (zasađene u jesen) u proleće treba odgrnuti prilikom okopavanja i to postepeno od sredine marta do kraja aprila, dok se sadnice, zasađene u proleće isto tako postepeno odgrću na dvadeset do trideset dana posle sadnje. Najbolje je definitivno odgrtanje izvršiti za vreme oblačnog, kišovitog vremena.

 

[Nostradamus]

Nega ruža

U prvoj godini posle sadnje najvažnije je obezbediti nesmetan razvoj i produktivnost ruža. Zbog toga se nezi sadnica mora pokloniti posebna pažnja. U tom pogledu posebno su važni:

 

[Nostradamus]

1. okopavanje, plevljenje i navodnjavanje (u slučaju suše).

2. prihrajnivanje - rastvorom ili granulatom mineralnih lako rastvorljivih đubriva ili specijalnim đubrivima za ruže

3. zaštita od bolesti i štetočina.

 

[Nostradamus]

Okopavanje, plevljenje i zalivanje
Zemljište oko ruža treba redovno okopavati i pleviti, kako ne bi bilo korova. Na ovaj način se čuva i vlaga u zemljištu. Ruže takođe treba oslobađati precvetalih cvetova i suvih grana, grančica i izbijaka. Izbojke koji nisu krenuli do kraja leta treba odseći do osnove. U slučaju suše treba obaviti i zalivanje a posle svakog zalivanja (kad se zemlja prosuši) izvršiti okopavanje zemlje oko sadnica.

 

[Nostradamus]

Prihranjivanje ruža
Kao i sve druge biljke i ruže za svoje uspevanje traže dovoljno hranjivih materija. Međutim, kad se radi o prihranjivanju, mora se znati da je i preterivanje u ovom pogledu opasno. Ovo dolazi otuda što preterane količine hranjivih materija dovede do isuviše velike bujnosti a ova do drugih negativnih pojava, naročito pojava bolesti.
Podsećamo da smo pre sadnje u formi osnovnog đubrenja, dodali zemljištu organsko đubrivo (stajnjak) i osnovno (mineralno) đubrivo. To je dovoljno za ruže u sledeće dve godine. U slučaju da je zemljište srednje plodnosti najbolje je u prvoj godini uzdržati se od svake dalje intervencije prihranjivanjima. Za slučaj da je zemljište peskovito i siromašno, treba u maju, pošto su ruže krenule, dodati pre navodnjavaja azot i to ravnomernim posipanjem po celoj površini. Neposredno na bokore ruže ne sme se posipati, jer ih to može oštetiti. Ovo prihranjivanje azotom dovoljno je za celu godinu. Sredinom jula treba obaviti jedno prskanje lišća nekim folijarnim đubrivom. Ovo sredstvo pored osnovnih elemenata NPK sadrži i najvažnije mikroelemente i biljne hormone koji pomažu biljkama da bolje usvajaju hranjivo iz zemljišta.

Krajem jula treba još jednom pođubriti nekim lako rastvorljivim kalijumovim đubrivom koje će pomoći odrvenjavanje izbojaka i time uticati na bolje prezimljavanje ruža.

 

[Nostradamus]

Zaštita ruža od bolesti i štetočina
Kao i sve druge biljke, ruža ima mnogo neprijatelja. Mnogi od njih mogu prouzrokovati i propadanje celog ružinog žbunja. Bolesti ruža u većini slučajeva u većini slučajeva izazivaju razne gljive. One napadaju gotovo isključivo nadzemne delove ruža. Ako se pretera u upotrebi azotnih đubriva, ruže postaju osetljive na gljivične infekcije, jer im je tkivo meko i nežno. Zbog toga je važno uravnoteženo đubrenje. Vremenske prilike, takođe mogu stvoriti uslove za razvoj mnogih gljivičnih obolenja. Pored gljivičnih bolesti postoje i virusni, odnosno bakterijski uzroci bolesti ruža. Kod bakterijskih i virusnih bolesti nemamo zaštitna sredstva. Obolele jednike treba uništiti.
Postoje razne štetočine koje napadaju koren, izbojke i listove ruža. Uklanjanje štetočina se vrši pomoću raznih preparata koji se mogu pribaviti u poljoprivrednim apotekama.

 

[Nostradamus]

Gajenje ruža u stanu

Pored gajenja u bašti - vrtu, ruža se može gajiti i u sobama - kraj prozora, na balkonima i na terasama. Najvažniji uslov je: što više svetlosti. To ne znači da ruže mogu po ceo dan biti izložene neposredno osunčavanju. Pored svetlosti potrebna je i svežina - kretanje vazduha, a zemlja nikada ne sme da bude osušena. Sudovi u kojima su ruže zasađene nesmeju biti pregrejane. Sve ovo lako je postići uz malo truda i ljubavi prema ovom poslu.