- Učlanjen(a)
- 04.10.2009
- Poruka
- 5.207
Ruže
Zemljište
Ružama je potrebno dobro pripremljeno podjubreno zemljište sa dovoljno vlage i redovno okopavanje.
Mesto
Sunčano i polusenovito mesto, zaštićeno od vetra, bez podzemnih voda.
Priprema zemljišta
Pred kraj leta ili u ranu jesen zemlju treba dobro i duboko izriljati (40 cm u dubinu) uz dodatak pregorelog stajskog i mineralnog PK fosfornog đubriva. Đubrivo se dodaje da bi se obezbedile dovoljne rezerve hrane bez obzira na sastav i plodnost zemljišta.
Neposredno pred sađenje zemlju treba sitno isitniti. Rupe treba da budu duboke i široke po 40 cm. U rupu se ne sme dodatno dodavati djubrivo zbog oštećenja korena koje može nastati u tom slučaju.
Priprema sadnica
Na korenu se odstranjuju sve obolele žile, oštećene se prekraćuju do zdravog dela, a zdrave skraćuju na 15 do 20 santimetara.
U koliko se ruža sadi u jesen sa nadzemnog dela se uklanjaju samo slabe i oštećene grančice dok se glavno orezivanje vrši u proleće.
Prolećno orezivanje vrši se tako što se jači izbojci skrate na tri do četiri okca dok se slabiji prekraćuju na dva okca.
Ruže se mogu saditi samo za vreme mirovanja vegetacije, a najbolje u jesen po prestanku vegetacije od kraja septembra do polovine novembra. U proleće se sadnja vrši krajem marta. Jesen je bolja za sadnju ruža od proleća.
Posle sadjenja sadnice treba obilno zaliti bez obzira na vlažnost zemljišta. Po upijanju vode motikom treba pažljivo prigrnuti zemlju oko nadzemnog dela biljke u visini od najmanje 10cm. Ruže sasadjene u proleće zagrću se nešto manje.
Ruže zasađene u jesen u proleće treba postepeno odgrtati od sredine marta do kraja aprila, najbolje prilikom okopavanja. Sadnice zasađene u proleće se postepeno odgrću na 20-30 dana posle sadnje. Najbolje je definitivno odgrtanje izvršiti po oblačnom i kišovitom vremenu.
Okopavanje plevljenje i zalivanje
Zemljište oko biljke treba redovno okopavati i pleviti kako ne bi bilo korova i kako bi se očuvala vlaga u zemljištu. Treba odstraniti precvetale cvetove, suve grančice i izbojke. Izbojke koji nisu krenuli do kraja leta treba odseći do osnove. Ako je zemlja suva treba izvršiti zalivanje a kada se prosuši i okopavanje.
Prihranjivanje
Đubrivo koje smo dodali u zemlju pre sadnje ruže je dovoljno za naredne dve godine. Samo u slučaju da je zemljište peskovito i siromašno u maju treba dodati azot ravnomernim posipanjem oko sadnice po celoj površini. Ne treba posipati po bokoru jer se sadnica može ošteteiti. Ovo je dovoljno za celu godinu.
Prskanje treba obaviti sredinom jula nekim folijarnim đubrivom. Ovo sredstvo pored osnovnih elemenata NPK sadrži i biljne hormone koji pomažu biljkama da bolje usvajaju hranljive sastojke iz zemljišta.
Krajem jula treba još jednom pođubriti nekim lako rastvorljivim kalijumovim đubrivom koje će pomoći odrvenjavanju izbojaka i time uticati na bolje prezimljavanje ruža.
Zaštita od bolesti i štetočina
Ako se pretera u upotrebi azotnih djubriva ruže postaju osetljive na gljivične infekcije. Zbog toga je važno uravnoteženo djubrenje. Vremenske prilike takođe mogu stvoriti uslove za nastajanje mnogih gljivičnih oboljenja.
Pored gljivičnih postoje i virusni i bakterijski uzročnici bolesti ruža. U ovom slučaju ne postoje zaštitna sredstva pa obolele biljke treba uništiti.
Što se tiče štetočina koje napadaju ruže postoji široka paleta preparata kojima se oni mogu ukloniti.
Izvor:
Zemljište
Ružama je potrebno dobro pripremljeno podjubreno zemljište sa dovoljno vlage i redovno okopavanje.
Mesto
Sunčano i polusenovito mesto, zaštićeno od vetra, bez podzemnih voda.
Priprema zemljišta
Pred kraj leta ili u ranu jesen zemlju treba dobro i duboko izriljati (40 cm u dubinu) uz dodatak pregorelog stajskog i mineralnog PK fosfornog đubriva. Đubrivo se dodaje da bi se obezbedile dovoljne rezerve hrane bez obzira na sastav i plodnost zemljišta.
Neposredno pred sađenje zemlju treba sitno isitniti. Rupe treba da budu duboke i široke po 40 cm. U rupu se ne sme dodatno dodavati djubrivo zbog oštećenja korena koje može nastati u tom slučaju.
Priprema sadnica
Na korenu se odstranjuju sve obolele žile, oštećene se prekraćuju do zdravog dela, a zdrave skraćuju na 15 do 20 santimetara.
U koliko se ruža sadi u jesen sa nadzemnog dela se uklanjaju samo slabe i oštećene grančice dok se glavno orezivanje vrši u proleće.
Prolećno orezivanje vrši se tako što se jači izbojci skrate na tri do četiri okca dok se slabiji prekraćuju na dva okca.
Ruže se mogu saditi samo za vreme mirovanja vegetacije, a najbolje u jesen po prestanku vegetacije od kraja septembra do polovine novembra. U proleće se sadnja vrši krajem marta. Jesen je bolja za sadnju ruža od proleća.
Posle sadjenja sadnice treba obilno zaliti bez obzira na vlažnost zemljišta. Po upijanju vode motikom treba pažljivo prigrnuti zemlju oko nadzemnog dela biljke u visini od najmanje 10cm. Ruže sasadjene u proleće zagrću se nešto manje.
Ruže zasađene u jesen u proleće treba postepeno odgrtati od sredine marta do kraja aprila, najbolje prilikom okopavanja. Sadnice zasađene u proleće se postepeno odgrću na 20-30 dana posle sadnje. Najbolje je definitivno odgrtanje izvršiti po oblačnom i kišovitom vremenu.
Okopavanje plevljenje i zalivanje
Zemljište oko biljke treba redovno okopavati i pleviti kako ne bi bilo korova i kako bi se očuvala vlaga u zemljištu. Treba odstraniti precvetale cvetove, suve grančice i izbojke. Izbojke koji nisu krenuli do kraja leta treba odseći do osnove. Ako je zemlja suva treba izvršiti zalivanje a kada se prosuši i okopavanje.
Prihranjivanje
Đubrivo koje smo dodali u zemlju pre sadnje ruže je dovoljno za naredne dve godine. Samo u slučaju da je zemljište peskovito i siromašno u maju treba dodati azot ravnomernim posipanjem oko sadnice po celoj površini. Ne treba posipati po bokoru jer se sadnica može ošteteiti. Ovo je dovoljno za celu godinu.
Prskanje treba obaviti sredinom jula nekim folijarnim đubrivom. Ovo sredstvo pored osnovnih elemenata NPK sadrži i biljne hormone koji pomažu biljkama da bolje usvajaju hranljive sastojke iz zemljišta.
Krajem jula treba još jednom pođubriti nekim lako rastvorljivim kalijumovim đubrivom koje će pomoći odrvenjavanju izbojaka i time uticati na bolje prezimljavanje ruža.
Zaštita od bolesti i štetočina
Ako se pretera u upotrebi azotnih djubriva ruže postaju osetljive na gljivične infekcije. Zbog toga je važno uravnoteženo djubrenje. Vremenske prilike takođe mogu stvoriti uslove za nastajanje mnogih gljivičnih oboljenja.
Pored gljivičnih postoje i virusni i bakterijski uzročnici bolesti ruža. U ovom slučaju ne postoje zaštitna sredstva pa obolele biljke treba uništiti.
Što se tiče štetočina koje napadaju ruže postoji široka paleta preparata kojima se oni mogu ukloniti.
Izvor:
Kod:
mojaradionica.com