LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Rastauracija Velike povelje sloboda
Izvor: Tanjug
London -- Magna carta libertatum ili Velika povelja sloboda, biće poslata na restauraciju i ponovo izložena javnosti na vreme, za svoj 800. rođendan.
Ovaj engleski ustavni dokument smtara se osnovom moderne demokratije.
Uporedo sa "ulepšavanjem" povelje, biće pokrenut trogodišnji istraživači projekat koji će imati za cilj da otkrije da li je engleski kralj Jovan bez Zemlje, koji je 1215. potpisao povelju, zaista bio nemilosrdni krvnik kakvim ga prikazuje čuvena legenda o Robinu Hudu.
"Nadamo se da ćemo prikupiti svu raspoloživu građu za ovaj značajan dokument, što do sada nije nikada učinjeno", kazao je za Rojters vođa projekta, istoričar Nikolas Vinsent sa Univerziteta Ist Anglija u Noriču.
Velika povelja predstavlja prvi korak dugog istorijskog procesa koji je doveo do vladavine ustavnog zakona.
Poslužila je kao osnov i za američki ustav i Deklaraciju nezavisnosti. Aukcijska kuća Sotbi ju je opisala kao "najvažniji dokument na svetu" kada je pre pet godina u Njujorku stavila na licitaciju jednu njenu originalnu kopiju iz 1297. koja je prodata za 21 milion dolara.
Vinsentov tim će pregledati više od 300 arhiva u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Irskoj u pokušaju da otkrije autora nacrta povelje, njen značaj kroz vekove i izvore ideja koje sadrži.
"Dobar deo Magna karte je samo skup već tada postojećih ideja, političkih sistema", kazao je Vinsent, dodajući da njegov tim namerava da utvrdi korene pojedinih klauzula.
Engleski kraljevi su redovno objavljivali ovaj dokument, ali je sačuvano svega dvadesetak kopija koje datiraju od pre 1297.
Projekat, vredan 910.000 funti (1,5 miliona dolara), takođe, ima za cilj da pruži celovitiju sliku o kralju Jovanu (Džonu) koji je tradicionalno prikazan kao okrutan slabić u nizu filmova o Robinu Hudu, legendarnom engleskom otpadniku koji je, prema mnogim istoričarima, živeo oko 100 godina kasnije, ako je uopšte postojao.
Rezultati istraživanja Vinsentovog tima biće pohranjeni u onlajn banku podataka zajedno sa komentarima o Magna karti i građom za veliku izložbu koja će 2015. godine biti održana u Britanskoj biblioteci u Londonu povodom 800-godišnjice povelje.
Izvor: Tanjug
London -- Magna carta libertatum ili Velika povelja sloboda, biće poslata na restauraciju i ponovo izložena javnosti na vreme, za svoj 800. rođendan.
Ovaj engleski ustavni dokument smtara se osnovom moderne demokratije.
Uporedo sa "ulepšavanjem" povelje, biće pokrenut trogodišnji istraživači projekat koji će imati za cilj da otkrije da li je engleski kralj Jovan bez Zemlje, koji je 1215. potpisao povelju, zaista bio nemilosrdni krvnik kakvim ga prikazuje čuvena legenda o Robinu Hudu.
"Nadamo se da ćemo prikupiti svu raspoloživu građu za ovaj značajan dokument, što do sada nije nikada učinjeno", kazao je za Rojters vođa projekta, istoričar Nikolas Vinsent sa Univerziteta Ist Anglija u Noriču.
Velika povelja predstavlja prvi korak dugog istorijskog procesa koji je doveo do vladavine ustavnog zakona.
Poslužila je kao osnov i za američki ustav i Deklaraciju nezavisnosti. Aukcijska kuća Sotbi ju je opisala kao "najvažniji dokument na svetu" kada je pre pet godina u Njujorku stavila na licitaciju jednu njenu originalnu kopiju iz 1297. koja je prodata za 21 milion dolara.
Vinsentov tim će pregledati više od 300 arhiva u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Irskoj u pokušaju da otkrije autora nacrta povelje, njen značaj kroz vekove i izvore ideja koje sadrži.
"Dobar deo Magna karte je samo skup već tada postojećih ideja, političkih sistema", kazao je Vinsent, dodajući da njegov tim namerava da utvrdi korene pojedinih klauzula.
Engleski kraljevi su redovno objavljivali ovaj dokument, ali je sačuvano svega dvadesetak kopija koje datiraju od pre 1297.
Projekat, vredan 910.000 funti (1,5 miliona dolara), takođe, ima za cilj da pruži celovitiju sliku o kralju Jovanu (Džonu) koji je tradicionalno prikazan kao okrutan slabić u nizu filmova o Robinu Hudu, legendarnom engleskom otpadniku koji je, prema mnogim istoričarima, živeo oko 100 godina kasnije, ako je uopšte postojao.
Rezultati istraživanja Vinsentovog tima biće pohranjeni u onlajn banku podataka zajedno sa komentarima o Magna karti i građom za veliku izložbu koja će 2015. godine biti održana u Britanskoj biblioteci u Londonu povodom 800-godišnjice povelje.